АКТУЕЛНО

ИСТИНОЉУБЉЕ: Како испратисмо оца Жарка, проту – Можемо ли, Срби браћо, опрати срамоту… (фото, видео)


519318

Опело на Лешћу

Страдање народа и Светиња на Косову од Шиптара, затирање и потапање ваљевске Грачанице од руке србске у срцу Шумадије, свакојако духовно тровање народа од масона на власти (и опозиције) и, на крају, овакво опело и сахрана најродољубивијег свештеника кога је Србија у овом времену имала- Поручују само једно: Ако се, не дај Боже, ускоро не пробудимо- треба на време одржати опело свем народу овом који се одрекао својих Светитеља, родољубивог пожртвовања, отаџбинољубља, истинољубља… јер све то нам у аманет оставише Свети преци и све то скупа чини правог Србина и Србију… Или, једноставно, да променимо име и не срамотимо претке…

Све ово су ренгентске слике духовне учмалости наше… Хладно време на сахрани праведника, млака вера верника и ледена безосећајност из београдске Патријаршије. Масонска држава ова својим још од комуниста укорењеним упливима у Патријаршију као да ликује јер је отишао онај који разобличава посрнуле епископе, секташе из државних власти и све њихове неморалне реформске пројекте над бићем народним… Упокојио се народни свештеник, интелектуалац са вишедеценијским јавним издавачким радом у престоници Србаља- и, ај што ни један од јавних масонских медија ништа ни непомену- то смо очекивали, али после свега што се данас догодило: Сумњамо да су општемедијско бомбардовање вестима о сигурној леденој киши данашњој прогнозираној за целу Србију падајућој, те апели да се не мрда из кућа- чак можда били и стога да што мање људи дође на сахрану страшног им проте Жарка. Верујте да није умишљање, јер се многи народ јављао истраумиран како смо у путу због „ледене кише“-  коју данас ниђе видели нисмо од дивног и сунчаног дана који нас је обасјавао свише.

Срамота београдске Патријаршије се сваким даном увећава због осионости водећих епископа а Патријарх је то нарочито поспешио данас. Протеривањем опела човеку који је у многоме задужио и народ и Патријаршију србску из града на приградско брдо Лешће… само неколико, 7-8 свештеника (да и не помињем- ниједан епископ)…

Опело оних честитих свештеника и верника који се потрудише прескочити све ове препреке да би се бар мало одужили љубави и жртви оца Жарка… А онда опет марионетска глобалистички настројена Патријаршија забрањује да спремљену беседу на опелу, иначе по израженој вољи покојног проте Жарка, изговори свештеник о. Јован Благојевић… који је са говором у џепу и сузама у очима, на крају, потиштен отишао кући… (док је симболичну, отаљавајућу беседу одржао неки свештеник, ваљда Топић, који је као надлежни парох оца Жарка- наводно, једини имао право да данас нешто каже на опелу- такве диктате имају само секташи папо-католици) И на крају, искушења честитој породици која су ових дана правиле Патријархове директиве у погледу сахране- да људи дуго нису знали где ће сахранити свога блаженоупокојеног сродника… све то намеће питање: мисле ли великодостојници где ће им душа, мисле ли да ће им вечно остати у телу и у звањима… Ваша Светости да ли је све ово терапија промене свести србском роду коју спроводите у име Вучића, Тадића, Дачића, Николића, Пајтића и остале марионетске еуро-балавурдије, ако јесте- кажите бар отворено.

Ево вам, браћо Срби- фолирантске екуменске „васељенске“ љубави- на домаћем терену…

Испраћај оца Жарка из Београда где је духовно столовао и Србљу пут светосавски осветљавао толико деценија… Живог, Христу верног и огњеног- не успеше га протерати ови духовни глобалисти и лицемери- па сада, као некакви незнабошци, мисле да ће уклањањем из Београда све прекрити заборав. Као да Бога Истине нема- само њихова апсолутистички папска воља. Ваша Светости- постаните наша Светост, или се оканите јарма који није за меру Вашу- иначе следи оно што је Господ говорио ондашњим првосвештеницима, лицемерима и фарисејима.

После испраћаја тела оца Жарка из Лешћа за Дрежник… народ се послужио житом и вином напољу а затим и дуго остао дружећи се на мразу- јер је неко од надлежних као загубио кључ да нас не пусте у конак…

И тако, крену отац Жарко ка своме Дрежнику где се родио да би био сахрањен у гробници своје мајке (честита породица и родбина оца Жарка је, напомињем, имала прегршт искушења ових дана и ти људи су учини све како би све честито и благочестиво било све што је до њихових моћи)… као да су неке силе из мржње невиђене коју имају према слугама Божијим хтеле поново у утробу мајке вратити га, и у небиће и заборав потопити.

+++

На опелу проти Жарку Гавриловићу, припремљена а, због безосећајности Патријаршије, непрочитана беседа о. Јована Благојевића (коју је припремио по жељи оца Жарка да му (о. Јован) говори на сахрани)

Припремљена а непрочитана беседа о. Јована Благојевића

Некако с јесени животног доба, када је „лисје“ већ почело да вене, а токови живота да успоравају свој ход, примио сам умољење од стране оца Жарка, да саберем штогод од плодова из његове њиве живота, па да издвојим понешто од тога, што би могло бити од значаја и за њега али и за нас.
„Пред очима мрак, а из душе бије светлост“. Можда ова мисао једног митроносног епископа изговорена недавно најбоље карактерише ово време, а и самог оца Жарка.
Јер како вели учени владика,свако ко у себи иоле носи светлост богопознања која је свету засијала Рођењем Христовим,у свом свакодневном животу разгони мрак који лебди над нама, а заузима велики простор и у нама. Дакле,
ПРОФЕСОР БОГОСЛОВИЈЕ И БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА,
ДОКТОРАНТ ОКСФОРДА,
ДОКТОР ТЕОЛОГИЈЕ,
ДОКТОР ФИЛОЗОФИЈЕ,
ПРОТОЈЕРЕЈ
ОТАЦ ЖАРКО ГАВРИЛОВИЋ
10.април 1933. – 1.јануар 2016.

Рођен у Дрежнику поред Ужица,10. априла (28. марта 1933. године) као седмо,од једанаесторо деце, од оца Ђорђа Гавриловића и мајке Славке Лијескић. Са три-ипо године живота мајка му умире.
Као сироче,а и због детинства које је провео у ратном вихору Другог светског рата,а особито, како је сам говорио успоставе безбожне комунистичке власти након рата,па када се томе придода његово опредељење за свештени позив трновита стаза му је била као предодређена…

Основну школу је завршио у родном Дрежнику,а реалну Гимназију у Ужицу,у којој је био ослобођен матуре као одличан ученик. 1949/1950. Уписује знамениту Богословију Свети Сава у Београду у манастиру Раковица,због чега његовој породици политичке власти прете прогоном,оца и браћу малтретирају и присиљавају да заведеног Жарка врате кући, а брата му прогоне на принудни рад.
У трећем разреду Богословије мобилишу га државне власти и шаљу на одслужење војног рока. У војсци је перманемтно саслушаван под разним оптужбама,као непријатељ и шпијун,уз свакодневна обећања да ће бити свега ослобођен ако напусти Богословију. И поред свега Жарко завршава војску, а потом и Богословију где такође бива ослобођен матуре – Испита зрелости као одличан ученик.

У септембру 1956. год. са Душанком ступа у брак, који је после бројних перипетија, по његовим речима 1974. год. разведен. Можда је потребно овде опоменути се самих речи оца Жарка, који каже да је увидом у досије УДБЕ који јр о њему вођен успео да реконструише целокупну игру Државе и УДБЕ у разбијању његовог брака.
21. септембра 1956. год. рукоположен је у чин ђакона у београдској цркви Ружица на Калемегдану, од стране викара тадашњег српског Патријарха Германа, епископа Топличког Доситеја Стојковића, а за свештеника сутрадан 22. септембра исте године у Капели Патријаршије, од стране српског Патријарха Германа Ђорића.
У јесен 1956. год. уписао је Богословски факултет Српске Православне Цркве у Београду, а завршио 1961. год. и заједно са још једном монахињом добио награду као најбољи студент.
После праксе у Ужицу постављен је за пароха у Шилопају 1956. год.
1957. год. премештен је у Цветке код Краљева, а 1970. год. у Београд за пароха при Храму Покрова Пресвете Богородице на Црвеном Крсту, одакле се повукао да би наставио да се бави научним радом.
Пропале су му две стипендије Светског Савета Цркава, једна у Атини а друга у Лондону само зато јер комунистички режим није дозвољавао да му се изда пасош.
Ово је вероватно други разлог због којег ће режим добити највећег противника и критичара његове ретроградне безбожне идеологије.
Предлогом владике Жичког Василија и Светог архијерејског Синода, а уз стипендију Светског Савета Цркава одлази на постдипломске докторске студије на Оксфорд од 1967. до 1970. год.
1974. год. на Оксфорду бранио је Докторат из филозофије по позиву Оксфордског универзитета на тему:
„Бог, човек и њихов међусобни однос у филозофији Божидара Кнежевића“.
Иако је рад добио од стране ментора најласкавија признања званично саопштење му никад није уручено на дугом путу закулисних тајних служби.
Паки и паки…како каже литургијска молитва, отац Жарко по други пут, сада брани Докторат 1974. год. у Београду на Богословском факултету, са темом „Религија у филозофији Божидара Кнежевића“.
И опет и опет, трећи пут – Трипут Бог помаже, како каже народ, 1984. год. на Филозофском факултету универзитета у Београду брани Докторат на тему “ Претпоставке за једну филозофије религије у делу Божидара Кнежевића“.

И тада ментор троструком доктору одаје признање „отац Жарко Гавриловић је Србин који данас најбоље познаје лик и дело Божидара Кнежевића“. Ово је моје скромно сведочанство са тога догађаја.
1980. год. је пензионисан, а Патријарх Герман га потом поставља за пароха при Храму Светог Саве у Београду.
Тада окупља групу интелектуалаца и монаха и покреће буру у учмалом друштву Српском, тражећи право да се наставе, пре Другог светског рата започети радови на изградњи Храма Светог Саве на Врачару у Београду.
Распадом комунистичког режима стварају се претпоставке вишестраначког политичког живота у Србији. У свим овим пословима активно учествује отац Жарко, како на стварању политичке климе тако и ма формирању политичара који ће касније постати вође такозване опозиције комунистичком систему. На жалост и његову и народну разочарање није изостало. Шињели су се мењали али дух комунизма којим су многи новоформирани политичари били задојени пројављивао се у њима с времена на време, а све по потребама оних који су били њихови главни налогодавци: разне обавештајне службе, разнолике идеологије, владине и паравладине, како домаће тако и стране.
Тако се урушавала могућност политичког препорода Отаџбине и народа, а обистинила се шророчка мисао Светог Владике Николаја, да падом комунизма једино Срби неће знати којим путем треба ићи даље.
Због свега тог разочарења оснивач је Српске Светосавске странке. И како је сам рекао да су га избором за председника „увалили у живо блато политике“.
У служби Богу и свом роду потрошио је петнаест година а да је мало тога учинио, или како он сам каже “ скоро ништа“. Остали су међутим бројни говори, интервјуи, чланци, и најмање петнаест књига.
1989. год. спречио је приказивање богохулне представе о Светом Сави Синише Ковачевића у Југословенском Драмском Позоришту.
Организатор је бројних протеста против декадентних парада перверзних особа.
Научни и књижевни рад оца Жарка Гавриловића оцењиваће позванији, његово писано наслеђе је обимно, биће потребне генерације Теолога и филозофа да истраже и објаве необјављене рукописе, који чекају светлост дана.
Благословом Светог архијерејског Синода био је уредник Енциклопедије Православља, као и Лексикона православног Буквара.
Бројне су књиге са темама Богословског, филозофског, политичког, националног и државног питања.

Написао је више од педесет књига, још толико је у рукописима које нису издате.
Ауторска библиографија књиге и сепарати Др Др Др Жарка Гавриловића броји око 50 издатих и приближно 100 неиздатих наслова.
Чланци по разним часописима у само сакупљеним чине број од преко 200, а од 2000. год. због заузетости националним радом престао је да сакупља библиографске податке.
Бројни су прикази и рецензије на издања других аутора.
Приближно 200 наслова објавили су други аутори о Др Жарку Гавриловићу.
Неколико хиљада предавања по разним темама у свим градовима Србије, али и у иностранству, а посебно у Богословским школама држао је отац Жарко. Постоји попис мањег броја ових предавања која су сачињена по сећању.
Такође су знатни и многи преводи, треба само издвојити 19 псалама – Српски Псалми.
Полемичка библиографија можда је и најпрепознатљивија, јер, како су то други назвали отац Жарко је имао „веома опак језик“.
Можда би требало поменути само један текст у “ Политици “ 2001. год. (Не) хришћанска реч којим је нападнута активност оца Жарка у протесту против Геј-параде.
Отац Жарко одговара: Верујем да сам ја теолог.
А онда као по договору стампедо више од десет напада који су само чекали у заседи да саспу отривне стреле на Цркву и на оца Жарка. Он мирно прима ударце, али ником не остаје дужан.
Узвраћа Политика: НЕ ВЕРУЈЕМ ДА СТЕ ТЕОЛОГ,
Жарко одговара: НЕ ВЕРУЈЕМ ДА СТЕ ХРИШЋАНИН,
НИН, ПОЖАР,
Жарко одговара ПРВОСВЕШТЕНИК НОЈЕ.
НИН: АБДИКАЦИЈА УМА,
Жарко одговара: камелеон у новинарству.
Форум писаца: ЗАШТО НЕМА ЗВАНИЧНОГ САОПШТЕЊА,
Жарко одговара: ФОРУМ СЛЕПАЦА,
Глас Јавности: ПРОТИВ СВАКОГ НАСИЉА,
Жарко одговара: ПРОТИВ ИНСИНУИРАЊА,

ВРЕМЕ: ДА САМ ЈА НЕТКО,
И ОДГОВОР: ЂАВО У НОВИНАРСТВУ,
Време: МЕТЛОМ НА ЏИБЕРЕ,
И ОДГОВОР: ЏИБРА У МЕТЛИ,
БЛИЦ: ВАЈМАРСКА СРБИЈА,
А одговор: НАСИЉЕ И НОВИНАРИ,
Репортер: ЦИГАЊСКИ ФАШИЗАМ,
И ОДГОВОР: Пас лаје а ветар носи.
Бројне су и друге полемике и расправе на актуелне теме и догађаје.
Бројни су аутори који су говорили и писали о делу оца Жарка.
Био сам у прилици да се повремено дружим са оцем Жарком последњих тридесет година, и зато сведочим да су његове и опоре речи имале најдубљу племенитост. Сам ми се више пута у исповедном тону поверавао, кајем се говорио је, понекад сам у жару и претеривао, особито мислим када су моје колеге у питању.
Говорио је свакој речи коју пишем или изговарам, трудим се да то буде строго у духу научног карактера.
Бројни су плодови у њиви оца Жарка Гавриловића. За његову њиву може се слободно рећи, онај чувени цитат са гроба земљака митрополита Јосифа Цвијовића: „Орао сам и преоравао, копао и прекопавао, Буди милостив мени Господе.“

Јован Благојевић, свештеник

Преузето са Србског Образа

Сахрана у родном Дрежнику

Божијим Промислом и љубављу једног нашег брата камермана из Београда, сем честите породице, само једна кола кренуше да до краја испрате у Христу оца нашега родољубивога проту Жарка… из Београда до Дрежника. Да таква не би жеља брата- Православна Србија била би ускраћена за снимак овог величанственог чина ове прогоњене сахране праведног слуге Божијег.

Није много било верника у Београду, није много било ни у Дрежнику- али народ за пример, величанствени народ Србски, семе Православља за будућност… Стамени у вери и јуначни у родољубљу- Дрежничани који изродише својевремено великана СПЦ митрополита Јосифа Цвијовића- дадоше нам данас изненадну утеху кроз речи беседе потомка митрополитовог проте ставрофора Радоја Цвијовића, школског друга оца Жарка- који је Православну оду, као рањени јелен- одрикао Христу за свог брата Жарка.

dsc00863

Да није било проте Радоја и његових речи- не би ми потом радосни кући одлазили. Такође, да не упознасмо чојство и јуначност Дрежничана, потоњим упознавањем, сумњали би у опстанак ошамућених данашњих Србаља. Али верујте нам, док је оваквих села попут Дрежника који има и спомен музеј сећања на митрополита Јосифа, и удружење које носи његово име, и планове за обнову светосавског србства у своме духовно горостасном крају- Биће васкрса Србије, браћо, имаће Бог опет они тајних 7.000 слугу спремљених за дан и час као у време пророка Илије. Тек сада видесмо да није отац Жарко случајно из овога краја неустрашиво Православан и Родољубив био. Величанствену беседу надамо се у снимку ускоро приказати, чим брат наш стигне приредити, а такође ћемо касније упутити и на снимке са опела и сахране, а такође и на спремљено а непрочитано слово оца Јована Благојевића…

Пуно искрене захвалности дугујемо побожној породици оца Жарка која је све домаћински припремила и дуготрпељиво се Хришћански понела иако притиснута изненађујућим искушењима са свих страна.

Упокој Боже душу слуге Твога проте Жарка, а ако ли га упокојиш молитвама Светих Твојих- онда молитвама Његовим спаси душе наше и научи нас одржати веру и дела свештеног исповедника Твога- како и ми сви и цео народ наш не би посрнули у лажи и саблазни којима нас подло-лицемерно бомбардују свакодневно…

ИстиноЉубље свима Вама!

+++


————

ПОВЕЗАНО:

*Упокојио се у Господу протојереј др Жарко Гавриловић (1933-2016)

*Протојереј Жарко Гавриловић: Исповедно писмо будућим поколењима

———–

http://wp.me/p1Fuk8-Nur
6. 1. 2016. ИСТИНОЉУБЉЕ, Јутјуб Srb03122010, за ФБР приредила Биљана Диковић

4 replies »

  1. Još jednom se pokazuje sve ono čega smo i do sada bili svedoci.
    Popovi i SPC postaje odvojena od naroda..
    Badava gospodin iz Niša,(poslednji Srpski Patrijarh za mene je bio Patrijarh Pavle), govori o vraćanju naroda na Kosovo i Metohiju, da narod ostane u veri, kada svime što rade, popovi i oni iznad njih, narodu pokazuju da im je samo do blagoutrobija, a da im do vere i ljubavi prema narodu,nije nimalo stalo. Strašno je što se sećam da je pri stoličenju patijarha, iza njega stajao Dosmanlija, a svime što radi Crkva pokazuje kave su joj naredbe date, i kojem se ona carstvu priklanja..

    Свиђа ми се

  2. БОЛ, ЈЕД , ГОРЧИНА, СВЕ НЕИСПЛАКАНЕ СУЗЕ ПРЕТЕ ДА МЕ УДАВЕ.ТЕШКА КО ЦРНА ЗЕМЉА, БОЛ.НЕ ОСЕЋАМ ВИШЕ НИШТА САМО БОЛ. У ОЧИМА ПРАЗНИНА , ВИДИК МИ ЈЕ ИЗБРИСАО НАРОД МОЈ, КЛЕЧИ ПРЕД ЂАВОЛОМ БОГУ СЕ ЛАЖНО КЛАЊА. И НАДА СЕ ДА СУТРА СВАНЕ КАО ДА НИШТА НИЈЕ БИЛО.

    Свиђа ми се