Повезано:
Светислав Пушоњић: Српска кроатофилија је један од најмистериознијих психолошких феномена (1)
Светислав Пушоњић, 8.12.2015.
Српска кроатофилија, која је масовно и дубоко укорењена не само у свим нашим квазиелитама, него и у обичном народу, јесте тешко разумљив и готово несхватљив психолошки феномен, који се манифестује на сваком кораку, неретко чак и од стране самих жртава хрватског терора. У сваком случају она може потицати само из дубоко оштећених и деформисаних колективних психичких структура, које су несумњиво резултат дуготрајних идеолошких индоктринација путем југословенства, титоизма, разних европејштина, али и много чега другог.
Једанпут ми је један Србин из далматинског приморја, који је одатле избегао са породицом, до детаља описивао како су му почетком деведесетих Хрвати, дојучерашње комшије, упали у кућу, малтретирали и њега и укућане, попљачкали све вредности, цокулама шутирали и пробушили бурад вина које је годинама чувао и које је натопило подрум до чланака, да би читаву причу завршио гневном констатацијом: “И ја након свега могу само да ***ем матер Слободану Милошевићу што нас је гурнуо у рат са комшијама и приуштио ми оволику патњу!“.
Ниједном једином речју, ни најблажим тоном осуде није се обрушио на оне који су му на његове очи шамарали жену и децу, шутирали бурад вина, протерали га из завичаја, већ је сав свој гнев усмерио на тадашњег председника Србије кога је западна пропаганда извикала као наводно главног виновника сукоба Срба и Хрвата (на страну овом приликом његов стварни карактер, лик и дело).
Мада је био довољно паметан да схвати како проблеми са Хрватима не почињу са Слободаном Милошевићем, већ сежу много дубље у прошлост, било је очигледно да своје стварне унесрећитеље, Хрвате, исконске српске крвнике и злотворе, мој саговорник жели по сваку цену да поштеди чак и најблаже моралне осуде, упркос свему што је од њих на сопственој кожи доживео.
Испунио ме је најцрњи ужас пред тим потпуно неприродним одсуством било каквог негодовања, отпора и побуне, који су део елементарног животног нагона, као да се у неком смислу подразумевало да Хрватима и приличи да Србима чине шта хоће и како хоће, а да су Срби унапред криви ако против тога покушају да предузму било шта. Мој саговорник је то и потврдио.
Када сам му рекао да се из његове несреће не могу изузети Хрвати као кривци он је то нерадо потврдио, али је ипак оправдао њихово поступање неким збрканим објашњењем кога се више не сећам, знам само да је све опет довео у везу са Слободаном Милошевићем као главним виновником зла. Постало ми је јасно да упркос свему што је доживео у њему и даље постоји велики сентиш према Хрватима, некаква самообмана из младости коју по сваку цену жели да сачува не само пред другима него и пред самим собом, због чега је био спреман и на кардиналне логичке грешке и моралне инверзије.
Још тада сам слутио да његово размишљање није усамљен случај међу Србима, да је оно прилично масовно, и да ће се у неким будућим, за наше непријатеље погодним околностима, показати као кобно, што данашњица и потврђује. Нема такве нискости, подлости или зверства које Хрвати могу нанети Србима, а да колективни дух модерног српства томе не нађе оправдање, или макар ублажење. На сам помен враћања Хрватима истом мером, освете и исправљања историјских неправди модерно српство одмахује руком као да је реч о смешној будалаштини, што нашим исконским непријатељима обезбеђује велике успехе у будућности.
СРБски ФБРепортер 
Kroatofilija u srpskom etnickom bicu postoji i to je nesporna činjenica,Uzroci ove pogubne osobine u Srba su visestruki; Neki od njih su starijeg datuma,neki novijeg a postoje uzroci suštinskog karaktera.Po mom mišljenju suština je u različitim pogledima na Hrisćanstvo,nama zajedničku veru i osnovnu i izuzetno izraženu dogmu o praštanju.U pravoslavlju prašta Bog.Kod katolika opat,biskup,kardinal Papa.Dakle,ko tebe kamenom ti njega hlebom u pravoslavlju dobija oblike kroatofilije.Kada se ovo još zdušno podrži od tkz političke elite u Srba koja je u novoj državi Srbiji od početka xix veka stasavala u Francuskoj na idejama francuske revolucije,Jedinstvo,bratstvo,sloboda,pa kada srpska elita sa početka XX bveka prihvati jugoslovenstvo kao krajni cilj Srbije a zatim i marksizam kao internacionalizam,bez nacije ,eto sijaset razloga za kroatofoliju.Da ne govorim o nekritičkom obožavanju zapadnih vrednosti od poluintiligenata u partijskim političkim vrhuškama XIX,XX i XXI veka eto nam belaja,da je za razbijeno bure kriv Miloševičć a ne čizma tih ubogih komšija.
Jedan od takodje suštinskih ražloga je i iracionalna potreba srpskog bića da ga neko voli.Ne samo kao čoveka več kao Srbina, što je rezultat s jedne strane neobrazovanosti,odnosno primitivizma koje je nastalo kao posledica nepostojanja samostalne države i dugog života pod tujinima.I južno i severno od Save i Dunava.Pa onda politika nezameranja kao težnja za priznanje sopstvenog bića.
U novije vreme,to je rezultat buivstovanja srpskog nacionalnog bića u dve Jugoslavije.Kraljevini i Republici. Utucavanje srpstva tj, srpskog ega od straha od izmišljenog Kalajevog velikosrpstva preko Brozovog bratstva i jedinstva i sprečavanja „velikosrpske hegemonije“ i delovanje opskurnih srpskih političara plaćenih ili navedenih raznim ucenama i obećanjma dovodi do ove pojave .I ne samo nje već i evrofilije i nažalost u sve većoj meri natofilije.
Može li iko pametan da mi objasni zašto se to Srbija utrpava u društvo 19 nacija koje su nas 1999 bombardovale.Koje su nam silom oružja oduzeli deo teritorije.Porušili zemlju i naneli stetu od 200 000 000 000(milijardi)$.(spoljni dug Srbije danas 23 ooo ooo ooo$)Koji su to racionalni razlozi.Ne govorite mi samo o ekonomskoj razmeni.Pa ona i ovako sada predstavlja više od 60 procenata ukune razmene.Monokulturna spoljnatrgovinska politika nije preporučljiva.Koji onda?
Ne liči li vam ovo na kroatofilstvo?
Dakle na posao.Podižimo nacionalnu svest.Jačajmo veru u sopstvene snage,razmišljajmo o tome šta možemo učiniti za sebe i za svoju zemlju.Vratimo se veri i ćirilici.
Prestanimo da se divimo šarenoj laži potrošačkog individualnog lažno humanog protenstantskog modela društva.
Vratimo se izvornim vrednostima našeg kulturnog kruga ,zadrušnom i duhovnom bicu srpskog slovenskog bića sa korenima u staroj veri naših otaca i svetosavskom pravoslavlju.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Nije njemu zao komsija niti Milosevica.. Njemu je zao sebe i njegovog po sto puta usuda koji mu je odredio zivot ili smrt. Iz tih rijeci se vidi koliko je volio svoje ognjiste. Nema tu hrvatofilije. Odrastao u kamenu ili polju voli svaku stopu pregazenu. Njemu je muka sto se morao pomjeriti sa svoga, a recite samo kako je vlast mogla priznati tu krvavu ustasku tvorevinu i tu je njegovo razocaranje u kojem vidi igre velikih i uzaludnu borbu.Ko jos moze voljeti svoga koljaca. Zar po toj logici nisu svi amerofilci kad eto sada trce u zagrljaj svojih ubica.Objasnite tu ljubav koja kaze sve cemo samo nas ne ubijajte vise. Volite li takvu vlast ili doista volite vlastite ubice.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Manje pametni ljudi su povodljivi za tudjim misljenjima od onih koje smatraju da su pametni i iznad njih. Otuda taj fenomen negovan medijima, da se bilo koji politicar glorifikuje bez razloga, a onda se njegova jednostavno – slusa.
To je mnogo lakse nego misliti svojom glavom, nego dolaziti do odgovora sopstvenom mukom misljenja…
Свиђа ми сеСвиђа ми се