АКТУЕЛНО

ЕТНОЛОГ ДРАГОМИР АНТОНИЋ: Одговор „француском пријатељу“


НАТО агресија на Србију 1999.године фото: НОВОСТИ

НАТО агресија на Србију 1999.године
фото: НОВОСТИ

Господин Жан Кристоф Буисон, француски писац и шеф редакције „Фигаро магазина“, упутио је поводом терористичких напада у Паризу писмо српској јавности које је 18. новембра ове године објавила „Политика“ под насловом „Писмо „француског пријатеља“. На писмо је реаговао наш познати етнолог Драгомир Антонић, својим писмом, одговором „француском пријатељу“.

И једно и друго писмо преносима интегрално.

ПИСМО „ФРАНЦУСКОГ ПРИЈАТЕЉА“

Специјално за „Политику“

Да бисте схватили емотивни ударац задат Француској 13. новембра, покушајте да замислите следеће: тројица терориста желе да уђу на Маракану за време утакмице Србија-Русија и дигну се у ваздух на улазу; петорица других стрељају по Скадарлији пре него што оду да побију што је могуће више посетилаца концерта „Рибље чорбе“ у Дому омладине.

У „Батаклану“ сам пре неколико година био на концерту Емира Кустурице и „Забрањеног пушења“.

Пре неколико месеци сам био на фудбалској утакмици на Stad d’Frans.

У бару „Каријон“ сам пре неколико дана био на пиву са пријатељима.

Попут многих, могао сам бити жртва. Познајем људе који познају људе који су страдали. По томе се овај догађај разликује од оног у јануару, када су побијени новинари листа „Шарли ебдо“ и Јевреји. Овог пута циљеви су били Господин и Госпођа сви који отеловљују Француску, Запад, антитезу исламском фундаментализму, места на којим се пије, пуши, слуша музика.

Као прошлог јануара, плачемо, остављамо цвеће, склапамо примирја у нашим политичким или интелектуалним дебатама. Неки опет кажу да не треба бркати ствари, да је наш непријатељ сам страх. Али истина је да су наши непријатељи исламисти и Исламска држава. Ако прихватамо да смо у рату, онда себи морамо да пружимо услове за борбу. Ако треба, и против оних суграђана који су изабрали непријатељски табор.

Има у Француској оружја које долази из Босне и са Косова, где смо пре 25 година подржали погрешну страну. Преварили смо се у томе ко су нам непријатељи.

Има у Француској имама који проповедају уништење хришћанства и француске нације.

Има у Француској политичких личности које не траже полагање рачуна од оних заливских држава за које знамо да мање или више отворено подржавају Исламску државу.

Има у Француској стратешких мислилаца који цене да је Башар ел Асад опаснији од његових противника који шаљу младе људе, неке можда чак и тинејџере, да петком увече убијају невине грађане (Французе, Белгијанце, Португалце, Чилеанце, Јевреје, католике, муслимане, атеисте) у најлепшем граду на свету.

Има у Француској моралних ауторитета који траже да прихватамо десетине хиљада избеглица и кад са сигурношћу знамо да се међу њима можда крију будући терористи.

Постоји у Француској један проблем. Ми смо у рату али мислимо да се може ратовати цвећем, цртежима, солидарношћу, фразама, апелима на јединство. Удобно сакривени унутар наше демократске републике, хтели смо да заборавимо шта је насиље. Користили смо га с времена на време, али далеко од наших граница – у Африци, у Авганистану, на Блиском истоку, у Југославији.

Сада се насиље вратило у наше градове и наша села. Мораћемо убудуће да научимо да са њим живимо.

Драгомир Антонић Фото: Новости

Драгомир Антонић
Фото: Новости

ОДГОВОР ФРАНЦУЗУ ЖАН КРИСТОФ БУИСОНУ

Не могу вас господине Буисон назвати пријатељем, јер то мени Србину православне вере нисте.

Нисте ни Албер Ками, нити су Срби Немци. Нисте ништа од тога.

Него, заиграла мечка пред вашим вратима и плачете.

Очекујете да ми плачемо с вама. Тражите од нас да замислимо Маракану, Скадарлију, Дом омладине. Нема потребе господине Буисон да било шта замишљамо.

Много горе ствари смо доживели од вас и ваших НАТО пријатеља.

Хиљаде нису преживели. Многи су доживотно обогаљени. Деца која нису била ни рођена кад сте бацали бомбе обољевају од рака. А вама је сад тешко!?

Шта мислите г. Буисон ко је покрио ваш дивни Париз великим паноима са две слике.

Једна је приказивала слику мршавог човека с друге стране бодљикаве жице, а у углу стражар у нацистичком логору са натписом: Зар вас заробљенички логор, у коме се врши етничко чишћење, не подсећа на нешто!

На другом паноу су биле слике Адолфа Хитлера и Слободана Милошевића.
Да, господине у вашем Паризу, а све у организацији вашег Бернара Кушнера, тад министра здравља. Затим је уследило бомбардовање Срба у Републици Српској.

Да ли сте тад упутили неко писмо Србима?

Кад је ваш председник Жак Ширак изјавио: Срби су народ без закона и вере.

То је народ разбојника и терориста – да ли сте тад писали писмо?

Или сте можда послали писмо кад је убијена Милица Ракић?

Или кад је Сања Миленковића убијена у Варварину на мосту док је шетала са друговима.

Могао бих овако у недоглед: Сурдулица, Алексинац, пијаца у Нишу, воз у Грделици, болница у Београду..

Да ли сте тад упутили било какво писмо?

Ни сад се не извињавате за злочине које сте направили, већ тражите сажаљење јер сте се преварили и пре 25 година изабрали погрешну страну?

Објасните ваш избор мајкама, сестрама, деци чије сте најрођеније вашим бомбама убили. Њима објасните како морални ауторитети које помињете у писму нису за убијеним у Србији рекли ни једну реч сажаљења, пустили сузу, запалили једну свећу, положили макар један цвет. Или се бар јавно извинили.

Ништа од тога нисте урадили, али сте зато кад је ђаво дошао код вас, написали писмо.

Срам вас било г. Буисон и не пишите више, бар нама Србима.

 

————-
12. 12. 2015. iskra.co, Политика, за ФБР приредила Биљана Диковић

20 replies »

  1. Буисон вам је нешто као младалачка, жаргонизована верзија Данијела Шифера. Београд (дакле, не Србија, нити српски народ у целини) му се свидео у типичном капиталистичко-неоколонијалном контексту, као Мека забаве, провода, и пуштања ирационалној филозофији на вољу. Хвали га због забаве и гостопримивих људи, истовремено се без иједне речи хвале изругујући архитектури, улицама, моди (у фазону, понавља Корбизијеову опаску да је то најружнији град на најлепшем месту). У „просрпској“ књизи „Роман о Београду“ износио је бисере типа да је Француска у Први светски рат ускочила како би заштитила Србију, како је Француска држава између два рата увек гајила матерински осећај према Србији, како је Наполеон био фан Карађорђа… Првих година након агресије ’99, интензивно се дружио са активистима из Отпора, са којима је, како је рекао у једном интервјуу, често ишао у луде београдске проводе до зоре…. Такође је и велики пријатељ и фан покојног Ђинђића и Вука Драшковића, са којима дели мишљење о погубности „српског национализма“ из деведесетих… Од 2008. се утишао (након жустре свађе са једним нашим човеком на Сајму књига у Паризу, који је само замерио Буисону да његова књига о Дражи има потенцијално пристрасну и политичку ноту) да би се од 2013. и затим јесенас поново огласио. Мислим да има једну рачунџијску, негативну црту која га издваја од класичних француских сербофила (попут покојног Жана Дитура, Владимира Волкова, или генерала Галоа), иако мислим и да га не треба јавно п***ти и вређати јер је ипак истина да је у неколико наврата био жртва зловољних коментатора у француском јавном мњењу због своје колике-толике наклоности према Србима. Дакле, фин је али, што бисмо рекли ми Срби, није да га призетимо.

    Свиђа ми се

  2. Најлепше вам хвала драга редакцијо на вашем одговору.
    Господин који је одговорио овој француској пе***чини је 100%у праву.
    Ви сви који сте помињали зликовца и трговца органима Бернара кушнера знајте да
    јепореклом шиптар ожењен шиптарком.Тога су „француски пријатељи били свесни
    када су га слали на космет да буде шеф унмика.
    Ево зашто тој католичкој нато ђубради никада несме да се опрости.
    Јуче сам нанеком нашем сајту прочитао заиста шокантну причу: девојчица
    10 месеци стара зове се Искра живи у Гучи а њена мајка је пре месец дана
    приметила чудан сјај у левом оку,то што јепрочитала наинтернету у вези ока
    њене ћеркице нимало охрабриво није било.Нажалост прегледом је установљен
    прогресивни карцином левог ока и јединанада за спасовемиле 10то месечне
    девојчице је операција у Бриселу којакошта 30так хиљада еура.
    Мonsieur Buisson носите се ****** материну и даље ваше прљаве руке од
    Србије.
    Allez vous faire fouttre M.Buisson fils de Pétain catholique

    Свиђа ми се

  3. Buison je jedan od onih Francuza koji iskreno voli Srbiju i posebno Beograd. Pisac je nekoliko romana i knjiga o Begradu: „Beograde, ljubavi“, „Istorija Beograda“, „Roman o Beogradu“.
    Samo se*ak poput ovog našeg etnologa može da u isti koš strpa čitav jedan narod. Po istom aršinu svi Srbi su – šta? – Miloševićeva čeljad? Šešeljeva ga*ad? Arkani?
    Blju*otina prve vrste kojom ovaj „ethnolog“ pokušava da ubere neke samo njemu poznate i drage poene.
    Sramota.

    Свиђа ми се

    • Dejane verovatno si neki mladji covek ali tog francuskog prijateljstva nikada ama nikada nije bilo to su izmisljotine.jedini iskreni prijatelj srbiji je rusija a ovo sve drugo licemeri.i ne mogu da shvatim kako neko moze i da pomisli da nam je neko sa zapada prijatelj,uvek su nas najsvirepije istrebljivali a i ako je bilo nekih kao prijateljstava to je samo iz koristi tako i francusko tkz. prijateljstvo iz prvoga sv. rata

      Свиђа ми се

    • Nemaju Srbi prijatelje na zapadu.Svaki taj „prijatelj“ je samo statisticka greska bez ikakve vaznosti na sustinu odnosa Zapada i Srbije.Da su se oni ista pitali,Srbija bi i dalje bila u Turskoj.

      Свиђа ми се

  4. Наш разговор са западом треба увек овакав да буде,све док не измене однос према нама. Онај споменик на калемегдану је споменик нашој срамоти и споменик наше глупости, да нас срам буде !

    Свиђа ми се

  5. За наше драге „пријатеље“ Французе:
    Proverb: what goes around comes around.

    Интересантан је превод ове енглеске изреке на српски по мишљењу „Google translate“:
    „вхат гоес ароунд цомес ароунд“.
    Ако ми не верујете – пробајте.

    Свиђа ми се

  6. Nisam znala da je Bernhard Kouschner bio ministar zdravstva?! Pa to znaci da je on bio glavni mafijas na zaradi trgovine srbskih organa…
    Znam samo, kada se pisalo o trgovini – da sam citala neki link na nemackom, gde malo pomenuse o toj trgovini organa – a zatim u nastavku, bez zaljenja – pisase uputstvo o buducim donacijama organa,…. sto u prevodu znaci:
    …“OK, izvor srbskih organa je provaljen – u buduce cete sami morati da donirate potrebne organe..“!

    BRE, Niko ne pomenu LIBIJU i onoliko zlo, sto im ucini Francuska!

    Свиђа ми се

  7. У вези Француске и француских душебрижника имам да кажем следеће:На завршеном 35. заседању Комитета Унеска у Паризу,новине су о томе опширно извештавале, Француска је, дрско и уз застрашујући притисак, покушала да србске манастире, цркве, сву србску културну и другу заоставштину на Косову и Метохији преименује у „косовско наслеђе“. Србе је то шокирало…Само наивне Србе може ово да шокира, не оне отрежњене, јер, забога, „Французи су наши доказани савезници“, „пријатељи“. Душебрижници „теорије завера“ који бдију интернетом да поремете сваки покушај Срба да открију ко су му истински пријатељи…..

    Свиђа ми се

  8. Језив и простачки текст и то упућен човеку који је осведочени српски пријатељ и више од 20 година пише и говори у корист српске ствари. Овај памфлет је стога не само увреда за добар укус него и здрав разум

    Свиђа се 1 person

  9. Када би овај србски одговор постао и званични став,невладине организације би природним развојем догађаја нестале заједно са свим „пријатељским “ писмима.,шро рекао Лаза Костић:“Утули се,утули се кандилица.“

    Свиђа ми се

  10. Neće se niko izviniti za bombardovanje Srba. namerno ne kažem samo Srbije već Srba u Bosni i u Hrvatskoj, (imamo i dug Slovenije za onu mučenu decu, vojnike na vojnoj vežbi u JNA), jer su nas ubijali i ubijaju i danas (zbog posledica),njihovih NEMILOSRDNIH ĐAVOLA“ . Arapi sa Bliskog Istoka i iz Afrike ali i iz ostalih delova sveta, imaju nerešene račune sa Francuzima i ostatkom Evrope. Jer kada je De Gol vratio vojsku iz Afrike, hteli su da ga ubiju.. Ne napuštaju se kolonije lako, a to nije bilo jedna godina i jedan napad, to su bili vekovi, zločina bez kazne, i pljačke bez računa. Sada se rasplakali, žao mi ljudi ,al ipreviše neljudskog je rađeno da bih mogla da žalim zbog žrtava.. Plačem zbog MIlice, danas bi imala momka i bila na studijama..A još više me boli skrivanje njenog spomenika koje ovi domaći skotovi rade da ne povrede okupatore, kad prošetaju do obale Save i Dunava..

    Свиђа ми се

  11. Хвала Вам гос’н Антонићу на Вашем одговору овој француској фу*ари, би*анги, ку*ви и од човека и од нације којој припада. То су обичне ја*аре који не заслужују никакво сажаљење већ презир, џу*еле.

    Свиђа ми се