СРБски ФБРепортер, 9.11.2015.

Поштовани читаоци, пред вама је прича једне храбре девојке која већ дуже време из дана у дан бије своју животну битку. Живот Маријане (Јане) Гавриловић испуњен је физичком патњом, боловима, стрепњом, неизвесношћу… али и огромном храброшћу, упорношћу, љубављу, вером и надом у оздрављење!

Поред породице, велику подршку јој представљају пријатељи, често и сасвим непознати људи, који на сваки начин покушавају да јој помогну.

Помозимо јој и ми!

Уплата се може упутити из било које поште или банке у Србији, обичном уплатницом. Сврха уплате: трансакција по налогу грађана.

***

Јанина прича…

Мало враћање у прошлост …

Маријана има 30 година и болује од мишићне дистрофије од рођења.

Док је била дете волела је и могла возити бицикл, иако је често падала била је упорна.

Током одрастања здравствено стање се мењало из дана у дан. Волела је да шета и да буде напољу као и сва деца.

Једног дана се све то прекинуло, са 12 година стање се било погоршало. Због скраћених Ахилових тетива више није могла ни да вози бицикл нити да хода као пре. Првих годину дана је било веома тешко. А онда је добила упут за болницу и операцију. Провела је неколико месеци у болници. Мислила је да је тиме све решено. После болнице је уследила бања и то све за време бомбардовања. Била је дете. Свашта је прошла у том периоду, али се није предала. Уживала је у сваком тренутку. Борила се да јој буде што боље. И било је добро. Операција је била успешна, тетиве су продужене и до дан данас није имала проблема са тетивама. Међутим, мишићи су временом слабили.

Након тог јединог пута у бањи, ниједном јој након тога није одобрена бања преко социјалног.

Рађене су биопсије мишића и ниједном није могло бити установљено о ком типу дистрофије се ради. Проводила је детињство у болници, без икаквих резултата.

Са 25 година захваљујући појединим људима и њиховој новчаној помоћи први пут је започела лечење алтернативном медицином. Свесна да се не може потпуно излечити надала се заустављању прогресивног пропадања мишића и колико толико побољшању. Неколико месеци је имала терапије. Помагало је, Маријана је и даље ходала, лакше се кретала, није имала болове,  али нажалост због недостатка новца су престале континуиране терапије и стање се погоршавало.

Током протекле 4 године је падала и имала неколико повреда.
Због повреда, болести, недостатка кретања, без терапија итд. дошло је до првог прелома и најтеже борбе.

***

ПРВИ ПАД. ПРЕЛОМ НОГЕ…

Маријана је 08.02.2015. поломила ногу. Због основне болести дистрофије мишића и компликација након прелома, тек након 12 дана урађена је операција и уграђен фиксатор Илизаров апарат.

ДРУГИ ПАД. ОПЕРАЦИЈА…

Након 6 месеци са фиксатором, у августу, након повреде оперисана је други пут, скинут јој је фиксатор и стављен гипс који је носила 3 недеље.

Након непуних месец дана од скидања гипса поново прелом на истом месту.

ТРЕЋИ ПАД. ПРЕЛОМ НОГЕ…

Због недостатка новца за рехабилитацију у бањи адекватној за њено стање о сопственом трошку одмах након скидања гипса, Маријана је поново сломила ногу док је чекала позив за бању преко социјалног.

24.09.2015. је поново пала, иако је уз помоћ и шеталицу ходала. Приликом пада кост је напукла на истом месту. Примљена је хитно у болницу и задржана више од месец дана. Са гипсом је пуштена кући. Позив за бању је добила тек након два месеца, на дан отпуста из болнице, раније него кад су рекли, али тад није могла отићи.

17.12.2015. након прве контроле од изласка из болнице, на рендгенском снимку се видело да кост није срасла. Гипс остаје. Заказана друга контрола за крај фебруара 2016.

18.02.2016. Након данашње контроле и снимка, кост није срасла. И даље гипс. У току следеће недеље се очекује коначна докторкина одлука о даљем лечењу.

Због Маријанине примарне болести мишићне дистрофије, мишићи атрофирају. Након годину дана од првог прелома и пет месеци од другог прелома Маријана је непокретна и у инвалидским колицима, потпуно зависна од туће помоћи. Циљ је да се спречи потпуно пропадање мишића и да Маријана стане на своје ноге. Након лечења потребна је рехабилитација у адекватној бањи уз продужену рехабилитацију.

25.02.2016. Након 5 месеци први пут замењен гипс, зарастање у току. Следећа контрола 31.03.2016. и ако тад буде кост довољно срасла скида се гипс и могућа је рехабилитација.

31.3. 2016. Кост није довољно учвршћена, и даље гипс. Следећа контрола 28.4.2016.

28.4.2016. Гипс скинут. Предлог са пратиоцем за продужени рехабилитациони третман у Рибарској бањи с обзиром на основно обољење дистрофију мишића те немогућност самосталног кретања и хода.

Поштовани читаоци, помозите да се скупи довољно новца за рехабилитацију.

_______

НАЈНОВИЈЕ – Повезани линкови:

Јани је тек 30 година. Будимо људи, помозимо!

Јани је потребна хитна рехабилитација и помоћ свих добрих људи