29.11.2015. СРБски ФБРепортер

Уз сагласност оца Стефана Јевтића, објављујемо његов текст који има јединствену  и веома необичну форму. Народну епску песму Орање Марка Краљевића, аутор посматра кроз призму догађаја из Светог Писма, повлачећи паралеле и са актуелним догађајима у нашој цркви и држави.

***

ВИНО ПИЈЕ КРАЉЕВИЋУ МАРКО
СА СТАРИЦОМ ЈЕВРОСИМОМ МАЈКОМ

Какав узвишен почетак казивања. Вино, тај од после потопа благословени напитак, за који се још пре Христовог рођења сматрало да је пиће „богова“, док је још у многим племенима владао пантеизам. Латинска изрека каже: “in vino veritas“, у вину је истина. Наш народ вели: „што трезан мисли пијан (од вина) изговара“, опет истину, а родивши се ИСТИНИТИ међу људима, поче своја божанска дела претварањем воде у винo на свадби у Кани галилејској; ЈН; 2:1.
На ТАЈНОЈ ВЕЧЕРИ Христос, давши хвалу Богу Оцу, освети Чашу са вином, именујући вино Својом крвљу, том најдрагоценијом течношћу која је икада канула на земљу, а којом смо сви ми који у Њега верујемо искупљени и њоме освештани и присаједињени Царству небеском.

Илустрација: Други долазак Господа Исуса Христа

Елем, истину пије Марко Краљевић. Ко би могао бити тај изванвремени човек? Није то онај историјски Марко за којег се зна ко је био и од које лозе потицаше. Он је само као личност, познат у народу, послужио песникуда кроз њега обавести србско племе о ономе што се има догодити. Гле, тај опевани Марко Краљевић је свештенослужитељ, епископ. Не носи ли епископ круну (митру) на глави, и није ли његово достојанство означено као владар, краљ, деспот? Дакле, тај Марко Краљевић испија истину са старицом Јевросимом мајком. Како је то све чудно и пророчки виђено. Ко је Јевросима? Читајући Стари Завет сазнајемо да је Ноје имао три сина; Сим-а, (семитски – јеврејски народ), Хам-а (Хаметити) и Јафета Јафетити. Нас овде занима Сим, Јевр-Сим-а. То је изворна, неокаљана Црква, то су Заповести Божије. То је историја писана Духом Светим и која није изашла из главе неког пијачара који би продао веру за вечеру, само да би нешто ушићарио. Дакле истину пије (сазнаје из записа) Марко Краљевић, свештенослужитељ небеско-замаљске Цркве коју је сами Господ основао.

А КАДА СУ СЕ ВИНА ПОНАПИЛИ
МАЈКА МАРКУ СТАДЕ БЕСЕДИТИ

Прекопавајући по староставним књигама које су сачуване у манастирским ризницама, на споменицима србских гробаља, на плочама уклесаним у многим здањима, задужбинама, повељама, које криви некrст није успео све да попали и затре земаљски код србског живља, Марко сазнаје и више него што је очекивао, јер мајка мудрост беше сакрила у само њој познате одаје у које немају приступ нечисти, они који би са мртвог оца покров продали, те у ово време открива своме чеду који не суди ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинитога. Њено искуство јој дозвољава, а и обавезује, да као мајка рађалица, саветује и поучава своја чеда, те свом сину Марку, а преко њега и будућим поколењима поручује;

О МОЈ СИНЕ КРАЉЕВИЋУ МАРКО,
ОСТАВИ СЕ СИНЕ ЧЕТОВАЊА,
ЈЕР ЗЛО ДОБРО ДОНЕТИ НЕ МОЖЕ,
А СТАРОЈ СЕ ДОСАДИЛО МАЈЦИ
СВЕ ПЕРУЋИ КРВАВЕ ХАЉИНЕ

Какав савет и каква брижљивост. А како би другачије напаћена и много пута ожалошћена мајка Црква саветовала своја чеда? Колико је суза проливено, колико је крви обагрило њене свете скуте? Није ли мајка гледала како јој демонизовани убијају пророке и свештенике? Пред њеним очима на колчеве набијаху недужне. Нису ли из њеног наручја децу отимали и масовно народ покрштавали? Из утроба нерођену децу вадили и на бајонете дочекивали. Колико је очију њене деце пред њеним лицем повађено? Телима њених синова и кћери јаме затрпаване. У име некаквог “милосрдног анђела“ бомбама њен народ благосиљали.

Поврх свега, њеног Творца и Сина, Сина Божијег пред њом разапели, па и након његовог васкрсења наставили да хуле, јереси да шире и њу саму Цркву да скрнаве шминкајући је некаквим новим бојама и крштавајући је новим именима. Зато она мудро саветује свога сина, коме не приличи да ратује (четује) већ да мири што је завађено. Да се држи Божијих заповести и никакво зло да не изједначује са добрим; јер зло (тама, грх) добро (светлост, чистоту) донети не може. Православна Црква не учи своја чеда да потурају бомбе, да отимају и тлаче. Она не шаље своју децу да руше туђе богомоље, нити да прекопавају гробља како би затрли сваки траг постојања. Она је сачувала обавест најсветијих уста која су у етар изговорила: “Нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати“, зато и опомиње свога сина да пази на начин живљења како би избегао осуду у дан који је одређен и већ се приближио.

ВЕЋ ТИ УЗМИ РАЛО И ВОЛОВЕ
ПАК ТИ ОРИ БРДА И ДОЛОВЕ
ТЕ СИЈ СИНКО ПШЕНИЦУ БЕЛИЦУ
ПАК ТИ ХРАНИ И СЕБЕ И МЕНЕ

Мајка Црква заповеда сину Марку да проповеда, исто оно што је Господ Исус Христос објавио: “Ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде“. ЛК; 9:23.

Какве везе има рало са крстом, рећи ће неко ко не зна јеванђелске параболе.
За говорника се каже да је оратор, проповедник. За некога ко држи до своје изјаве кажу; ал` си ти забраздио па све једно те једно. Када би било речи о Марку Мрњавчевићу мајка би му рекла да узме буздован и сабљу димискију, оружје које је Марко Мрњавчевић (син краља Вукашина) носио и њиме правду делио. У овом казивању Марко узима рало (перо и мастило), пише посланице, позива проповедајући да се понизе који су се незаконито узвисили, тлачећи народ и изврћући истину (политичари и политиканти) а да се узвисе потлачени (недужни народ Божији), исто оно што је Свети Јован Крститељ проповедао у пустињи. Надаље мајка Јевро-Сим-а упућује сина Марка на оне са којима ће тај свети посао делати. Она не рече да ујарми бикове, јер ко би бика силног, страшћу обузетог у плугу задржао? Када осети природни нагон јурнуо би па макар и у пропаст. Не световне, надмене и за бој спремне, већ волове, кротке монахе, духовне ушкопљенике, који су сами себе духовно ушкопили, Царства небеског ради, одричући се телесних задовољстава и земаљских наслада. Ове свете душе које познају глас свога господара и слушају га. Сами вратове у јарам стављају и мирно подносећи сваку тескобу усвајају савет Господа Исуса Христа који благовести: “Узмите јарам мој па хајдете за мном, јер је јарам мој благ и бреме је моје лако.

Надаље мајка саветује Марка да сеје пшеницу белицу која овде подразумева чисту службу, без увођења новотарија. Од пшеничног брашна се меси хлеб а не од кукурузног, или неке друге житарице. Христос је хлеб осветио на ТАЈНОЈ ВЕЧЕРИ и именовао га Својим Телом, тако да пшеница белица подразумева литургијску службу. Требало би поменути параболу којом се је Господ Исус Христос послужио у причи о сејачу и семену. Не говори се овде о телесној храни већ о небеској науци. Небеска истина Цркву одржава, јер да није тако, одавно би свет нестао под управом упропаститеља душа људских. Многи су то већ и учинили поклонивши се лажним боговима “новог света“ прихватајући да служе својим и ђавољим насладама, те истинитог Бога заменише аутомобилима, јахтама, интернетом, сексуалним слободама које су разврат и које је Господ још у Старом Завету осудио, уништивши Содом и Гомор, за пример сваком сличном безакоњу; 1 МОЈ: 18;20-23, и 19. Стога мајка Црква не подносећи такву срамоту и кал бачен на Њен Свети Образ, позива сина свештенослужитеља да проповеда о поштењу и моралу, и не дозвољава изопачености у виду венчања педера и лезбијки па још и животиња, што је у неким секташким организацијама добило легитимитет. Такву саблазан Православље поднети не може.

ТО ЈЕ МАРКО ПОСЛУШАО МАЈКУ,
ОН УЗИМА РАЛО И ВОЛОВЕ,
АЛ` НЕ ОРЕ БРДА И ДОЛОВЕ,
ВЕЋ ОН ОРЕ ЦАРЕВЕ ДРУМОВЕ

Честити и поштени слуга Божијег олтара, послушан догматском учењу Цркве и наслеђу Светих му предака, не одступајући од истине, настави проповедати баш онако како га мајка Црква учаше. Ал` гле чуда. То разгневи оне којима кукољ беше заменио пшеницу посејану на њиви Господњој, те се супротставише истинитом проповеднику и делатељу побожност под изговором да се те проповеди односе на нека давно прошла времена и да је сада настало неко ново доба, заборављајући да је њихов учитељ тим приказањима већ кушао Господа Исуса Христа у пустињи где је био посрамљен.

Не знају јадни да нема новог доба и да не може бити другог Христа осим онога кога беху разапели, који би погребен и васкрсе у трећи дан по писму. Не знају они који су прошли кроз факултет, ал` кроз које факултет не прође, него дипломе које подобијаше кроз оџаке, тамо негде на Западу, потамнеше од гарежи и смоле, те се на њима не види Часни Крст. Зато и починише сва та злодела од содомије до канибализма о чему беше извештен Патријарх србски, али до њега не дође та вест. Но, пошто Господ не допусти да његови праведници страдају, Он их издвоји од кукоља и сабра их под једно окриље, а у личности Владике Др Артемија, те њих показа пред светом као чисто зрно описано у јеванђељу. Настави их слуга Божији опомињати да се памети призову, али га зликовци наружише лажима, клеветама, као и многе пре њега мислећи да ће им то плода донети. Но, како бива, то њихово семе зла не могаше се одржати на сунцу правде те се осуши као смоква коју је Христос проклео о чему сведоче догађаји ових дана, а и свети Православни народ који се у великом броју окупља око Владике Др Артемија у новоосвештаном Свеправославном манастиру посвећеном Св. Краљу Милутину у Бадовинцима у Мачви, да чују речи истине и напоје жедне душе небеском љубављу.

Та благовест о милости Божијој према верујућем србском народу већ се је проширила на читав васиони свет да то разгневи “цара мрака“ који не може трпети да се служе Свете литургије и прославља Господ Исус Христос, те посла своје поданике у виду разних политичких организација и криминално-црквених конфесија да спрече равноапостолног Владику Др Артемија да не објављује истину моћницима са Запада о угњетавању Срба на Косову и Метохији, о чему су слуге издаје ћутале. Надаље њих разгневи то што их Марко опомиње и указује на Божији Закон предат Мојсију, а овековечен је у левитском закону 3 МОЈ; 20. Тамо пише да се камењем побију злочинитељи, а Закон се не може покварити. Није Закон Божији зла крв змијска па да буде подложан кварењу. Зато и камење из неба од Бога на земљу поче падати.

Надаље Марко указује на врсту живих бића која представљају лезбијску популацију и изазивају опаку болест која је како се чини захватила читав свет. Наиме, вашке се саме од себе размножавају без присуства мушког принципа. Тај потенцијал живота је у јајашцима које оне поседују већ по излежењу. Није валда непознато да вашке изазивају тифус а тифус запалење мозга. Од тог колективног запалења мозга многи полудеше па заменише етику лажном естетиком, некаквим синтетичким грудима, напумпаним уснама, затежу се коже ко на бубњевима па звече и клапарају будибогснама, а што је најцрње из историје народа, а по наређењу антихриста, избрисаше Свете србске претке и јунаке, учитеље мудрости, те у школске уџбенике уврстише некакве бућкурише, валда да млађим нараштајима омрзну Светог Саву, Цара Душана, Милоша Обилића, Цара Лазара, Карађорђа и друге јунаке, те им за идоле наметнуше некакве шмркаче, чорбаџије и минђушаре.

Марко им пред очи износи страшан грех који починише преко Патријарха србске Православне Цркве. Наиме Патријарх србски Господин Иринеј срамно указује на начин уласка у “вечни живот“ одричући се Христа и заповести Божијих. Како то? Тако што Патријарх одликова педера и силеџију Пахомија који злостављаше младе богослове, орденом “Белог милешевског анђела“ а то је онај благовесник Свети Архангел Михаило који је известио мироносице о Христовом васкрсењу. Има ли веће хуле под овим сводом небеским? Сви ти догађаји јесу пројекат “цара таме и бездана“ и требаше да припреми друм непомјанику како би лакше узурпирао власт над србском Државом и Црквом.

ОТУД ИДУ ТУРЦИ ЈАЊИЧАРИ,
ОНИ НОСЕ ТРИ ТОВАРА БЛАГА
ПА ГОВОРЕ КРАЉЕВИЋУ МАРКУ,
МОРЕ МАРКО НЕ ОРИ ДРУМОВА,
МОРЕ ТУРЦИ НЕ ГАЗ`ТЕ ОРАЊА

Отуд, од онуд, одасвуд и ниоткуд. У време под турском влашћу, после косовске битке, народ србски не само што је изгубио најбоље синове, већ и они који су се рађали после боја а беху способни, бивали су одведени у Турску, дечаци од 7 до 9 година, и то је остало записано као “Данак у крви“ и до дана данашњег у србском памћењу влада мучно осећање када ти неко одводи мушко чедо и затире огњиште. То су некада чинили Турци Јањичари. Тако су се називали они чији је посао био да на препад уђу у село, заробе децу и одведу у ропство где су их обучавали војним вештинама или у неке друге сврхе их искориштавали, те су тако целога живота служили турској империји а против свога народа и своје воље. То име је остало као клетва до дана данашњег када се као точак судбине враћа међу Србе у другој униформи.

Сада врбују младе и способне људе да за неке моћнике иду и ратују тамо негде где им послодавац укаже прстом као када дресираном псету командује “апорт.“ То би укратко било речено о Јањичарима “новог светског поретка“, али има и оно друго. Зна се и то да су Јањичари стварани од оних који су напуштали своју веру и прелазили у турску због чега су још називани и “потурицама“ за којима је остала изрека: “Потурица гори од Турчина.“

Ко су сада ти Јањичари? Е, то је оно најинтересантније. За Христа се вели Јагње Божије. Тако су га пророци видели, такав је и био. Жртвовао се је за читаво човечанство без обзира да ли Га признавали за Сина Божијег и Месију или не,“…као јагње на заклање вођен би и као овца нијема пред онијем који је стриже не отвори уста својих.“ ИС:53:7. Отуда је и природно да они који се декларишу Његовим именом и у Његовој су служби, бивају названи Јагњетовим (Христовим) слугама, а пошто многи извргоше руглу то узвишено звање те одступише из материјалних разлога, подругљиво бивају названи “ јањичарима“ особито оних 36 свештеника на челу са архиотпадником LAVRENCIJEM (Лаврентијем – Живком Трифуновићем) који се поклонише у храму пошасти. А зову их Турци јањичари још и зато што живе за своје турове, бринући се само како ће турове напунити и у какве ће их фотеље сместити. Њих и још неке политичаре, њима сличне по карактеру, називају још и јагњећим бригадама јер су навикли да иду по славама и једу само младу јагњетину.

Но, вратимо се да видимо кроз то прозорче ко су у овом казивању заиста ти јањичари, јер вели песник: “Отуд иду Турци Јањичари“ не указујући на место од куда долажаху. Да отуда, из центра саблазни. Одступивши од Православне вере отидоше мечки на рупу. Олизавши скуте добише наређења да отпађују народ од Православне вере и да затиру сваки траг о присуству Православља у Мачви. Гле, један од њих, полтрон из Бадовинаца, прота Драгиша Миловановић брзо приону на посао да први удовољи антихристу, покопа споменике страдалих у Првом светском рату који су се налазили у црквеној порти и до његовог доласка никоме нису сметали. А он, ђавоиман, осим што их покопа он их у Дрину побаца, па још саопшти како намерава на томе месту парадајз да засади јер је, вели, земља маснија. Спрда се паклени попа са душама Славом овенчаних. Та јагњећа бригада беше претходница за долазак антихриста у Ниш за прославу 1700 година од доношења миланског едикта који је 313 године донео благочестиви Цар Константин, а који потицаше из (Naisa) Ниша.

Е видите. Та предходница се није разумела у топографију те идоше погрешним путем. Задатак су имали да угазе стазу “белом медведу“ али залуташе те им наш Марко препречи пут преоравши га и забрани да туда пролазе. Разјарени довикнуше: “Не квари нам споразум, за добре смо новце Србију и Цркву продали, онако ђутуре, јер да видеше Латини како нам је одрпана и похарана, не би смо добили паре ни перпера.“

На то Марко саопшти да се до Ниша може стићи само преко Јасеновца, Јадовна, Глине, преко Братунца и свих оних логора и јама, па и то би требало размотрити. Опет јањичари прете Марку те га уз помоћ мува подрепаша изопштавају из Цркве. Али Дрина ко Дрина, силна, плаховита, памти Први светски рат када су поданици послати са исте продикаонице да затру Србе и Православље, о чему је писао и Др Арчибалд Рајс, када је по Мачви, од стране такозваних „Култ-трегера“ учињен погром над србском нејачи коју су живу на ограде набијали. Сада Дрина избацује оне споменике и њима прави барикаде.

Остави Марко плуг па дође до свога Шарца, а он рже бијући копитом о камен из којег севају варнице, па како која варница севне, она се у глас претвори те се чује: „Петар, прва чета седмог корпуса, затим друга Митар добровољачка“, и тако редом оне варнице из оних споменика посташе гласови опомињући и јасни: „Не мош` овда јел`т јасно, ти душмане од икони.“

Опет они Марку довикују:

МОРЕ МАРКО НЕ ОРИ ДРУМОВА,
МОРЕ ТУРЦИ НЕ ГАЗ`ТЕ ОРАЊА

Када видеше јањичари да су упали у тешке јаде, још више се разгневише па и смрћу Марку запретише. Завапи Марко из свег гласа те он моли Свете из небеса да му притекну у помоћ како би образ и част мајци Јевро-Сим-и сачувао, кад однекуд глас се зачу:

– Јесам ли ти Марко говорила да се оканеш четовања јер су ти зликовци наумили да униште све и свакога ко би њихов пројекат разорио. Ал` кад си се с њима завадио ето теби у помоћ Архангела Рафаила нека те одведе на извор најчистије воде коју душман није загадио и до које је тешко стићи.

Извор беше обрастао купиновом лозом и кроз њега није могао ни мрав проћи а да не би био спречен. Из те купине је глас говорио Мојсију Када је ишао по Заповести. Тај извор је чувао тајну Марковог порекла, порекла Срба, и налази се на Синају на месту (Horab) Хорив.

У књизи Херодотовој о историји Народа која беше сачињена у 5 веку пре Христовог рођења, описана су многа племена, њихове навике, култови и све оно што је карактерисало једно племе. Ту су описани Срби Неури и краљевки Срби. Ко су срби Неури није тешко дознати. Aако прочиташ Стари Завет сазнаћеш да је Тара кренуо из Ура халдејског са сином Аврамом и његовом женом Саром и унуком Лотом и са свим душама које су припадале његовој породици, као и са иметком, и настанио се у Харану 1 МОЈ:11:31. То да су Срби заједничког рода са Таром говори чињеница да једино у Србији постоји река Тара и планина Тара, као сећање на Давно порекло. А да су Срби кренули из Ура сведоче мушка имена која су једино Срби својим синовима давали Урош и Урбан. Добро, рећи ћеш да су постојали Срби Неури, а ко су онда краљевски Срби? Видиш Марко како се точак историје креће. Исто је чињено са младим дечацима који су били доброг порекла, честитих и промућурних родитеља, који нису имали мрље у породици, па су њихове синове одводили на Хорив (Horab ) место на Синају где су били посвећивани у свештенике (Назиреје) слуге јединог Бога и тамо сазнавали најузвишеније Тајне Свевишњега. Они су називани “Краљевски Срби.“

Отвориш ли књигу у којој је Цар Душан оставио писан траг, где каже: “Ја сораб Божији…“ сазнаћеш да је он имао представу о своме пореклу, јер “Сораб“ долази од “Horab.“ Бројем 7 означава се небо. Седми дан је Господ посветио као Свети Дан и прогласио га даном одмора. Постоји седам ангелских чинова, у србском језику постоји седам падежа, светлост садржи седам боја, солмизација има седам тонова, ништа то није случајно.

E, сад види Марко и запамти; они који су закукуљили историју да би заметнули траг стварали су и изразе, па се у енглеском, сада међународном језику небо пише Heaven /heven/ а број седам-seven, што упућује на прелазак гласа “H“ у глас “S“ ето ти од куда је дошло до назива Сораб.

Видиш Mарко како се је историја поиграла са човечанством те се је одвођење србске деце у Турску поновило у историји србског Племена, где су многи постајали по важности одмах до Султана јер беху мудри и паметни. Многи су постајали градитељи, писари, законици, што се све скрива у наследном коду србског Племена. Сети се Мехмед-паше Соколовића одакле он беше и колику важност за Турску империју имаше. Знали су источњаци за то наслеђе па су зато и одводили србску децу. Није ли порекло човека који је осветлио читаву земаљску куглу Николе Тесле од истог тог племена. Није другачије ни могло бити јер је припадао Племену просвећених. Никола није жудио за световним уживањима и лажним вредностима. Он је свеколико своје биће уградио у вечност, јер је из вечности постао. То само Срби могу. То је оно што збуњује “цара таме“ што је кроз Србина дато да расветли лажи и осветли замрачено.

Марку Краљевићу је у помоћ пристигла вила Равиојла, нашем Марку долази благовесник Божији Свети Архангел Рафаило, чије име значи исцелење Божије, који је описан у књизи о Товији и има силу исцелења вида. Свети Архангел Рафаило одводи Марка до извора из којег се Марко напи чисте воде и уми заслепљене очи. Како попи гутљај воде он осети како му магла из очију нестаде те му се указаше сви призори свих збивања у времену. У грудима је зачуо глас. Збуњен Марко стаде разгледати а то Цар Соломон храм подизаше па доведе чувеног градитеља Абифа Хирама (Abifa Hi-ram-a ) из Тира сидонског кога беху пратила два помоћника Јоахин и Воаз. Није Соломон знао да је Хирам злим духом поседнут и да му је душа постала црња од катрана, јер беше у служби најзлогласнијег поглавара таме. Градећи храм он једном приликом наговори Соломона да се обрати том његовом учитељу вештина и да од њега затражи одговор како и чиме се може резати стакло. Цар Соломон се преласти па учини како га луди градитељ насаветова и доби заповест да обљуби мајку и сестру како би добио такво откровење, што он и учини. Након тога зли дух га упути да огради гнездо птице пупавца стаклетом па да се сакрије и сачека да види како ће птица ући да нахрани младе. Сакрије се Соломон, кад ето ти птице, облеће око стаклета ал` не може да уђе. Одлете некуда па се убрзо врати носећи у кљуну некакав каменчић којим прореза стакло, и како га прореза Соломон се појави те од страха птица пупавац испусти каменчић и угину. Јер даље прича казује да је птица требала тај каменчић да прогута како би се тајна о резању стаклета сачувала. (писано по сећању прочитаног текста у Талмуду)

Но, било како било, Соломон узме каменчић и остане запањен. Па тога камења је он имао пуну ризницу али није знао његову намену и моћ. Беше то онај камен за којим цео свет лудује, који се због свога сјаја и шљаштећег изгледа уграђује у царске круне, прстење, огрлице, због којег су многи животи уништавани и душе губљене. Камен звани дијамант. Зато и би написано у књизи псалама: “Камен (Христа) који одбацише зидари (масони) поста глава од угла (Цркве) то би од Господа и дивно је у очима нашим ПС: 118: 22-23. Слободни зидари градитељи су одбацили Христа, камен мудрости и вечног живота, јер он беше скроман, тих. Пророк Исаија га описује па каже:“… не би обличја ни лепоте у Њега; и видесмо Га, и не беше ништа на очима; чега ради бисмо Га пожелели.“ИС 53:2.

Тад се Марку очи отворише, оне духовне, те сазнаде зашто је Соломонов храм толико пута рушен и зашто је Господ Исус Христос рекао својим ученицима да од те грађевине неће остати ни камен на камену који се неће разметнути; МТ: 24, МК: 13, ЛК: 21. Ових дана “цару таме“ припрема се изградња храма на истом месту, дакле обнавља се Соломонов храм, јер убице Христове верују да ту треба да буде устоличен онај који ће себе за бога прогласити, лажни месија о чему је и Христос обавестио своје ученике. Ко је тај видећемо касније, најпре да сазнамо шта се је догодило са Хирамом и како је пројављена његова душа. Док је градио храм, Хирам је код Цара Соломона уживао велике привилегије што је код његових помоћника изазивало завист. Прича о њему извештава да су његови помоћници узели лењир и тољагу и тиме убили свога мајстора како би преузели управљање градњом. Код “слободних зидара“ лењир и либела су једнакост а тољага представља удружење. У Енглеском језику тољага се пише CLUB . Шта значи клуб није потребно објашњавати. Дакле, удружила се братија по злу и свргнули са трона свога мајстора. Али неко га сачека у ходницима под земљом, које “слободни зидари“ увек граде, где имају своје јазбине, и ту га усмрти и тајно однесе и закопа испод једног багрема (acacija ) што је симбол масона и чију гранчицу чланови њиховог удружења носе на реверу. Узбунише се људи због нестанка мајстора, па и сам Цар Соломон. Почну трагати за мајстором, али од њега ни трага ни гласа. Дође пролеће, олиста дрвеће па поче и цветове развијати, кад онај багрем под којим беше блудник закопан пројави тамне цветове. Не би се ни знало шта се је збило да један пас није почео да копа испод багрема осећајући смрад тела које се распадало. Послушници мајсторови се дадоше на посао те почеше копати на месту одакле је смрад долазио и убрзо им се показа тело у фази распадања. У извештају се каже да су откопали тело овна и да је један од двојице рекао: “тело се распада“ а други је додао на то: “багрем зна тајну.“

Да, баш истину су изговорили. Хирам (He ram ) би на Енглеском значило “он ован.“ Пошто се истина не може сакрити ма о чему да се говори и дела, то и природа потврђује и учествује у свему што се у времену збива, па је и багрем, то дрво са дивним белим цветовима у виду гроздова дао своје сведочење о телу и личности онога чијим су се соковима из распадајућег тела његове жиле и корен отровали што се је манифестовало кроз плод (цвет) који беше потамнио, баш онако како потамни мозак и душа код оних који се опијају, пијући са извора разврата и сваког злочињења што је записано у Светом Писму.

Они који живе богоугодно тако бивају и пројављени, а ко се ода поквареном животу трње и коров му из гроба ниче. Да је то истина, ево Марко неколико доказања. Најпре ћу те подсетити на заповест Божију у Рају где је Господ заповедио Адаму да не једе са дрвета спознаје добра и зла. Јер човек не беше створен да разликује шта је добро а шта зло у присуству Онога који је сам по себи апсолутно добро. Адам се оглуши о ту заповест те послуша носиоца зла и постаде узроком свих пропасти. Али добрим животом живљаше Арон те његова палица у Ковчегу Завета за ноћ процвета и плод донесе. У време потопа гавран (слика мрака) не послужи Ноју а бела голубица (симбол светлости и чистоте ) донесе у кљуну маслинову гранчицу. Свети Архангел Гаврило благовести зачеће Месије Пресветој Богородици носећи у руци бели крин (симбол Духа Светога и невиности). Када је Света Царица Јелена ходочастила у Свету земљу у потрази за Крстом Господњим Јевреји су јој указали на место на којем је стално ницао босиљак (basilica) или царско цвеће. Ваљда Марко не треба да ти се објашњава какав значај и дејство има босиљак у Православној Цркви. Сам си се уверио да се вода освештана Часним Крстом и босиљком на Богојављење никада не квари и не мења састав а благотворно делује на оне који је с поштовањем примају.

Да ли знаш Марко ону причу о цару Тројану? Беше то зли цар о којем се приповеда да је имао козје уши. Знаш ли зашто га тако приказаше? Тај цар се је толико погордио да је хтео да влада над свим видљивим и невидљивим, па је прелашћен од истог онога од којег беше и Цар Соломон преварен. Наговори га нечастиви да свако живо створење сакати и пролива крв на огањ а део крви да попије како би овладао душама свих живих бића. Он то почне чинити, па како је које живинче ровашио тако је постајао све злобнији да је потпуно изгубио обличје и глас човека. Дође ред на јарца, а јарац кукавица поче се отимати и врештати; не мене, не мене, те у оном надвлачењу цар хотећи да га убаци живог у огањ, но јарац потеже свом снагом па и злог цара гурну у ватру. Искобеља се некако цар из ватре али остаде црн као угљенисан. У очима му је остала слика јарца у пламену па је кроз тај лик гледао и све друго што се је пред њим појављивало. Пошто су све четвороножне животиње из његове околине храмале или скакутале на три ноге, то и цара прозову Тројан, знајући да их је он сакатио. А ниси ли запазио када си овце и козе чувао мој Марко, да када се два овна сукобе, они задају по један ударац па се измакну па поново у борбу док један не одустане. Код јарца је другачије. Јарац удари једном фронтално а потом користи прилику да подмукло зада ударац у бок. То је пример осветника.

Такав дух разобличава и градитеље храмова и њихову припадност. Византијски стил градње цркава има сводове, куполе које означавају небески свод и бесконачност. Код готског (јарчијег) стила градње кровови су зашиљени и гордо парају небо као рогови јарца. Животиње када су љуте начуље уши показујући зверску природу. Питаћеш Марко зашто ти сада причам о градњи храмова. Ево зашто. Да је симбол пирамиде или шиљатих кровова код цркава био исправан, не би Господ поразио стари Мисир (Египат) у коме су чињена иста злодела каква се и данас чине. Њихове пирамиде су намењиване подземном свету, свету мртвих, а Православни храмови представљају бесконачност, вечни живот у Христу.

Зар Господ Исус Христос није дао одговор на то питање када је објаснио незналицама да је Бог Аврамов, Исаков и Јаковљев Бог живих а не мртвих, тиме се искључује Божији благослов над подземним светом. А тај подземни свет је заправо свет греха и безакоња. Такав беше и цар Тројан који је имао своје доушнике, цинкароше, полтроне, клеветнике и улизице од којих је добијао дојаве о ономе шта се у народу прича или припрема, па чим би се нешто шушнуло а да њему није било по вољи брзо би уследила казна смрћу.

Таквога је имала и Србија, додуше није био Србин, али његови подрепаши беху најгори изрод србски који су своје комшије па и рођаке на Голи Оток слали само да би се ушлихтали лудом вођи.

Но у народу настаде затишје. Нико ни са ким не смеде разговарати нико ни у кога немаше поверења. Накупио се јад у грудима. Чамотиња беше захватила и оне најскромније и мирољубиве. Једнога дана оде сиромах у поље, ископа на ливади једну рупу па нагнувши се над њу, а да га нико не чује, повери земљи ту страшну тајну и своју муку. Изговори мученик: “ У цара Тројана козје уши.“ Врати се сиромах кући настављајући бедан живот али осећајући велико олакшање што је из срца у земљу посејао истину. Земља оплођена добрим семеном убрзо пројави дрво које израсте из оне рупе, рашири своје младице, олиста и процвета да чињаше и леп призор и диван хлад. Једнога дана на ту ливаду дође чобанче са својим стадом, и као млад деран одсече једну младицу и од ње направи фрулу. Чим је засвирао из фруле се проломи “у цара Тројана козје уши.“ Уплаши се момче, затури фрулу у торбу па потера стадо на другу пашу. Али народ који беше у пољу и бављаше се пољским радовима, чувши свирку нагрну на њега захтевајући да им свира. Нећкало се чобанче па на крају пристаде. Како дуну у фрулу а из ње се зачу “у цара Тројана козје уши.“ Навалише сви на њега да им открије одакле је фрулу набавио, те им он показа дрво зову од чије је младице направио фрулу. Дограбе сељаци секире, исеку зову те начине многе фруле и зурле, окупе се сви на једном месту и засвирају да се је орило по читавом крају “у цара Тројана козје уши.“ Чувши то цар се препаде видевши да је разобличен и да се тајна сакрити не може, побеже некуд да се за траг његов не сазнаде.

Сетише се побожни да беше записано у књизи Постање када је Кајин усмртио брата Авеља да је Господ објавио Каину да глас крви Авељеве вапије из земље 1 МОЈ: 4; 10. А то, да природа објављује каква је чија душа, ниси ли упознат да на Косову Пољу где су изгинули причешћени Срби бранећи Свето Православље, расте и цвета косовски божур. Једино место на земаљској кугли где то цвеће части успева, је то место где се је пролила Света крв.

Ти Марко добро знаш шта се је догодило у Јерусалиму када Господ наш Исус Христос би издан од свога апостола Јуде Искариотског. За ту издају му Фарисеји дадоше тридесет сребрника, баш толико су плаћани робови у то доба. Ако је то све и пророковано и морало да се догоди, зашто је то учинио баш Јуда Искариотски и каквог је карактера он био?
Није ли то хватање могло бити од самих Фарисеја или римских војника? Не Марко. Јуда је у себи носио зло задњих времена које је Христос у пустињи видео када беше кушан од Сатане. Шта је то Јуда Искариотски у срцу имао? Прочитај Марко докторску дисертацију једног Православног свештеника из Македоније па ћеш сазнати да је Јуда био педер (gay) и да је био заљубљен у Исуса Христа. Није он био заљубљен у његову лепоту, већ у моћ коју је Христос као Син Божији поседовао. Пошто је много волио новац као и сви који Богом тргују, то и он негодоваше када је жена Марија излила скупоцено миро на Христову главу, под изговором да се је то могло скупо продати и новац дати сиромасима. Мислиш ли Марко да је он заиста мислио на сиромахе и да је имао племенито срце? Не Марко, тиме је хтео да подкупи сиротињу и да се прикаже побожним као и сви Фарисеји те да би њима лакше управљао. У тој дисертацији ћеш прочитати да је Јуда Христу доносио љубичице. Удварао му се као блудница. Христос је то од самог почетка знао. Онај који је издао природу Богом му дату лако ће издати и све друго. А како је тај носилац арсеника у свом срцу скончао? Када је издао Христа он се је обесио о неко неродно дрво, те пукнувши по средини из његовог тела се беше просула сва дроб, и на месту где се је утроба просула из смрада је изникла марихуана. Онај који је у себи носио отров беше и пројављен том биљком обмане. Таква беше душа издајникова. А гле, и Свети апостол Петар, као смртан човек, беше се уплашио пред злочинцима и негирао да је ученик Христов, али је и као незлобив човек осећао грижу савести и покајао се. Не нађе се у њему семе издаје, није се светио своме Господу. Зато га је Господ и васпоставио у ред праведних и поставио као темељ Цркве кајућих се.

А чуо си Марко и за јеретичког свештеника Арија који, хулећи на Пресвету Богородицу и Њено безгрешно зачеће, би узроком Првог Васељенског Сабора 325 године. Наиме, тај злотвор беше александријски свештеник који је негирао зачеће Светим Духом и рођење Богомладенца. Он је проповедао да је Пресвета Дјева Марија детеродица а не Богородица, чиме је бацао клевету на њену Девственост, а самим тим и на Христа да је Син Божији, већ да је зачет блудно. Није тешко закључити чијој науци је тај бесомучник припадао. Да је био озарен Духом Светим знао би и сам да је истина све што се је у Христу испунило.

Када се је испунило време да Дух Свети походи род људски и да се Друго Лице Свете Тројице роди на Земљи као човек, не нађе се ни једно људско биће толико чисто и Богу блиско као Пресвета Дјева Марија, јер Њена мисао, душа, сво Њено биће би обузето само Божијим присуством и спасењем рода људског, да је Дух Свети у Њеном срцу нашао Своје место, нашао олтар Божији, нашао Престо Цара Славе. Е, то не може знати онај који се Бога одриче а привољева трулежним стварима.

На поменутом Сабору га богоизабрани слуга Светог олтара, Свети Николај мирликијски позва да се јавно одрекне своје лудости и да искаже поштовање Пресветој Богородици и Богомладенцу, што он одбије задржавајући своје јеретичко вероисповедање. Свети муж Православља му одвали шамар због чега би од неких Аријевих истомишљеника изопштен са Сабора, али га сами Господ и Пресвета Богородица пројаве праведним. Арије настави да лудује по Александрији и околним градовима ширећи јерес. Догоди се да он са својом свитом , јашући на белом коњу, крене једне Недеље да служи службу у неком храму те га у путу спопадне мука због које је морао да сјаше због физиолошке потребе. Пошто се на њега дуго чекало а он се са нечистог места дуго није појављивао, то његови сабеседници отворе врата захода и угледају страшан али правичан призор. Из Аријеве утробе се беше просуо сав дроб као и код Јуде Искариотског, те он мртав у фекалијама лежаше. Како је смрадно живео тако је и скончао. Смрад је на Господа и Пресвету Богородицу бацао у смраду је и скончао.

Ето видиш Марко како кончина показује ко је ко и какав је ко. Нису ли Јевреји закопали главу Светог Јована Крститеља на ђубришту, а гле, њему се подижу предивни храмови, узносе молитве и мирисни кад, поју се тропари који сладошћу меда заслађују душе верујућих, баш како се је и он хранио медом дивљих пчела са чистих цветова, и како је сладост истине о Христу изговорио као о Јагњету Божијем па је као јагње и скончао од руке џелата блудног цара Ирода и блуднице Иродијаде и развратне јој кћери Саломе, а како су они скончали записано је у књигама Светих Хришћана. Ако хоћеш да сазнаш о душама у каквој су светлости, а ти Марко прочитај казивање Светог Андреја, јуродивог Христа ради, кога Црква прославља 2 Октобра по православном календару па ћеш добити одговор зашто је багрем процветао тамним цветовима.

А КАДА СЕ МАРКУ ДОСАДИЛО,
ДИЖЕ МАРКО РАЛО И ВОЛОВЕ,
ПАК ОН ПОБИ ТУРКЕ ЈАЊИЧАРЕ

Досади се Марку да доказује и објашњава онима који се од Бога одвргоше, те он, света душа, најпре објави својим следбеницима кроз какве је тешкоће прошао и кроза шта још има да прође док правду не доведе до победе заједно са њима, оним изабраним монасима који се не поклонише пред антихристом и не клекнуше пред претњама, као ни они које је Гедеон повео у борбу против Мадијана, КЊ ЦАР; 7. Песник пророк даље каже да је Марко побио Турке Јањичаре. Да, исправно је саопштено. Марко их није усмртио. Није он злочинац. Зар се на суђењу не каже ; побијени су сви докази, лажна сведочења и слично. Дакле, Марко својом честитошћу и поштењем као и подршком великог броја монаха и монахиња као и свештеника који Марку дају подршку знајући његов часни образ и поштење, побија све клевете и лажи закуване у лонцу издајника. Он озарен Светим Духом даље објављује да су они саучесници страшних злочина износећи им пред очи сагрешења због којих је Господ био окренуо лице од србског народа.

Гле, на Седмом Васељенском Сабору донета је одлука да се свако чедоморство, и ма какво учешће у истом, сматра убиством, и да се свако ко то учини одлучује од Свете Чаше 25 година уз обавезно покајање, пошћење, чињење добрих дела, еда би се Господ смиловао и опростио страшан грех, јер у књизиСветог пророка Јеремије стоји записано:“ Прије него те саздах у утроби; знах те; и прије него изиђе из утробе; посветих те; за пророка народима поставих те.“ЈР; 1: 5. Ако је Господ објавио Светом пророку Јеремији то важи и за свако зачето људско биће и они су Господу сви живи. Стога учињен абортус је смртни грех, а гле колико је попадија учинило такав грех и више пута. Не може бити да њихови мужеви, свештеници, не знају за тај злочин, макар да дају пристанак за извршење истог, и као саучесници не би смели ни нафору да приме а камо ли да чинодејствују.

У дневном листу Вечерње новости из 1998 године беше објављено да су од фетуса прављени бојни отрови 4-тог степена. У манастир Хиландар неко од ходочасника беше донео докуменат о учешћу Ватикана над уништавањем србског подмладка тако што су из поменуте јазбине плаћали по 1000 DM за један фетус. Та нерођена деца су пакована у тегле и пластичне кесе и слата на Запад од који су прављене помаде и креме за обнову тена на лешинастим телима убица србског живља. Е зато су Срби доживели такву казну.

Уместо да Православни буду сложни па да злочинцу са Запада пљусну у лице истину и са њега сперу лицемерје, они присташе уз њега па чак и повероваше да је бомбардовање Србије учињено због једног Слободана Милошевића; јер вели ђаво да је он узрок рата на Балкану. Како се не сети да каже да су Срби дали не једног већ неколико научника читавом човечанству без чијих открића човечанство не би толико узнапредовало. Николу Теслу, чијим изумом је осветљен читав свет, и не само осветљен, већ и сва олакшања дођоше његовом генијалношћу, они хтедоше да прогласе Хрватом. А кад је то Хрват био Православни свештеник? Гле, отац Николе Тесле Милутин, беше свештеник србске Православне Цркве. Па онда Михаило Лалић-Пупин, који разви технологију телефонске комуникације којом се у ово време и деца служе као насушном потребом. Онда ту се нађе и једна жена, чудно опет Србкиња, Милева Марић-Ајнштајн, чувени математичар која је све идеје свога мужа Др. Алберта Ајнштајна на папир стављала.

Без те идеје теорије релативитета не би било компјутера, те скарламе која је у ово лудо време заменила пријатеље, породицу и молитву, али без које бар они на Западу не могу јутро да замисле. Та како не рече тај убица – ради тих људи гигантских величина у човечанству, поштедећу Србију и нећу бомбардовати децу у београдском дечијем вртићу, као што Господ обећа Аврааму да неће уништити Содом и Гомор ако нађе 10 праведних. Гле, у овом случају содомиста се свети Господу преко србског живља.

Не рођени моји, све је то изашло из најцрњег пакла. Требаше он по наређењу Сотоне да уништи Србе и Свето Православље, јер је страх спопао Сотону сазнањем да ће по Другом Христовом доласку Православни наследити Царство небеско и да ће му они судити.

Свети Архангел му даље открива будуће догађаје.

Знаш ли Марко како су припремили довођење њиховог лажног месије? Није ли ти пало на памет да су у лабараторијама најпре вежбали клонирање животиња. Кажу да су клонирали овцу “Доли“ и још неке животиње, али не могу дуго да живе. Зар им је мало оваца и овчетине? Не Марко. Вежбали су на животињама да би могли да клонирају човека. Људско биће без Духа Светога користећи се вештином кабале која је власништво “цара таме“ истог оног који је и Соломона преластио. Свети Дух од Бога Оца исходи и Он живот даје, а Господ је своја дела запечатио Духом Светим, и чему су антихристи прибегли? Нису они мој Марко ради да клонирају тебе, такав њима не треба. Гле , они су наумили да произведу човекобога каквог им је представио Фридрих Ниче, плавих очију, нафрћкане косе, феминистичког-педерског изгледа и гласа, бездушно “људско“ биће којим ће они уз помоћ неког чипа управљати.

Чуо си Марко за торинску плаштеницу. То је, кажу из Ватикана, она плаштаница у коју је било увијено тело Господа Исуса Христа када је скинут са крста и положен у гроб. На плаштаници је остало крви из Христових рана коју су јеретици састругали, однели у лабараторију, и чинећи највећу хулу настоје да произведу човекобога. Не да створе, јер они не могу да стварају, то припада Богу, они производе, а шта и како све ће се ускоро сазнати.

Да би осигурали поверење у народу у њихове лажи, у народ су пустили вест о томе да су произвели “божанску честицу“ (Higzov bozon) за коју кажу да је њоме Бог створио Адама (човека). Они значи себе изједначише са Богом. Кад је Бог могао створити свет ето и они ће то учинити. Е мој Марко, сад видиш како би они лако свет уништили када Господ не би испунио оно што је обећао и показао Своју милост и божанску љубав према свему што је Светим Духом запечатио. Зато и рече Господ Исус Христос да ће Господ скратити те дане јер када тога не би било нико не би жив остао, али изабраних ради скратиће те дане јада и чемера. Ето куда они човечанство воде који су се од Бога одметнули па уместо винове лозе посташе вињага.

А на шта те друго подсећају лажни монаси и свештеници који својим делима прослављају некаквог грофа Дракулу, вампира који је људима, особито младима, сисао крв. Чуо си да је тај ђавоимани гроф постојао у Румунији и да је заиста вадио крв из младих особа и њоме трговао и вршио некакве експерименте. Ето и у манастиру Каона у Посавотамнави беше организовано добровољно прикупљање крви. У месту Каона постоји здравствена амбуланта, Коцељева и Владимирци су близу а ни Шабац није далеко. Па зар се је прикупљање крви морало организовати баш у манастиру? Не личи ли ти то Марко на одрицање од Бога и Светог причешћа, јер у манастиру народ треба причешћивати Телом и Крвљу Христовом а не вадити им крв што значи узети им душе, јер је душа у крви објави Господ 1 МОЈ 9; 4. Такву парадигму су сачинили противници Христови на Западу који би да ниподаштавају Тајну Вечеру увоћењем некаквог “молитвеног доручка.“ Па зар ти још доказа треба да сазнаш куда ти народ воде јеретици, мој Марко?

Бризну Марко у плач, удари се у прса па настави духовним слепцима очи отварати. Сетите се оне визије слепог гуслара, који је слепих очију видео даље од вас који народ у пропаст водите. Није ли пророчки објавио Филип Вишњић истину која је, не тако давно, захватила нашу земљу? Није ли описао у поруци старца Фоче од стотину лета какви требате да будете? Старац саветова дахије да буду добри према народу, а не да их разгоне да од њих зазиру. Зар тамо није записано да беху седам дахија и осми старац Фоча? Чудно, баш колико наша Држава имаше република са покрајинама. И шта се је збило када су окултисти дахије огледали лица над водом у тепсији? Ни на једном главе не бијаше. Зато што су гледали у замућену воду, каква им беше наука таква беше и вода у тепсији због које су главе погубили.

Ево да вас обавестим када вам се то догодило, ви дахије “новог светског поретка“, почујте причу.  У једном царству догоди се да је царевић спремао заверу против оца Цара те буде откривен. Цар нареди да му доведу сина да му се суди. Приведу царевића пред Цара и он му саопшти да је заслужио да умре без части због завере, али пошто му је син и наречени наследник, одлучио је да му приреди царску гозбу на којој ће га забављати најбољи мајстори на инструментима међу којима беше и мајстор са мачевима. Он требаше само да климне главом када буде спреман да му се суди. Седне царевић за трпезу, уметници се поређају од којих први беше уметник са мачевима. Чим је потегао мачеве зачу се дивна музика као да је јато најбољих птица певачица слетело да баш њему отпевају ту песму. Мачеви су просецали ваздух да је млади царевић, опчињен том музиком, пожелео да му се одмах суди, и чим је климнуо главом, глава му је пала у тањир испред њега. Није ни био свестан да му је глава била одсечена на самом почетку када је мачевалац потегао мачеве. Његов пристанак је био само свршетак чина.

Е то се је догодило вама који сте потписивали некакве споразуме као дахије. На самом почетку главе су вам биле одсечене а да тога нисте били свесни. Ко може и сме веровати архитекти из подземља да ће одржати обећање? Али гледајте Православци моји. Али видите слуге Христове шта се и њему догоди. Није ли он наредио бомбардовање Србије која на свом грбу има крст и четири оцила? Тај грб је срце Србије и достојање Христово. То су четири јеванђеља, то је благослов Божији. Па шта се њему антихристу догоди? Морадоше да му оперишу срце и да уграде баш четири бајпаса.Вештачко срце које нема благодати Духа Светога, а није га ни имао. Јер да беше озарен Светим Духом не би похулио на Бога и Свето Православље. У вештачком срцу је вештачка љубав према свему и свакоме. Од те казне драговићи моји не знам да ли постоји већа казна на земљи. Живети без осећања и до подне мрзети на себе а од подне на цео свет. Ето како Господ разобличава и кажњава своје противнике.

Зар вас то не опомиње о, дахије? Зашто окрећете главе од својих комшија? Ево зашто. Бојите се да ће вас комшија замолити да му позајмите новаца да купи деци хлеб и млеко. Боља вам је рачуница да из бела света доведете некакве велможе са сумњивим капиталом којима ћете таскрчмити и оно мало србског иметка што је остало . Да обезбедите својој деци, не само хлеб и млеко, него и сир и кајмак и подмлечац , а комшији ће бити добра и сурутка само ако успе и до ње да дође јер у Србији има много оних којима би и сурутка била Божићна печеница. Ето дахије шта сте од Србије и србског народа направили. Али вашим потомцима, ако их будете имали вратиће се то стоструко. Не касни Господ и не заборавља.

ПА УЗИМА ТРИ ТОВАРА БЛАГА,
ОДНЕСЕ ИХ СВОЈОЈ СТАРОЈ МАЈЦИ,
ТО САМ ТЕБЕ ДАНАС ИЗОРАО

У песми песник даље извештава да је Марко узео три товара блага. Он не рече да је Марко отео или запленио. Он једноставно узима оно што Светој Цркви , мајци Јевро-Сим-и припада, оно што је њено и Божије. А шта то? О каквом се благу ту ради? Нису то ћупови дуката ни ризнице блага. Нису ни магазе ни тапије. То су три облика Свете Божествене литургије које се служе у Православној Цркви. Литургија Светог Јована Златоустог, литургија Светог Василија Великог и литургија Светог Григорија Богослова или Пређеосвећена која се служи у време Часног поста. У Лици и Далмацији магарца називају товар. Није ли Христос на магарцу (товару) ушао у Јерусалим на Своје жртвоприношење? Отуда и свештеник када износи Часне Дарове на Великом входу изображава тај страдални пут Христов. На свештеним одеждама на леђима се налази Крст баш као што сваки магарац на леђима има крст чиме је наговештено каквом ће смрћу Христос пострадати и којим ће знаком запечатити вечност. А да су та три товара највеће благо у општем постојању, није потребно доказивати. Јер шта има вредније од заједнице са Самим Господом Богом.

И још један доказ да се ради о чинодејству а не о некаквом харачу. Када се свештеник припрема за Свету службу он се најпре моли испред олтара и те молитве се називају “узимање времена.“ То објашњава сам догађај; јер је Христос из вечности, снисходећи се Својом Божанском љубављу, благоизволео родити се у људском телу ограниченом временом, да би из времена уздигао људски род у вечност. Да је то истина више ни најокорелији неверници не могу да негирају, јер догађај у Јерусалиму на Велику Суботу по Православном Календару сведочи о истинитом Божијем присуству , и Господ се јавља само на молитву Православног Патријарха или Епископа. Зато мајка Јевро-Сим-а саветује сина Марка да сеје пшеницу белицу а не неку модификовану, произведену у некој лабараторији, што је значење науке само у Православном Духу без увођења неких новотарија које су јеретици већ посејали у Православној Цркви изменивши правила службе, те Суботом која је, као дан, означена у Православној Цркви за дан усопших (упокојених у Господу) када треба чинити парастосе, јеретици пренебрегоше каноне па тога дана обављају крштења и венчања, а Недељом, даном који означава Христово Васкрсење чине парастосе.

Зато Марко немој да те чуди што су бракови постали мртви, без љубави. Зато су вам и којевке празне јер их на самом почетку благослова сахрањујете. Само литургија и венчање почињу са благосиљањем Царства небеског. Ето како их је нечастиви преластио да им бракови не буду љубавно пожртвовање и очување узвишене Тајне брачне заједницеи старања једно за друго као што се Христос стара за Своју Невесту Православну Цркву. А и како би се блудници старали једно за друго када у брак ступају грехом оплођени. Невеста облачи белу венчаницу, симбол невиности и почетка новог начина живљењаа у утроби већ носи у блуду зачето чедо. Са киме се то младожења венчава, са младом или са ћерком у стомаку?

Надаље мајка Црква заповеда сину Марку да очисти Цркву од латинске јереси. Гле, Цар Душан, света лоза Немањића донесе Закон у којем заповеда: “За јерес латинску, што су обратили Хришћане у азијатство, да се врате опет у Хришћанство, ако се нађе ко пречувши и не повративши се у Хришћанство, да се казни како пише по Закону Светих Отаца. – И поп латински ако се нађе обративши Хришћанина у веру латинску, да се казни по Закону Светих Отаца. – И Митрополит и Епископ и игуман да се не постављају митом. И ко се нађе да је митом поставио Митрополита или Епископа или игумана да је проклет и онај који га је поставио.“

Зато су Латини и послали џелата да усмрти Светог Стефана Дечанског, а преко ондашњих Јуда издајника, који су за дукате пројавили у народу да га је син Цар Душан лишио живота како би одбацили и Закон “оцеубице“ тако да би они могли по србској Држави и Цркви некажњено да вршљају. Након тога су и самог Цара Душана отровали како не би доказао да он није усмртио свога Светог оца, већ да су то учинили Латини преко плаћеника.

Добивши Марко од мајке Цркве тај узвишени благослов, прими на себе сав терет и одговорност за Цркву и Државу пред Богом и свима Светима са страхом Божијим приноси мајци Цркви, не само молитве већ све душе верујућих, њихове молбе, муке, страдања и трпљења на угодну жртву пред Богом не светећи се никоме он својој мајци Цркви благовести: “То сам Тебе данас изорао.“ И ту је сво разрешење. Марко не каже то сам теби данас изорао. Није он из земље изорао неки пањ или ћуп па га однео мајци као ћар, већ каже то сам Тебе данас испроповедао, Тебе благословио, Тебе пред светом и Богом прославио. Тебе моја Света Цркво коју су били затрпали јеретици. Твоју науку сам народу објавио, истину Божију о којој би записано: “Истина ће никнути из земље (васкрснути) и правда ће с Неба проникнути и Господ ће дати добро и земља наша даће плод свој. ПС 85; 11-12.

А да је тако потврђује и Свети пророк Језекиљ коме је Господ показао какво ће бити васкрсење мртвих на Дан Суда Божијег, ЈЕЗ 37. Он виде сухе кости давно упокојених које се саставише свака на своје место, месо и жиле уобличише тело, кожа се навуче али живота у њима још не бијаше. Не беше живота зато што Дух Свети оживљава човека а Он не беше још ниспослат јер Христос још не беше рођен као човек у људском телу. А Свети Дух од Бога Оца исходи.

Јел ти сад јасно Марко да они који поверују да су успели да произведу (клонирају) човека неће бити свесни да су произвели животињу а не људско биће, јер без Духа Светога човек је само животиња. Записано је у књизи Откровење да ће начинити лик звери и учинити да тај лик и проговори Да, истину објави Свети Јован Богослов. Човек без Светог Духа је само звер, а Дух Свети обитава у онима који Бога исправно исповедају, а то су твоја браћа и сестре у Православној вери, драги мој Марко. Чувај Свето Православље и произноси:

БЛАГОСЛОВЕНО ЦАРСТВО ОЦА И СИНА И СВЕТОГА ДУХА, САДА И УВЕК И У ВЕКОВЕ ВЕКОВА. АМИН

У миру Господу се помолимо
За вишњи мир и спасење душа наших Господу се помолимо;
За победу Православља и очишћење од јереси Господу се помолимо;
Да нас избави од пошасти екуменизма Господу се помолимо;
. . . . . . . . .
Мнгогрешни јеромонах Стефан ( Јевтић )