Национално питање

Коментар проф. др Љубомира Т. Грујића: „И после ТИТА – ТИТО“ви титићи


Коментар проф. др Љубомира Т. Грујића,
29.11.2015.

Видим да један дискутант о мом писму (Др Љубомир Т. Грујић: Сагласан сам са др Андрејем Фајгељом – народ не само да по Уставу има право, већ има и обавезу да преузме власт!) правда кршење Устава и закона од стране власти!

Коментар читаоца mirko362015:

„Bez obzira na ove komentare o krsenju ustava, verujem da su ta krsenja zakona sa neke strane u skladu sa zakonom koje vlast cini da be resila druge krupnije probleme. Srbija ima ogromne probleme kao I svake druge zemlje, Amerika ima najbolje zakone sveta koji se tkodjer svakodnevo krse. Tranzicije kroz koje Srbija prolazi su ogromne, ali ova vlast sadasnja cini ogromne napore da narodu ostvari bolji zivot. Uporno to radi vise nego bilo koja vlast u poslednjih 7 decenija, idealnosti nema – tako da nijedna vlast nije savrsena ali je ova gospodina Vucica najbolja do sada.“

Дискутант се позива на то што власти у другим земљама крше Устав. То је чувена неприхватљива логика оптуженог на суду: „Видео сам да они краду па сам мислио да смем и ја.“

Уместо тога се поставља једноставно природно питање: „Ви, који сте на власти, схватате, чак и јавно говорите, да нисте способни да извршавате дужности  (за које сте се добровољно кандидовали) онако како сте се заклели, па зашто онда не подносите оставке?“ 

Значи да он сматра да власт има права, да сме да не поштује та акта. Значи да не поштује народно опредељење и народну вољу записану у Уставу!

Да ли то значи да власт има икаквог права и икакву основу да захтева од народа да њу поштује, да поштује Устав и закон?

kolaz

Јасно је да не значи, да их власт нема. Сама их је себи укинула.

Ако би то значило да их има, онда би се прихватило да власт чини олигархију изнад Устава, закона, изнад народа. Истовремено, то би дало право сваком држављанину Републике Србије да  не поштује власт, али не само власт, већ да не поштује ни Устав ни закон. Чему би то водило?

Природни ток тога је анархија, општи хаос са свим његовим последицама, укључујући и свргавање власти, а можда и грађански рат [у који би се вероватно радо умешали, поред традиционалних Бугара као аспираната на део Србије све до Мораве, наша „југословенска браћа“, Хрвати са аспирацијама на део Србије до Саве и Дунава, потомци Срба исламске вере који сада себе називају Бошњацина са аспирацијом на целу БиХ проширену Рашком (и делом Црне Горе), НАТО приврженици, углавном КПЈ, Срби из Црне Горе, а поготово Маџари и Шиптари уз свесрдну подршку НАТО-а.

Не мислим да бисмо ми били на крају поражени. Не бисмо, јер бисмо били помогнути од многих слободарских народа и њихових власти, а и од неких народа упркос њиховим властима. Међутим, уверен сам да би наши људски губици били опет огромни. Била би то Пирова победа. Зато сам категорички против батине као решења. Зато непрекидно покушавам од новембра 1990. г. да решавамо проблеме по Уставу мирнодопски. Нажалост, поптуно узалуд до сада.]

Да не би оружаном народном побуном била свргнута, власт почиње да делује све оштрије уводећи постепено, па све јаче, апсолутизам прелазећи у диктатуру.

Бусаџије 90 -их година су сада обилне кусаџије свега што им дође из Брисела, да не би ишли у Хаг. Једини од тих бусаџија који је добровољно отишао у Хаг и из њега се поносно вратио је професор др Војислав Шешељ. Они су у то доба били њему привржени. Одрекли су га се и прихватили подршку и помоћ Запада. Цена њихових деловања, иступања и ставова, ранијих и садашњих, је да смо ми као народ, њихови таоци. Цео народ и држава су жртва њихових хирова, ондашњих и садашњих.

Хушкачи, бусаџије су ретко били на фронту. Они су слали децу, младиће на фронт. 1991./1992. су се јавно Вук Драшковић и Војислав Шешељ (уз потпуну грлату подршку Томислава Николића и Александра Вучића њему) јавно такмичили у Београду ко ће више добровољаца и „добровољаца“ да пошаље на фронт и то ван Србије. Савезна скупштина СФРЈ није била објавила ратно стање.

Зар наш народ из свега тога није извукао искуство, наравоученије, да то није ни начин, ни метод, ни пут да се ослободимо?

Нико нас, осим нас самих, не може или неће спасити. Верујем и да Бог неће ако се не трудимо да остваримо оно за шта Га молимо.

Наше спасење је, убеђен сам, да одлучимо и да прионемо енергично, као народ, масовно као људи, да мирнодопски по Уставу сачувамо, и за то се одлучно ангажујемо: за слободу човека и народа, да ради тога успоставимо самосталну, слободну, сједињену и солидарну Србију, за коју су се борили наши преци, а којој су сада посвећени следећи ипростори на интернету:

http://facebookreporter.org/2014/10/12/%D1%81%D1%80%D0%B1%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%84%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B5%D1%80-%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%B2%D0%B0/

http://www.peticije24.com/ustav

http://www.ssssseternal.org/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3_%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5

као и:

http://www.peticije24.com/sssss

Трпељив је Србски народ. Тако је бивало у историји. Бивало је и да је био неустрашив када би му дозлогрдило. Био је је јединствен у својој Вери и одан један другом у рату. Његове вође га нису изневеравале, обмањивале… Све до 1941. је био јединствен.

Потребан нам је мир да би се јединство у Вери и моралу повратило, да би се обновио родољубиви, пословни, лични, морал у целом народу, у сваком појединцу.

Срдачно вас све поздрављам.
Љубомир Т. Грујић

3 replies »

  1. Поштовани професоре, прво клик за седми глас.
    А онда подршка Вашој борби и Вашем резону парирања овом политичком злу.

    Ја сам од оних који су били Титови пионири, чланови ССО, чланови КПЈ, искрено и посвећен Истини, Добру и Правди и чију свест КП идеологија није искривила.
    Ја нисам прихватао марксистичко-леењинистички атеизам, одрицање од своје нације у име интернационализма и његову анатему на српски народ.
    Веровао сам да нешто може да се уради свесном акцијом, градио сам Скадар на Бојани и борио се против „мангупа у својим редовима“ од дна до врха и обрнуто. И то ме коштало. И ја се том жртвом поносим…

    Професора сам гласао када је био председнички кандидат. И ја у њега истински имам поверење.
    Он припада сфери технике, али пробија и звучне зидове социологије и политике…

    Али, технички резон и несистематско образовање у овим сферама за последицу има и понеки терминолошки фелер.

    Проблематична је, рецимо, употреба термина „титоисти“ и „титићи“. Тито је сложен феномен да би се његово име једнозначно користило. Моја маленкост сматра да би он у свој својој свеукупности могао да се означи речју „хохштаплер“.

    А ово што је сада на политичкој смени, то је то.

    Употреба речи „титоисти“ и „титићи“ је веома проблематична јер може да буде средство у рукама крајње деснице у сатанизацији и дисквалификацији онога што је фрагментарно било позитивно у његовој ери, без обзира на манипулацију, а то је социјална правда.

    А сведоци смо да је после пада берлинског зида и српске октобарске „револуције“ прва жртва била социјална правда

    Свиђа ми се

  2. Hteo be ovom prilikom da pozdravim Dr. LJubomira Gruica koga sam veoma podrzavao za vreme vlasti Borisa Tadica, stetocine za nasu Srbiju. Moj komentar je zasnovan na dugogodisnjem iskustvu po pitanju izbora „zla“ – sa izborom boljeg „zla“. Ja sam morao tako nesto uciniti davne Komunisticke tvorevine Jugoslavije u kojoj sam bio diskriminasan samo zato sto nikad nisam prihvatio partisku knjizicu. Stalno odlazio u nasu Praoslavnu Crkvu I bio najverovatnije na crnoj listi obelezen „Zapadnjaciki Nastrojen“ kako su me cesto nazivali. Mukotrpno sam izabrao to bolje „Zlo“ tj. odlazk van svoje otadzbine, prosao sve golgote a dans zivim skroman zivot u penziji sa mojom porodicom. U mislima uvek sa mojom nesrecnom Srbijom u nadi da ce ta nasa Srbija izboriti status onakav kakv zasluzuje, bez obzira ko ce biti na vlasti.

    Свиђа ми се

    • Драги Мирко, по вашем писању закључујем да Ви мора да сте отишли из отаџбине на Запад, јер тамо сви заглупе (част изузецима са facebookreporter.org).
      Глупост није срамота и верујем да имате добру намеру.
      Једино не разумем о чему Ви причате.
      Кроз какве то огромне транзиције Србија пролази?
      Шта су то транзиције?
      Ако је ова „власт господина Вучића“ најбоља до сада – како то да живим најгоре до сада?
      Шта значи „ta krsenja zakona su u skladu sa zakonom“?
      Одакле сте сазнали за ове силне Вучићеве успехе?
      Да закључим:
      драги Мирко, живи „skroman zivot u penziji“, гледај у ТВ екран и
      ОДМОРИ БРЕ МАЛО.

      Свиђа ми се