АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

Закључци са скупа – Суд и Тужилаштво БиХ у контексту (де)стабилизације Републике Српске


Закључци са скупа о Суду и Тужилаштву БиХ

356590

Медија центар, Београд, 28.11.2015.

У Београду је одржан тематски скуп под називом: Суд и Тужилаштво БиХ у контексту (де)стабилизације Републике Српске на коме је учествовало више еминентних стручњака из Србије, Русије и Републике Српске у организацији Представништва Српске у Србији и московског Фонда стратешке културе, с циљем да се јавност Србије ближе упозна о овој теми, чији ће се расплет одразити на стабилност и будућност БиХ, Српске, Србије и региона.

На скупу су узели учешћа: Никола Ковачевић из Министарства правде РС, др Зоран Чворовић, др Предраг Ћеранић, проф. Ненад Кецмановић, академик Коста Чавошки, Ања Филимоновна, главни уредник Фонда стратешке културе, професор Слободан Антонић, Џевад Галијашевић, адвокат Славка Којић, Стефан Каргановић, Александар Павић, Бранислав Окука, генерал Родољуб Анђић и пуковник Горан Јевтовић. (ФСК)

***

Закључци са скупа о Суду и Тужилаштву БиХ:

  1. Оснивање Суда и Тужилаштва БиХ било је у супротности са Дејтонским споразумом зато што Устав БиХ (Анекс 4. Споразума) не предвиђа постојање централних правосудних органа и одређује да правосуђе остане у искључивој надлежности ентитета. Начин како су централни правосудни органи успостављени такође је противуставан зато што је то постигнуто декретом Високог представника ослањајући се на фикцију Бонских овлашћења, уместо на начин који је Уставом предвиђен, сагласношћу ентитета.
  1. Тзв. Бонска овлашћења и њихова (зло)употреба од стране Високих представника у БиХ представљају перманентни напад на Дејтонски споразум и његову деградацију, што је, уз константно прекорачење Дејтонских овлашћења од стране Високих представника, фактор сталне дестабилизације БиХ. Оснивање Суда и Тужилаштва БиХ је управо последица ове силом наметнуте анти-дејтонске ситуације.
  1. Описана перманентна деградација Дејтонског споразума, и то првенствено од стране западних сила и Турске, првенствено је усмерена на слабљење Републике Српске и њено постепено утапање у централизовану БиХ, какву Дејтонски споразум не познаје, и чији је покушај стварања био и основни разлог за избијање рата у БиХ 1992. године.
  1. Досадашњи рад Суда и Тужилаштва БиХ, осим већ описаних анти-дејтонских основа, није допринео успостављању правде у БиХ. Напротив, њихов рад је до сада био крајње пристрасан, првенствено у корист бошњачко-муслиманске стране, што је извор сталних тензија у БиХ и додатне опште дестабилизације прилика у држави.
  1. Упркос горе наведеном, руководство Републике Српске је, од 2011. показивало спремност на постизање компромиса, у виду реформе институција Суда и Тужилаштва БиХ. Нажалост, до сада то није довело ни до каквих реформи, чак и уз напоре и посредовање ЕУ. Првенствено из тих разлога, руководство Републике Српске је посегло за институтом референдума, где би грађанима Републике Српске било омогућено универзално демократско право да се о питању даље сврсисходности Суда и Тужилаштва БиХ, али и о ширем питању недемократског и анти-дејтонског начина наметања закона у БиХ, јавно изјасне, путем следећег референдумског питања:

„Да ли подржавате неуставно и незаконито наметање закона од стране високог представника међународне заједнице, а посебно наметнуте законе о Суду и Тужилаштву Би“Х и примену њихових одлука на простору Републике Српске?

  1. Ако се, пре истека законских рокова за расписивање референдума о Суду и Тужилаштву БиХ, не постигну опипљиве и од релевантних међународних фактора гарантоване темељне реформе рада и мандата Суда и Тужилаштва БиХ, Република Српска има демократско право да распише референдум на ком би грађани Републике Српске имали могућност да се демократски изјасне по овом питању.
  1. Нико нема право да оспори основно људско и грађанско право грађанима Републике Српске да, путем референдума, јавно изразе своју демократску вољу, и сви напори у том правцу крше основна демократска права заснована на универзалним вредностима и повељама, које су постале саставни део европског демократског поретка и његових вредности.

***

Филимонова: Референдум инструмент за очување српског народа

28.11.2015. ФСК

067357

Референдум о Суду и Тужилаштву БиХ је инструмент за очување српског народа и не постоје никакве међународне одредбе које би могле да га спријече или забране, изјавила је у Београду главни и одговорни уредник московског Фонда стратешке културе Ања Филимонова.

Она је на отварању међународног скупа „Суд и Тужилаштво у контексту /де/стабилизације Републике Српске“ у Београду рекла да је референдум веома важна ствар за Запад, зато што је Запад формирао систем протектората различитог степена потчињености на Балкану, а тако и за Републику Српску и за српски национални корпус на Балкану.

Филимонова је објаснила да се то дешава у условима геополитичког прелома, прије свега, у региону Блиског истока, који је веома тијесно везан са регионом Балкана, нарочито због безбједносних изазова у вези са вехабијским покретом.

Она је на скупу у београдском Медија центру подсјетила да на Балкану постоји око 100.000 практично активних сљедбеника вехабијског покрета и око 4.000 активних бораца вехабиста, који су у сваком тренутку спремни да крену у „свети рат“.

„Постоји око 28 активних центара у БиХ, постоји изричита спрега између власти и безбједносног система БиХ са лидерима и финансијерима вехабијског покрета. Све то не може, а да не изазива озбиљну забринутост у вези са тим шта ако Запад настави политику суштинског рушења Републике Српске лишавањем права које она изворно има по Дејтонском споразуму“, навела је Филимонова.

Она је упозорила да ће ако Република Српска буде урушена, онда бити урушена и граница вехабијског покрета,“ који Запад свјесно формира и развија у БиХ“.

Како је указала, Србија ће онда, као најјача држава на Балкану, бити практично у канџама вехабија – са једне стране оних у БиХ, са друге вехабија Рашке области и вехабија са Космета, које су међусобно веома тијесно повезане.

Филимонова је истакла да се може рећи да је референдум о Суду и Тужилаштву БиХ инструмент за очување српског народа.

„Можемо рећи да је референдум инструмент за очување српског народа и неотуђивог, демократског, легитимног права српског народа на исказивање воље. Не постоје никакве међународне одредбе, које би могле да спријече или забране референдум. Референдум српског народа је неотуђиво, изворно право српског народа као било којег народа на исказивање воље“, поручила је Филимонова.

Она је оцијенила да је одлука Уставног суда БиХ да укине Дан Републике Српске срамна и дискриминаторска одлука, која је уперена на скраћивање права, на понижавање српског народа.

Филимонова је оцијенила да је то само наставак вишедеценијског процеса ускраћивања права Србима на Балкану.

„То је само још једна од тачака у том процесу. Та одлука мора да буде поништена, а Република Српска мора да крене у јачање сопственог суверенитета, зато што је то у овим геополитичким тренуцима једино средство за очување Срба на Балкану“, закључила је Филиомонова.

Скуп, на коме учествује више еминентних стручњака из Србије, Русије и Републике Српске, организују Представништво Српске у Србији и московски Фонд стратешке културе, с циљем да се јавност Србије ближе упозна о овој теми, чији ће се расплет одразити на стабилност и будућност БиХ, Српске, Србије и региона.

1 reply »

  1. Ови закључци неће ујединити србске странке са властима из Српске а које партиципирају на власти БиХ у Сарајеву. Очекивао сам да странке из Српске драстично поступе према одлуци тзв. уставног суда БиХ (посебно СДС, ПДП и НДП). То се није десило. Они ће наставити са коалицијом са бошњачким странкама игноришући предлог СНСД-а и ДНС-а да се блокирају сви предлози и процедуре доношења одлука у Парламенту БиХ и Савјету министара БиХ све док се не расчисти питање постојања Суда у тужилаштва БиХ.

    Свиђа ми се