Владимир Вуковић

• Наравно, жао ми је премлаћених, недужних и са правом незадовољних грађана који су на правди Бога добили батине само зато што су били са друге стране кордона или зато што су уопште и били на улици тог часа и тих дана. Разумијем и мог доброг и честитог пријатеља оца Гојка Перовића када каже: „Постоје кризне ситуације, када, слиједећи ток реалног живота, мораш ући међу гладне, поплављене, обесправљене, прогнане… не марећи за то да ли међу онима који су их оставили без хлеба, који су их прогнали, такође има вјерника Цркве чији си свештеник!“
• А и шта би се битно промијенило да је дио западне пион опозиције успио у недавним протестима? Хајде да будемо мало хипотетички расположени. Замислимо, на примјер, да смо 25. октобра чули вијест да је западна марионета и предсједник Владе Црне Горе Мило Ђукановић, послије 25 година власти, коначно поднио оставку, договорио прелазну Владу и расписао нове и „поштене“ изборе на прољеће
• Била та подршка отворена и јасна, или тиха и скривена, од мене је неће добити ни једни ни други. Нити треба да, на радост свим нашим западним крвницима, зарад политичке борбе западних плаћеника у режиму и опозицији, као хришћанин, тихо или јавно, хушкам збуњени, опљачкани и обесправљени народ на полицију тј. браћу на браћу. И то за неке магловите „слободне“ изборе пион западне позиције и пион западне опозиције у Црној Гори. За неку западну пионасту прелазну Владу. За западну маглу и празне западне пароле се у коло не улази, браћо моја

Пише: Владимир Вуковић, уредник ПРИНЦИП-а

фото: Adel Ömeragiç – Anadolu Ajansı

Слава Богу, нисам био на протестима. Ни у суботу 24. октобра а ни раније. И није ме тамо нико ни слао, а да ме је и слао не бих га послушао, јер никад не идем тамо гдје су лидери оних западних пиона који протествују и лидери оних западних пиона против којих протествују, само дио веће и лукаве игре њихових западних политичких и финансијских ментора. Нити тамо гдје хришћанину уопште и није мјесто – у узаврелом уличном гротлу борбе за власт западних пиона, на невољи изманипулисаног народа. Томе ме учи и Свето Писмо кроз уста светог апостола Павла који каже: Ниједан се војник не уплиће у послове обичног живота, да би угодио војводи (2.Тим.2, 4). Поготово кад су и те „ствари обичног живота“ од лидера западне пион опозиције толико прерађене, приземљене, лажне, дневнополитичке и западне. Но, како рече мој добри пријатељ и прота Гојко Перовић – „Митрополит је имао свој тренутак надахнућа и искрености када је говорио на бини испред Скупштине, а прије и послије тога, нама свештеницима је препустио на вољу и личну процјену, да ли ћемо тамо бити, или нећемо. Тако се учешће клира у демонстрацијама свело на појединачно грађанско убјеђење сваког од људи који носе мантије и ништа више од тога!“ Поштено. Митрополитова препорука се вјероватно односила и на нас мирјане јер клир и мирјани треба да су једно у Господу Исусу Христу.

Наравно, жао ми је премлаћених, недужних и са правом незадовољних грађана који су на правди Бога добили батине само зато што су били са друге стране кордона или зато што су уопште и били на улици тог часа и тих дана. Разумијем и мог доброг и честитог пријатеља оца Гојка Перовића када каже: „Постоје кризне ситуације, када, слиједећи ток реалног живота, мораш ући међу гладне, поплављене, обесправљене, прогнане… не марећи за то да ли међу онима који су их оставили без хлеба, који су их прогнали, такође има вјерника Цркве чији си свештеник!“ Свакако, неправда неоспорно боли сваког честитог човјека а посебно свештено лице. Боли и мене као обичног вјерника. А кога то од нормалних људи у Црној Гори или у свијету не боли неправда? Ипак, сигуран сам да се правда Божија за гладне, поплављене и обесправљене, тешко може наћи у уличним протестима које воде политичке сјенке од људи и западни пиони, са истим или сличним политичким менторима са запада као и оних у режиму. Менторима који и једне и друге пионе хушкају на међусобне сукобе и проливање братске крви, у којима би сви, а прије свега обичан и изманипулисани народ, били губитници. Не рече ли и мудри Његош: Крв је људска рана наопака. Поготово ако нашу крв тако отворено желе наши непријатељи са запада тј. ментори из сјенке, и пион позиције и пион опозиције у Црној Гори. Да не говоримо о једној општој и тако лако видљивој западној стратегији дугорочне дестабилизације Балкана, изазивања сталних политичких и међунационалних сукоба и трвења, ширење континуираног хаоса, мијењање марионетских Влада. Посебно о спремности западних балканских миљеника и „добрих нам и мирољубивих“ комшија са југоистока, да нам међусобно закрвљенима, у погодном моменту, забију крвави шиптарски нож у леђа.

А и шта би се битно промијенило да је дио западне пион опозиције успио у недавним протестима? Хајде да будемо мало хипотетички расположени. Замислимо, на примјер, да смо 25. октобра чули вијест да је западна марионета и предсједник Владе Црне Горе Мило Ђукановић, послије 25 година власти, коначно поднио оставку, договорио прелазну Владу и расписао нове и „поштене“ изборе на прољеће. Како су и једни и други политички опоненти, и пион западни режим и пион западна опозиција, финансирани, дириговани, медијски подржани и организовани од стране западних центара моћи, може ли се иједан православни хришћанин у Црној Гори, а посебно свештено лице, надати некој корјенитој и дубокој промјени на власти? Чак и да пион западни режим падне и дође нова пион западна Влада? Може ли се надати таквој промјени за коју би вриједјело публично и улично излагати своју свештеничку или хришћанско мирјанску част и достојанство, на скупу које предводе западом задојени опозиционари против западом задојеног режима? Зар сваки мантијаш или хришћанин у том случају неће доћи у опасност да за празна и магловита обећања прозападне опозиције, несвјесно послужи као духовна подршка у очевидном западном плану изазивања хаоса у Црној Гори? А све то само да би сјахо западни пион звани Курта, а узјахо неки нови западни пион звани Мурта?

Можда неко ипак наивно и непромишљено мисли да ће овакво зло и западно медијско и финансијско ропство у Црној Гори родити неку нормалну, православну или хришћанску политичку идеју и Владу? Убијеђен сам да не може и да је такво мишљење потпуно промашено и утопистичко. Томе ме опет учи Свето Писмо кроз уста Господа Исуса Христа који каже: Не може дрво добро плодове зле рађати, ни дрво зло плодове добре рађати. Свако дрво које не рађа добра плода, сијече се и у огањ баца. И тако, дакле, по плодовима њиховим познаћете их (Мт 7; 18-20). Шта ће онда хришћани или свештена лица тих дана на улици? Којим јасним Христовим идејама да кличу? За коју од трулих западних политичких опција, кад су све промашене? Гдје је ту јасна хришћанска порука лидера ДФ-а па да им ми хришћани вјерујемо? Скоро пола врхушке ДФ опозиције на улицама Подгорице је већ одавно за НАТО и распопа Дедеића. То сви знамо али се многи праве луди. Зашто онда чак и свештеници жмуре и долазе на протест? Чему се надају ако сјаше западна пион курта а узјаше западна пион мурта? Зар да допустимо да данашњи јадни црногорски политичари, којима Црква Христова углавно служи за скупљање јефтиних политичких поена, ти освједочени духовни слијепци и западни плаћеници, воде свештенике тј. духовне пастире, и заводе их у духовна беспућа за своје празне, западне и лажљиве пароле и идеале? Зар не би требало бити обрнуто? Питам се – Ко је овдје духовни пастир а ко су овдје потенцијалне духовне овце? Ко кога овдје води, а ко кога заводи? Зар нас Свето Писмо опет не учи:  Ако слијепац слијепца води, оба ће у јаму пасти (Мт. 15, 14). Зар да духовно ослијепјели и западу послушни политичари позиције или опозиције буду вође свештеницима Цркве Божије? Добри мој владико Амфилохије … добри мој оче Гојко… Добри мој оче Јоване … Добри моји оци … Не, заиста. Свим својим бићем сам осјећао да мени, нити било ком хришћанину, тамо није мјесто. А сиромахе ионако вазда имамо крај себе. Тек ће их и бити. Ту се покажимо колико вриједимо. Можемо им помоћи сваког дана колико нам Бог даје снаге и могућности. За то нам нису потребни посебни ДФ купљени прозападни политички посредници а ни специјални интернет позиви чича Јанка или ђеда Марка. Не требају нам ту ни пион западна позиције ни пион западна опозиције. Ту нас вазда позива сам Господ Исус Христос који каже: „Блажени милостиви јер ће бити помиловани“ (Мт. 5;7)

И стога, наравно, нисам био на протестима. Не! На таквим протестима и са таквом лукавом и подлом западном позадином опозиционих лидера, која их је пратила а прати их и данас. Нема ту суштинске разлике између западних пиона из режима и западних пиона из ДФ опозиције. Осјећам да је моја дужност као хришћанина била и јесте сасвим супротна. Да разобличавам и режимску и опозициону лаж и да се у миру и тишини молим Богу за цијелу Црну Гору, а не да по улици пратим западне политичке транспаренте писане на латиници, раме уз раме са члановима секте распопа Мираша Дедеића и западним пионима ДФ-а. Моја је дужност била и да се молим да сво то лукаво западно лудило прође без крви и људских жртава, јер је међусобни и стални сукоб био и остао циљ наших западних непријатеља.

Мени је сасвјест сасвим мирна. Не знам да ли ће бити мирна и онима који, зарад празних и излизаних западних парола о некаквој западној прелазној Влади и тзв. слободним изборима, свјесно или несвјесно, Црну Гору буду гурали против Црне Горе. Браћу против браће. Комшије против комшија. Онима, који свјесно или несвјесно, дају подршку лидерима западне опозиције, за некакву магловиту  идеју тзв. западних слободних избора и прелазне Владе, и то у тотално неслободној земљи са потпуно неслободним медијима и купљеним политичарима. Каква утопија! Са западним новцем који пуни џепове и једној и другој политичкој страни нема слободних избора и правих и корјенитих промјена. Била та подршка отворена и јасна, или тиха и скривена, од мене је неће добити ни једни ни други. Нити треба да, на радост свим нашим западним крвницима, зарад политичке борбе западних плаћеника у режиму и опозицији, као хришћанин, тихо или јавно, хушкам збуњени, опљачкани и обесправљени народ на полицију тј. браћу на браћу. И то за неке магловите „слободне“ изборе пион западне позиције и пион западне опозиције у Црној Гори. За неку западну пионасту прелазну Владу. За западну маглу и празне западне пароле се у коло не улази, браћо моја.

И на крају. Једно ми још нико није успио објаснити: Каква слобода живи у плаћеним прозападним црногорским медијима, плаћеној и диригованој западној позицији и опозицији, као и у јудинском западном финансирању свих против свих у Црној Гори? И шта ће свештенство и вјерни народ Цркве Божије у том мрачном тунелу и сценарију? Зато, још једном понављам.

Слава Богу, нисам био на оваквим протестима. А нећу ни бити!

———————-

http://wp.me/p1Fuk8-M7g

13. 11. 2015. ПРИНЦИП, за ФБР приредила Биљана Диковић