3. 11. 2014. КМ Новине, за ФБР приредила Биљана Диковић

Сви народи имају историју коју негују и граде је. А она је време сачињено од дана. Од тих дана највише је оних који су обични, много оних за памћење, мало је оних које славе и са поносом их се сећају али је, у српској историји, најмање оних којих ће се стидети сви рођени после њега. Такав је данашњи датум и дан 3. новембар 2013. године.

Тог дана, представници српске власти, извршили су јединствени удар на сопствену државу, њене закону, наслеђе и Устав и уредили да она потпадне под контролу другог народа, који нити је заслужује нити је икада то могао. Комплетна српска власт тог тренутка, заједно са службама безбедности, војском, Жандармеријом, полицијом и највећим делом народа који је својим ћутањем помогао да се велеиздаја деси – згазили су и изневерили завете предака и крв праотаца.

Најсрамнији од свих су они Срби са Косова и Метохије који су у тој издаји узели учешће и привидно јој дали најјачи легитимитет. Њихова имена постала су ружне и срамотне речи какве не приличи изговарати.

У свему томе добро је што смо ипак били рођени и учествовали борећи се активно против велеиздаје зарад интереса Запада за рудна блага до којих ће доћи копајући кроз земљу натопљену српском, освештаном крвљу. Ми знамо да у томе нисмо и нити ћемо учествовати и зато срам не може да прекрије ни наша имена ни наше потомке. У обе од ових група по неко ће се препознати. За многе је касно да то сада промене. А они који су изабрали част и чување завета неће ни желети то да мењају. Доћи ће време када ће се, као са Бранковићем, и овим именима крчмити људске прилике на част и на срамоту.

А Србија је преживела све але и немани. И ове ће. Колико год гладне биле, премале су њихове чељусти и канџе до би допрле до суштине српског националног бића а толико су пута покушавали. А ових дана и од њих самих чујемо да је не Србија већ Европа умрла у Приштини.