27. октобар 2015.
Извор: Злочини над Србима
Питање Косова и Метохије није питање неке ливаде или сеоске међе, па да се нагађамо хоће ли граница пар метара вамо или онамо.
Ово је питање права, правде и неправде! Борба докле год има начина за борбу (тренутно вербалну, правну) и докле год има за шта се борити. Па таман да тамо не живи ниједан Србин.
Разлика између озбиљних држава и народа, и осталих држава и народа се види и у томе колико се једни боре свим средствима и око ливада, заливчића, речних острва и рукаваца (и колико је јавност уједињена), а колико други лако одустају од нечега површински далеко већег и историјски, економски, геополитички значајнијег. Уопште није поента колико тамо кога има, већ како је дошло до тог стања. Друга ствар – да се државе формирају искључиво према етничкој већини, данашња карта света би била непрепознатљива.
И ја сад после свега што се десило на Космету од 1991. (ма и без повратка у претходне деценије, а тек векове, што је истина прешироко…) до дана данашњег треба да кажем ДА једној таквој творевини? И сад неко мене и огромну већину других Срба треба у то да убеђује?
Да кажем ДА због њиховог природног прираштаја?
Да кажем ДА терористичким нападима пре и после рата на цивиле?
Да кажем ДА томе што нико није одговоран ни осуђен ни за један изгубљени српски живот?
Да кажем ДА свакодневним заплашивањима оно мало преосталог народа?
Да кажем ДА отимању приватне и државне имовине?
Да кажем ДА упркос свему што је Србија (Југославија) уложила у свој најнеразвијенији део?
Да кажем ДА рушењу, спаљивању и оштећивању верских објеката? Па само од доласка ових западних кретена 1999. који као одржавају мир, па до мајског погрома 2004. шиптарска гамад је уништила више светиња од Турака за 500 година. Еј! Ови за 5 година у 21. веку, ко Турци за пет векова!
Да кажем ДА томе да човека не сме у свом граду (ако прође пар пута годишње) нико да чује да прича српски јер ће добити батине?
Да кажем ДА томе што многи из тзв. енклава имају радијус кретања унутар свог села? Па не обрађују ни своје околне њиве!
Да кажем ДА томе што децу из мањих енклава у школе у већим енклавама возе у пратњи КФОР-а, или сад неке друге ЕУЛЕКС формације, у аутобусима, комбијима, са решеткама на стаклима?
Да кажем ДА покушајима криминалног, ненаучног, глупог и бестидног плагирања историје и својатању свега српског?
Да кажем ДА повратку који, у односу на који овај наш, хрватски, изгледа масован и сјајан?
Да ли свему треба томе да кажем ДА?
АПСОЛУТНО НЕ!
Како би у Аустралији људи реаговали на такве чињенице? То би за њихова схватања био пример једне нормалне, модерне, уређене, демократске државе? Само када би им неко то и саопштио.
Чему онда ова лепа мисао из песме Миће Јелића Грновића: “Не могу и нећу да одустанем од борбе за кућу своју, за земљу своју…“.
И чувена реч “никад“. Ма ко неће нешто никад, никад, никад?
Еј, после 15 година од рата, реч никад?! Ма и после 5 година од рата слушао сам од “паметних људи“ на ТВ-у то – никад.
Као ни у реалности, не може се у историји, политици, садашњости и будућности за 99% ствари рећи – НИКАД. Ма никад се не зна шта ће бити сутра.
Шта је реалност? Колико пута је та реалност у историји промењена? Да не спомињем већ чувено поређење са Јеврејима и њиховом националном идејом… па да споменем баш ове наше. Да ли је реалност била да Хрвати после рецимо 500 година проведених без државе треба да кажу – ма каква хрватска држава, кад је прошло пет векова ништа од тога, то је реалност…
Не, наравно да нису то рекли, чекали су још, век, по век и дође њихово време. А тек Албанци? Да ли су и они вековима причали о реалностима? Нису сигурно.
Што каже један човек на крају једног документарног филма, да парафразирам: “они су (Запад) јаки и могу све, силом могу да отму. Наше је да не признамо то, јер ако им ми то на папиру признамо онда не полажемо право“.
Разумем ја какво је у сваком смислу стање на терену, нисам ја луд… Као што није луда ни већина Срба. Најбоље по нас, у складу са тренутном реалношћу коју многи воле да истичу, је овај тренутни нерешиви статус. Па нек траје! Није једини на овом свету, постоји још кризних светских тачака које “мирују“ и трају. Нек траје и ово код нас, ако треба и после мог живота, нека га. Доћи ће и неко друго, боље време.
Александар Ковјанић
27.10.2015.
Категорије:КОСОВО И МЕТОХИЈА, Коментар дана, ПАТРИОТИЗАМ, Родољубље, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
28 10 2015
РЕАЛНОСТ и СТВАРНОСТ
Они (као на пример, Борис ТАДИЋ марта 2011., Ивица ДАЧИЋ све време док је председник/потпредседник/министар Владе, др Владимир КОСТИЋ сад кад је председник САНУ) који се позивају на РЕАЛНОСТ они нам предочавају бројност Шиптара на Косову и Метохији (КиМ), оружане снаге КФОРа/ЕУЛЕКСа, свакојаку моћ западних земаља, малобројност Срба на КиМ…. То је по њима реалност на КиМ и зато ми треба да потпишемо да је оно шиптарско.
Они не виде или неће да обелодане СТВАРНОСТ.
СТВАРНОСТ је да су Шиптари своју бројност постигли захваљујући добром животу коју им је пружала СРБИЈА у оквиру ДФ, ФНР. СФР, СР Југославије, и сама, самостална Република Србија. Дозвољавано им је усељавање у Србију, значи и на КиМ, добијали су држављанство без препрека, постајали чланови чувене Партије, и као такви дошли до положаја председника Председништва СФРЈ, добијали су државне станове, бесплатно здравствено осигурање и школовање деце. Мучили су (нпр. Ђорђе МАРТИНОВИЋА), биолошки су онеспособљавали Србе (десетогодишњом стерилизацијом фетуса у србским породиљама), некажњено су убијали Србе (на пример младог сељака пред очима мајке која их је преклињала да га поштеде на његовој ливади у току орања). Стварност је да су Шиптари створили терористичку УЧК која је организовано развијала терор над Србима, потом убедила Запад да су Шиптари невине жртве србског терора обећавши Западу да ће му дати на располагање сву србску имовину ако Запад омогући да успоставе шиптарску власт на КиМ, да би се после НАТО агресије на Србију масовно илегално настањивали на КиМ и југу Србије, а истовремено свим средствима, методама и начинима искорењивали Србе на КиМ. Успоставили су своју, од Запада подржану и заштићену, терористичку свеколику окупацију КиМ. И то не само подршком и заштитом Запада. За нас је најгоре што је наша власт (ТАДИЋЕВА и НИКОЛИЋЕВА) противуставно одбацила Резолуцију 1244 и признала терористичку шиптарску власт на КиМ (Резолуција Народне скупштине од 13. јануара 2013, из ње проистекао Бриселски споразум, …). То је садашња власт урадила под вођством председника Републике Томислава НИКОЛИЋА, ВЛАДЕ под руководством њеног председника Александра ВУЧИЋА и потпредседника Ивице ДАЧИЋА, и аминовањем просте већине народних посланика (из владајућих странака) у Народној скупштини.
И реалност и стварност су садашњост. Она је пролазна. Прошлост је недодирљива. Будућност се припрема. Садашњост је Титова светла будућност нама обећавана.
Они који су за поштовање реалности залажу се да се званично, писмено одрекнемо, као бедан народ, Косова и Метохије.
Добро решење није братоубилачки покољ међу Србима нити грађански рат у Србији. Апсолутно сам против тога.
Добро решење је у уму, у мозгу, а не у рукама и батинама. Лепо рече владика Артемије, што можете видети и прочитати на:
http://facebookreporter.org/2015/10/27/%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D1%81%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B8-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%B8-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE/
То је неопходно, али није довољно. Није довољно зато што, и ако већина народа не изабере поново садашње и/или претходне властодршце, је највероватније (с обзиром на изборне крађе и манипулисања, као и обећања да ће то да се рашчисти па није) да ће они објавити резултат који им одговара.
Да се то не би десило они треба да буду разрешени дужности пре избора. Ради тога се на:
http://www.peticije24.com/sssss
потписује захтев Народној скупштини да смени председника Републике Томислава НИКОЛИЧА, ВЛАДУ, тиме њеног председника Александра ВУЧИЋА и потпредседника, министра, Ивицу ДАЧИЋА.
Љубомир Т. Грујић
Свиђа ми сеСвиђа ми се
28 10 2015
РЕАЛНОСТ и СТВАРНОСТ
Они (као на пример, Борис ТАДИЋ марта 2011., Ивица ДАЧИЋ све време док је председник/потпредседник/министар Владе, др Владимир КОСТИЋ сад кад је председник САНУ) који се позивају на РЕАЛНОСТ, они нам предочавају бројност Шиптара на Косову и Метохији (КиМ), оружане снаге КФОРа/ЕУЛЕКСа, свакојаку моћ западних земаља, малобројност Срба на КиМ…. То је по њима реалност на КиМ и зато ми треба да потпишемо да је оно шиптарско.
Они не виде или неће да обелодане СТВАРНОСТ.
Стварност је да су Шиптари своју бројност постигли захваљујући добром животу коју им је пружала СРБИЈА у оквиру ДФ, ФНР. СФР, СР Југославије, и сама, самостална Република Србија. Дозвољавано им је усељавање у Србију, значи и на КиМ, добијали су држављанство без препрека, постајали чланови чувене Партије, и као такви дошли до положаја председника Председништва СФРЈ, добијали су државне станове, бесплатно здравствено осигурање и школовање деце. Мучили су (нпр. Ђорђе МАРТИНОВИЋА), биолошки су онеспособљавали Србе (десетогодишњом стерилизацијом фетуса у србским породиљама), некажњено су убијали Србе (на пример младог сељака пред очима мајке која их је преклињала да га поштеде на његовој ливади у току орања). Стварност је да су Шиптари створили терористичку УЧК која је организовано развијала терор над Србима, потом убедила Запад да су Шиптари невине жртве србског терора обећавши Западу да ће му дати на располагање сву србску имовину ако Запад омогући да успоставе шиптарску власт на КиМ, да би се после НАТО агресије на Србију масовно илегално настањивали на КиМ и југу Србије, а истовремено свим средствима, методама и начинима искорењивали Србе на КиМ. Успоставили су своју, од Запада подржану и заштићену, терористичку свеколику окупацију КиМ. И то не само подршком и заштитом Запада. За нас је најгоре што је наша власт (ТАДИЋЕВА и НИКОЛИЋЕВА) противуставно одбацила Резолуцију 1244 и признала терористичку шиптарску власт на КиМ (Резолуција Народне скупштине од 13. јануара 2013, из ње проистекао Бриселски споразум, …). То је садашња власт урадила под вођством председника Републике Томислава НИКОЛИЋА и ВЛАДЕ под руководством њеног председника Александра ВУЧИЋА и потпредседника Ивице ДАЧИЋА, и аминовањем просте већине народних посланика (из владајућих странака) у Народној скупштини.
И реалност и стварност су садашњост. Она је пролазна. Прошлост је недодирљива. Будућност се припрема. Садашњост је Титова светла будућност нама обећавана.
Они који су за поштовање реалности залажу се да се званично, писмено одрекнемо, као бедан народ, Косова и Метохије.
Добро решење није братоубилачки покољ међу Србима нити грађански рат у Србији. Апсолутно сам против тога. Добро решење је у уму, у мозгу, а не у рукама и батинама. Лепо рече владика Артемије, што можете видети и прочитати на:
http://facebookreporter.org/2015/10/27/%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D1%81%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B8-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%B8-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE/
То је неопходно, али није довољно. Није довољно зато што, и ако већина народа не изабере поново садашње и/или претходне властодршце, је највероватније (с обзиром на изборне крађе и манипулисања, као и обећања да ће то да се рашчисти па није) да ће они објавити резултат који им одговара. Да се то не би десило они треба да буду разрешени дужности пре избора. Ради тога се на:
http://www.peticije24.com/sssss
потписује захтев Народној скупштини да смени председника Републике Томислава НИКОЛИЧА, ВЛАДУ, тиме њеног председника Александра ВУЧИЋА и потпредседника, министра, Ивицу ДАЧИЋА:
Љубомир Т. Грујић
Свиђа ми сеСвиђа ми се