Нисам професионални новинар нити имам намјеру то да постанем. Па нисам истраживао разлоге, а и зашто бих, због којих су уклоњене бисте двоје знаменитих сарајлија са својих постоља.
Описујем само оно што видим. Бисте су се налазиле испред Академије ликовних умјетности у Сарајеву. И уклоњене су одавно. Првобитно су уклоњене све три са својих постоља у вријеме сецесионистичког рата у Југославији, и вјероватно након нечије примједбе, све три су враћане на своја постоља послије неколико година након завршетка рата. Да би се поновило поново прије пар година да је неко уклонио двије бисте, а оставио бисту Даниела Озме која и данас стоји.
За Јевреја Озму, који је био југославенски умјетник, убијен у хрвацком логору Јасеновац, се вјероватно имао ко да заузме и да његова биста не буде поново склоњена испред ликовне академије, а за друго двоје заслужних умјетника, нема ко да се заузме и да се и њихове бисте врате на своја мјеста. Јер није у складу са званичном причом званичног Сарајева и свих његових медија о некаквој србској “агресији”, да се у јавности појављују некакви Срби који су увеличали значај града Сарајева и уписали га у свјетске хронике и учинили да је Сарајево постало познато и по нечему другом, а не само по атентату на окупатора.
Да сам и ушао у Ликовну академију, као што би сваки новинар урадио, и потражио објашњење зашто су уклоњене бисте добио бих сигурно неки изговор. Али као што рекох, ја нисам новинар и ово није новинарски чланак, него текст о тенденцијама.
Иначе се “Академија ликовних умјетности” (АЛУ) налази у згради Еванђелистичке цркве која је изграђена 1899. године у вријеме аустријске окупације. Ову су зграду као и многе друге у вријеме Републике Југославије национализовали и данас је у овој згради ликовна академија. Манир комуниста је био да се умањује значај вјерских институција, па су додјељивали црквене просторије разним високошколским установама. Тако су шумарском факултету дали просторије римо-католичке цркве, и то је враћено власнику, а економском факултету је дата зграда „Србске православне цркве“, која још није враћена власнику.
Бисте које су уклоњене су:
Војо Димитријевић – је био један од оснивача “Колегијум Артистикума”, “Удружења ликовних умјетника БиХ”, “Школе ликовних умјетности” и члан “Академије наука и умјетности БиХ”. Дакле веома значајан лик за саму академију, град као и цјелокупну умјетност у бившој југославенској републици БиХ, па и цијелу Југославију.
Мица Тодоровић – је била чланица “Академије наука и умјетности БиХ”. Податке преузимам са Википедије и тамо наравно да не пише у којем је логору била, па ја претпостављам да је била у неком логору којег је организовала Хрватска држава.
Обоје умјетника су рођени и умрли у Сарајеву.
Умјесто закључка прилажем пар слика, јер је ово чланак о тенденцијама.
Ко неће брата за брата, имаће странца за господара, каже стара србска изрека.
Душко Бошковић, десетог мјесеца 7524. године.
Преузето са интернет странице “Zapadni Srbi”
—————–
26. 10. 2015. Српски културни клуб, за ФБР приредила Биљана Диковић
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…