Пише: Михаило Меденица
Два у један, 14.10.2015

А, онда је Вучић одбрусио Тачију: „Слушај, бре, будало, нећу више да ти идем по кафу, јел јасно?! Косово и да ти дам, ал’ више ни евро за капућино! Донео сам вам већ три, па се враћао по шећер, и колико то још уступака Србија треба да учини, аман“?!

Отприлике је тако било у Бриселу, кажу, наш се ђувегија као по обичају држао историјски храбро и непоколебљиво, чак и када му је апарат за кафу „прогутао“ 10 евра, али није могао да сузбије гнев у тренутку када му је уз сендвичиће и сокиће на сламчицу наговештено да је дошло време за свођење рачуна!

– Не долази у обзир! Преварен сам, Србија је изиграна, речено нам је да су сендвичи и сокићи бесплатни, нема шансе да вам ово платим док српски радници и пензионери скапавају од глади- одзвањали су ходници бриселске механе док је див јунак грмео на саговорнике у дијалогу, који су се таман спремали да отворе поглавље 35, на којем је непосредно пре тога наш јунак донео кафе и ратлук.

– Ма, не то, мистер Алек, послужење је гратис, ноу сикирејшн, већ се музика плаћа…- објаснила му је гђа Могерини, пословођа биртије, подвлачећи црту под репертоар који је Алек годинама наручивао на „дођем ти“!

– Имали смо све саме хитове, па ће, знате и сами, цена бити малко папрена! Дакле:„Видовдан“; „Са Косова зора свиће“; „Христе Боже“; „Јечам жела“; „Густа ми магла паднала“…- побројала је касирка, на шта је наш премијер, ма премијерчина, мирним али историјски одлучним тоном одговорио: „Иди, бре, жено, пресече ме ко џип на Славији, ја рекох тражите лову а ми без динара, а ви само Косово и Метохију! Ма, то је најмањи проблем, пиши на профактуру и додај као бакшиш Прешево, Бујановац и Медвеђу! Има да памти Брисел кад је Алек преговарао за целу кафану! Него, значи, сендвичићи су бесплатни? Могу ја тога да натоварим и однесем у Србију, па прикажем као значајну инвестицију, оно типа: „Отварамо фабрику за производњу преговарачких закуски, биће запослено осам милиона људи и три илиона деце да мажу маргарин“?..

Шалу на страну, требало би ваљда да смо веверице, и то оне у терању, па да прогутамо још једну „подвалу“ запада коју ничиме нисмо заслужили?!

Хоћу да кажем – толико нас је изненадио нови услов да је чак и Зоран Бабић после шест месеци отишао до тоалета, ал се суздржао да не пишки, само је плакао над писоаром…

Господо, не копчамо баш сви кошуље на леђима – чему то одвратно лицимерство да сте насамарени и изиграни, кад сте на власт дошли обећавајући да ћете завршити оно што је Тадић хтео, ал није имао херца и свечану брател мајцу?!

Јесте ли нам Ви, гоподине премијеру, сугерисали да крсне славе заменимо Ангелом Меркел, великим и доказаним пријатељем Србије, па шта сад би?!

Додуше, јесте она све то, само што за пријатеља сматра онај део Србије око Београда, до Бубањ, потока, евентуално!

Идемо ли и даље у ту Европу?! Претпостављам да идемо, али ништа другачије него као ови мучени збегови Сиријаца, Авганистанаца и осталих.

Евентуално, као убоги туриста у амстердамски куплерај који нема за секс али може гратис да гледа…

Будите сад толико поштено, толико куражни каквим се правите, толико часни па реците: „Да, све смо ово знали, на све смо одавно пристали, веровали смо да ће лаж потрајати дуже али су нас по ко зна који пут превеслали по оној: „Је*и магаре док су му ноге у блату!“

Не лелечите сад ко задушне бабе – у блату смо одавно, нека вам је на савести то што нас третирате као то магаре…

Мада, одакле вама савест – да је имате сада би сте сви колективно Тачију по капућино, па у Немањину 11 да поднесете оставке!

Михаило Меденица