Има времена за читање: Дорин са једном од својих књига
Аутор књига о Сребреници, у којима се демантује званична верзија о злочину, ухапшен је 17. јуна у свом стану и скоро четири месеца држан у притвору под најстрожим условима, оптужен да је трговао канабисом, што он категорички негира.
ПОВЕЗАНО: Ексклузивна исповест Александера Дорина (1): Нешто сасвим лично
*Како су Ваши пријатељи и познаници реаговали на то што Вам се догађало, да ли су разумели, да ли су Вас подржали?
– Пријатељи у мом кругу, они који се интересују за политику, читали су моје књиге и све им је јасно. Нико ми није рекао: „Није тачно то што пишеш, идемо даље, дружимо се“. Чињенице које сам објавио очигледно су убедљиве. Додуше, нису моје, али сам их ја сакупио, тако да је тешко рећи нешто против тога, кад је све документовано. Саобраћам са Швајцарцима, Французима, Турцима, Курдима, Србима, Хрватима, Бошњацима – и још нико није рекао да нисам у праву до сада.
*Како су они доживели ово што Вам се десило?
– Покушали су да дођу до мене, да интервенишу, контактирали су јавног тужиоца, долазили пред затвор. У почетку нису знали где сам, да ли сам у Гвантанаму, овде или ко зна где.
*Пре него што се упустимо у детаљну причу о жртвама и злочинима, „геноциду“ , „новом холокаусту у Европи“, о „великим“ и „малим“ злочинима, морам да Вас упитам: Није ли сувише касно и да ли је пропуштено драгоцено време да се сазна права истина?
– Зависи од циља. Ако је некоме циљ да промени неко светско мишљење и равнотежу у односима великих сила, онда наравно не можете ништа да постигнете, а ако хоћете да се бавите истином да би неко ко се за то интересује сазнао праву истину, онда је то друга прича. Наравно да светски медији не могу да се преокрену, наравно да се на силу ништа не може постићи, наравно да нико од тих светских фактора неће признати да је био „у криву“, али можете да информишете људе који се интересују за то и то сам и постигао. И јесте касно и није. На глобалном нивоу ће се то тешко разјаснити, јер глобални моћници немају интереса за то. Не могу да присилим НАТО пакт да говори истину о Сребреници, то је немогуће, али може у мањим круговима да процури и остане за будуће генерације као кап истине у мору.
Хтео да сазна „шта је то било“
*Ствари нигде, а посебно у рату, нису искључиво црно-беле, многи догађаји су се нашли у судару са логиком, а истина се изгубила у мржњи и бруталности. Да ли верујете да сте заиста објективни или само враћате дуг пореклу, родитељима и тражите „истину“ која Вама одговара?
– Принципијелно немам никаквих проблема да признам да у току једног рата припадници свих армија врше злочине. Лично су ми познати неки случајеви из ратова у бившој Југославији, где су и Срби чинили злочине, где је српски комшија кренуо на муслиманског комшију и без икаквог разлога убио човека. То је јасно и немам разлога да браним целу једну нацију, пошто знам да у свим нацијама има и оваквих и онаквих. Први сам који ће једног српског злочинца да осуди и да се дистанцирам од њега. Тако да немам никаквог разлога да браним једну или другу страну, нити Србе ни било кога, али ако већ откријем једну неистину, онда ми је у природи да хоћу да сазнам целу истину. Тек кад сам кренуо у истраживање, схватио сам колика је размера свих тих манипулација и онда више нисам био спреман да правим компромисе. Има људи који кажу „јесте, званична верзија није тачна, али вероватно је било нешто“, а ја сам хтео да сазнам „па шта је то било“.
*Геноцид или не?
– Више од 20 година истражујем југословенске ратове, скоро 20 везано за Сребреницу, и да сам наишао на детаље који потврђују званичну верзију, био бих први који би рекао „јесте, пет, десет посто верзије је тачно“, али искрено говорећи, до данас нисам дошао ни до пет посто тога да бих могао да потврдим званичну верзију.
*Шта је Ваша тврдња – да у Сребреници није било геноцида, да уопште није било злочина или да је било великог злочина, као што каже Шешељ, а и неки српски политичари?
– Да ли је било геноцида или није – обично не одговарам на то питање из правних разлога. Пошто, ако кажем да није било 8.000 мртвих, не може ми нико ништа, а ако кажем да није било геноцида, могу да ме туже. То, да ли је било геноцида или није, нека одлучи свако за себе.
Шешељ подлегао манипулацијама
– Слушао сам шта је Шешељ рекао, али он се није бавио интензивно истрагом, а осим тога је мислио на случај Хрвата Дражена Ердемовића, који је са 10. диверзантским одредом по налогу страног фактора стрељао једну групу заробљеника. Он је тврдио да је било 1.200 стрељаних и истраге многих људи, Жерминала Чивикова, Катрин Шиц или Југослава Петрушића, доказују да је тамо убијено око 120 људи.
Ако Шешељ понавља Ердемовићеву верзију, то значи да није водио истраге.
*Зар се он није и тиме бавио у Хагу?
– Није до те мере, а по његовим изјавама видим да је сам подлегао неким манипулацијама. Проблем је што многи причају о Сребреници, а нису водили истраге. Један од ретких који јесте је Миливоје Иванишевић из Београда, који је 20 година истраживао, био на ратишту, има милион докумената и компетентан је да прича о томе.
Предрасуде почивају на дезинформацијама
*Кад сте почели да се бавите публицистиком и истраживањем?
– Деведесетих година, када је кренуо рат у Хрватској, када је цео Запад кренуо против српског народа и у војном и пропагандном смислу, видео сам како Срби око мене пате. Моју мајку су нападали на послу, плакала је кад се враћала с посла, вређали су је и пребацивали да је српски националиста. Степен индоктринације у Швајцарској је већи него било где, јер овде нема слободне штампе и људи нису информисани. У Немачкој има пар слободних листова, у Америци пар слободних интернет-портала, а у Швајцарској ништа од тога. На тим дезинформацијама се стварају предрасуде. Тек после Ворлд трејд центра, и после рата у Ираку, показало се како медији лажу, као и у случају украјинског рата, тако да данас и у Швајцарској има више људи који знају да нешто не штима.
*За шта сте се школовали и шта сте радили?
– После основне и средње, студирао сам две године џез у Базелу, апсолвирао курс публицистике у Цириху, радио сам као аутомеханичар, на железници, морао сам да себе нађем. Био сам, као што кажу, „уметник живота“. Наследио сам две куће. Ону у Београду сам продао, овде живим од издавања станова и соба, имам времена да читам књиге и да се бавим истраживањем.
——–
14. 10. 2015. Б.Божин – ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…