ЕКО-Конференција је јединствен научни скуп који се од 1995. године одржава у Новом Саду и који је од 2003. године добио међународни статус, а од 2007. године искључиво научни карактер и покровитељство Уједињених нација. Свечано отварање Међународне Еко-конференције® 2015 било је 23.септембра 2015. године у амфитеатру ЈП „Спортски и пословни центар Војводина“.

Поздравну реч први је имао представник Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој проф. др Владимир Стојановић са Природно-математичког факултета Универзитета Нови Сад, који је свечано отворио 19. Међународну научну Еко-конференцију® 2015.

Поред тога што је нагласио значај оваквих конференција, проф. др Стојановић је рекао да „мора да се захвали на упорности пре свега господина Алексића, професора Касторија и свих других људи из њиховог тима без којих овај скуп не би могао да изгледа овако успешно“ јер је то континуитет квалитета већ годинама раније.
„У нама, Покрајинском секретаријату. ћете увек имати сарадника и подршку да овај скуп опстаје и да из године у годину буде посећенији“, обећао је проф. др Стојановић.

Након тога, присутне је поздравио и пожелео добродошлицу председник Научног одбора Еко-конференције® 2015, академик Кастори Рудолф.
Проблематика еколошких проблема градова и приградских насеља је веома актуелна данас, то су потврдиле научне конференције које су до сада одржане на ову тему. За то има више разлога. Један од разлога је што преко 50% светске популације живи у градовима, у Европи чак око 75%.
Велики број људи на тако релативно малом простору свакако да доводи до некаквих еколошких а не само социјалних проблема. Не треба бити посебно мудар и предвидети да ће ова проблематика вечно бити актуелна, јер ће се јављати многи еколошки проблеми који раније нису постојали: електронски отпад и бука, на пример. Ови проблеми захтеваће истраживања и сарадњу бројних научника из различитих области из разлога што су еколошки проблеми по својој природи веома комплексни и њихово решавање, на крају захтева значајна финансијска средства.
„Већина земаља, а међу њима и Србија, живи изнад могућности својих природних ресурса. Еколошки отисак који представља потребу човечанства за природним ресурсима је двоструко већи од капацитета природе наше планете за обнављањем. Када би сви на Земљи користили природне ресурсе као и Србија, према Светском фонду за природу представља успешан и равномеран развој човечанства, била би потребна за око 40% већа планета. Наравно, бројне земље у свету, пре свега економски развијене, троше у знатно већој мери природне ресурсе. Према томе, ако би то имали у виду, нама би била потребна још једна планета.“
Професор Кастори је казао да се нада да ће научни радови са конференције, који су одштампани у зборнику помоћи свима који се баве овом проблематиком, научницима из свих додирних области. Он се у име Програмског одбора најсрдачније захвалио научницима који учествују на конференцији, а пре свега уводничарима који су прихватили да одрже уводна предавања,  суорганизаторима,  рецезентима, преводиоцима, спонзорима, и свима онима који су учествовали у организацији конференције.
„Ми се надамо да ће и ова конференција допринети решавању одређених еколошких проблема, али и указати на одређене еколошке проблеме које имају градови и приградска насеља. Морамо имати у виду да је природа којом располажемо само позајмица будућих генерација“, рекао је на крају професор Кастори и пожелео успешан рад учесницима конференције.

Скупу се, као председник Организационог одбора Еко-конференције® 2015. Обратио и Никола Алексић, директор Еколошког покрета Новог Сада. Он је присутне научнике обавестио да је   Организациони одбор конференције добио 47 научних радова из целог света, али је нажалост одбио седам радова, углавном млађих аутора јер рецезенти због високих критеријума нису дозволили да се прихвате, уз препоруку научног савета неким будућим младим научницима да своје радове за конференцију припремају уз менторство и надзор старијих научних радника или професора да би рад био на нивоу са квалитетом, јер је ово међународна научна конференција.
Сврсисходност подизања еколошке свести код људи, у условима када се јавно врши геноцид становништва Србије, авионима највеће терористичке организације, и да нас засипају тонама и тонама отрова, и да нас трују из тањира. Прошле године је уклоњена контрола са граничног прелаза, увозе ђубре уместо хране. Имамо случајева када је Министарство пољопривреде одобрило увоз и продају меса цркнутих крава од бруцелозе. Треба ли поразнија чињеница о стању друштва? Или утицај микроталасних пријемника који су постављени практично на сваку другу стамбену зграду, наука је доказала колика је штетност тих микроталаса и они се данас најмање постављају као базе мобилне телефоније. Или увоз генетски модификованих производа од генетски модификованих организама, и ГМО семена, и тачно се зна које компаније то раде. Наша држава, наша власт то дозвољава јер је корумпирана, јер барже ГМО организама, ГМО семена, улазе у нашу земљу. Инспекторима Југоинспекта се нареди – или потпиши да је семе исправно или узми радну књижицу и напусти радну организацију. Такође, наука је доказала, значи нема никакве сумње после научног рада професора универзитета Жак Ерика Сералинија, у Француској, који је доказао после двогодишњег испитивања да су ГМО геноцидни, они изазивају стерилност у другој и трећој генерацији. Србија већ сада има проблем, 350.000 брачних парова има проблем са зачећем, то је званичан статистички податак, за који се каже – да бисте добили реалну слику „помножите са три“. У данашњој ситуацији у Србији, у отвореној издаји и окупацији земље, покушавамо да истрајемо у опредељењу које смо заузели још 1995. године.
Скуп је поздравила и др Маријана Сакач, представник суорганизатора конференције, научни сарадник, помоћник директора за науку Научног института за прехрамбене технологије Нови Сад. Др Сакач је подсетила на важност одржавања овакве конференције коју „кућа из које долази“ подржава, и научних радова који се објављују ради истине и ширења свести о томе колико је важно правилно управљати природним ресурсима, али и разменити информације, искуства и знања.

Уводна предавања на отварању конференције одржали су по позиву организатора имали су:

• Проф. др Hose G.Vargas Hernàndez, проф. др Emmanuel Rodolfo Asencio Espinosa, тема СОЛАРНИ ПАНЕЛ И ОБНОВЉИВА ЕНЕРГИЈА У МЕКСИКУ, Развој и изгледи фотонапонске енергије. Научни рад је представио професор др Hose G.Vargas Hernàndez, са Гвадалахара универзитета из Мексика.
  

  

• После овог веома поучног и интересантног рада свој рад представила је проф. др Мирјана Секулић, тема ЕКОЛОШКИ АСПЕКТ КРОВНИХ ВРТОВА У ОДРЖИВОМ РАЗВОЈУ ГРАДСКИХ И ПРИГРАДСКИХ НАСЕЉА.

• Изузетну пажњу присутних држало је излагање научног рада проф. др Мирјане Анђелковић Лукић, тема ХЕМИЈСКИ, РАДИОЛОШКИ И ЕКОЛОШКИ АСПЕКТИ АГРЕСИЈЕ НАТО АЛИЈАНСЕ НА СРЈ.

***

За читаоце СРБског ФБРепортера одабрали смо да детаљније представимо научни рад проф. др Мирјане Анђелковић Лукић, на тему – ХЕМИЈСКИ, РАДИОЛОШКИ И ЕКОЛОШКИ АСПЕКТИ АГРЕСИЈЕ НАТО АЛИЈАНСЕ НА СРЈ.

„Моја тема је мало необична, можда ето мислите да је то 1999. година, да је то прошлост, међутим та 1999. година и те еколошке промене трају још увек, што се огледа и на нашем здрављу и на здрављу наше природе…“

Овим речима је почела представљање свог научног рада др Мирјана Лукић Анђелковић, дипломирани инжењер, технолог, доктор техничких наука, судски вештак за војне експлозиве. До пензионисања 2003. године радила је као виши научни сарадник Војно-техничког института у Београду, Аутор је књига „Балкански синдром“ (2001), „Дарови Милосрдног анђела“ (2008) прво издање, као и преко стотину стручних и научних радова у области заштите природне средине. Њено дело представља најпотпунији покушај да се научно обраде све последице радиолошких, хемијских и биолошких удара на нашу земљу током агресије НАТО 1999. године.

РЕЗИМЕ:
Приликом сагоревања, и детонације енергетских материјала експлозива и барута, (ракетних горива) неконтролисано се ослобађа велика количина гасова, продуката сагоревања и детонације. Имајући у виду да је на СРЈ бачено преко 30.000 тона разних разорних пројектила, бомби и ракета, ослобођена количина гасова на релативно малом простору је огромна и штетна. Бомбардовање у току агресије НАТО алијансе на СРЈ изазвало је пожаре на хемијским постројењима, резервоарима са нафтом и рафинеријама. Продукти сагоревања су изузетно отровни са особинама бојних отрова, као што је фозген или хлороводоник. Поред овог,  ослобађани су оксиди азота, цијано-једињења гасовити оксиди угљеника и велике количине чађи, који су директни узрочници ефекта стаклене баште и глобалног загревања. Употреба запаљиве муниције са осиромашеним ураном 238 је вид вођења радиолошко-нуклеарног рата са свим његовим последицама по живи свет СРЈ. Последице су повећани број најтежих обољења које се из године у годину повећавају.

(НАПОМЕНА: У НЕКОМ ОД СЛЕДЕЋИХ ТЕКСТОВА ПРЕДСТАВИЋЕМО ВАМ ОВАЈ НАУЧНИ РАД КОЈИ ЈЕ ВЕОМА ВАЖАН ЗА НАС, У ЦЕЛОСТИ...)

Др Мирјана Лукић Анђелковић, Биљана Диковић СРБски ФБРепортер и председник Научног одбора Еко-конференције® 2015. академик Кастори Рудолф.

***

УКРАТКО О Еко-конференцији® 

Први организатор је Еколошки покрет града Новог Сада, реномирана невладина еколошка организација, а суорганизатори су: Војвођанска академија наука и уметности, Универзитет у Новом Саду, Међународни независни еколошко политиколошки универзитет у Москви, Руски државни пољопривредни универзитет „К.А.Тимирјазев“, Институт за ратарство и повртарство Нови Сад, Институт за прехрамбене технологије у Новом Саду и национална еколошка организација Италије – Legambiente.
До 2013. године суорганизатор је био и Универзитет у Београду.
Традиционални покровитељ ЕКО-Конференције је Матица српска, а од 2007. године и Уједињене нације преко ресорних организација UNESCO и UN FAO.
Еко-конференција® се традиционално одржава у последњој недељи септембра, од среде до суботе, са пратећим радним и културним садржајима.
Непарним годинама (1995, 1997, 1999, 2001, 2003, 2005, 2007, 2009, 2011, 2013) тематика Еко-конференције® је заштита животне средине градова и приградских насеља подељена у следеће области:
1 – ДЕЛОВИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
– ваздух
– вода
– земљиште
– биосфера
2 – ТЕХНИЧКО-ТЕХНОЛОШКА СТАНОВИШТА ЗАШТИТЕ (еколошко инжењерство)
3 – СОЦИОЛОШКА, ЗДРАВСТВЕНА, КУЛТУРНА, ОБРАЗОВНА И РЕКРЕАТИВНА СТАНОВИШТА ЗАШТИТЕ
4 – ЕКОНОМСКА СТАНОВИШТА ЗАШТИТЕ
5 – ПРАВНА СТАНОВИШТА ЗАШТИТЕ
6 – ПРОЈЕКТОВАЊЕ ЕКОЛОШКОГ СИСТЕМА (информатика и друге апликације компјутерске обраде у сферама интегралне заштите)
7 – ЕКОЛОШКА СТАНОВИШТА ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ГРАДОВА И ПРИГРАДСКИХ НАСЕЉА

Парним годинама (2000, 2002, 2004, 2006, 2008, 2010, 2012, 2014) тематика Еко-конференције® је здравствено безбедна храна, подељена у следеће области:
1. Клима са становишта производње здравствено безбедне хране
2. Земљиште и вода као основа пољопривредне производње здравствено безбедне хране.
3. Генетика, генетски ресурси, оплемењивање и генетски инжењеринг у функцији производње здравствено безбедне хране.
4. Ђубрива и ђубрење у функцији производње здравствено безбедне хране.
5. Интегрална заштита биља, примена пестицида и ефекти резидуа.
6. Пољопривредна производња са становишта одрживог развоја.
7. Производња ратарских и повртарских биљака са становишта здравствено безбедне хране.
8. Производња воћа грожђа са становишта здравствено безбедне хране.
9. Сточарска производња са становишта здравствено безбедне хране.
10. Примена прехрамбене технологије у производњи здравствено безбедне хране.
11. Економско становиште производње здравствено безбедне хране и маркетинг.
12. Чување, транспорт и паковање здравствено безбедне хране.
13. Нутритивна вредност здравствено безбедне хране и квалитетна исхрана.
14. Правно становиште заштите производа здравствено безбедне хране.
15. Еколошки модели и софтвери у производњи здравствено безбедне хране.

Од 2007. године Еко-конференција® искључује стручне радове и постаје међународна научна конференција. Радови се примају искључиво на енглеском језику на пола ауторског табака (8 страница Б5 формата) и објављују се на енглеском језику у целости у тематском зборнику радова, а током радног дела се усмено излажу на енглеском и српском језику уз симултани превод. Испуњавањем услова из Правилника о научним скуповима Матични научни одбор Министарства просвете, науке и технолошког развоја је од 2011. Еко-конференцији® одредио међународни научни карактер.
Матици српској се од 2007. године у покровитељству придружује организација УН за образовање, науку и културу UNESCO, а од 2008. Године организација за храну и пољопривреду UN FAO. Тако је 2011. година Еко-конференција® по пети пут заредом добила покровитељство Уједињених нација преко наведених ресорних организација, чиме је Еко-конференција® потврђен међународни научни значај и реноме сврставањем у светску баштину. Иза осамнаест, до сада одржаних Еко-конференција® у организацији Еколошког покрета, закључно са 2014.годином и других научних скупова, остале су двотомне монографије, односно тематски зборници радова са више од 1.90 научних радова објављених у целости на више од 1.500 страница текста.
Назив Еко-конференције®, тематски садржаји и амблеми су Законом заштићени.

СПИСАК АУТОРА И ЗЕМЉЕ ИЗ КОЈЕ ДОЛАЗЕ

1. Endra Tarya, AUSTRIJA
2. Aleh Rodzkin, BELORUSIJA
3. Andrej Butzko, BELORUSIJA
4. Vladimir Kapica, BELORUSIJA
5. Veljko Đukić, BOSNA I HERCEGOVINA
6. Ivana Koleška, BOSNA I HERCEGOVINA
7. Ljiljana Vujaković, BOSNA I HERCEGOVINA
8. Gabriele Jovčev, BUGARSKA
9. Aleksander Stankov, BUGARSKA
10. Radostina Kristova, BUGARSKA
11. Svetla Gateva, BUGARSKA
12. Mila Stergios, BUGARSKA
13. Emilia Varadinova, BUGARSKA
14. Maria Kerakova, BUGARSKA
15. Rabia Soufi, BUGARSKA
16. Yordan Uzunov, BUGARSKA
17. Galia Georgieva, BUGARSKA
18. Renata Baličević, HRVATSKA
19. Mohammad Taghi Razavian, IRAN
20. Kadar Imre, MAĐARSKA
21. Biserka Dimiškovska, MAKEDONIJA
22. Jovan Dimiškovski, MAKEDONIJA
23. Nikola Dimiškovski, MAKEDONIJA,
24. Jose G. Vargas-Hernandez, MEKSIKO
25. Emmanuel Rodolfo Ascencio Espinosa, MEKSIKO
26. Hajashi Vega Oscar Akihito, MEKSIKO
27. Andreja Kukec, SLOVENIJA
28. Aleš Golja, SLOVENIJA
29. Mateja Dovjak, SLOVENIJA
30. Adrian Stancu, RUMUNIJA
31. Marius Pentea, RUMUNIJA
32. A. Pacala, RUMUNIJA
33. I.Vlaicu, RUMUNIJA
34. C. Radovan, RUMUNIJA

AУТОРИ ИЗ СРБИЈЕ

1. Јоко Драгојловић
2. Ненад Бингулац
3. Богдан Ћирић
4. Драгана Вукадиновић
5. Борис Обровски
6. Јован Бајић
7. Мирјана Војиновић Милорадов
8. Милош Живанов
9. Ивана Михајловић
10. Бранислав Батинић
11. Иван Зафировић
12. Саболч Пап
13. Маја Брборић
14. Јелена Радонић
15. Маја Турк Секулић
16. Светислав Миленковић
17. Никола Бошковић
18. Младенка Новаковић
19. Ивана Михајловић
20. Маја Ђого
21. Веселин Бежановић
22. Дејан Убавин
23. Јелена Девић
24. Никола Вуксановић
25. Милијанко Портић
26. Драган Тешановић
27. Бојана Калењук
28. Горан Пузић
29. Александар Клевернић
30. Владан Јолџић
31. Љубица Петровић
32. Драгица Стоиљковић
33. Милица Самарџић
34. Гордана Шекуларац
35. Драган Батавељић
36. Марко Војводић
37. Дејан Логарушић
38. Бранислав Врана
39. Душан Лалошевић
40. Верица Симин
41. Весна Лалошевић
42. Оливера Бјелић-Чабрило
43. Борислав Чабрило
44. Милан Миљевић
45. Љиљана Куруца
46. Станисалв Симин
47. Марија Степановић
48. Војислава Бурсић
49. Горица Вуковић
50. Бојана Шпировић Трифуновић
51. Маја Меселџија
52. Соња Гвозденац
53. Александра Петровић
54. Миланка Хрњез
55. Јасна Грабић
56. Јасмина Јосимов Дунђерски
57. Саша Орловић
58. Боривој Крстић
59. Андреј Пилиповић
60. Иван Зафировић
61. Мирјана Анђелковић Лукић
62. Мирјана Секулић
63. Славица С. Динић
64. Милета Р. Милашиновић
65. Драгана Ромић
66. Милица Томашевић
67. Мира Аничић Урошевић
68. Гордана Вуковић
69. Исидора Дељанин
70. Маја Кузмановски
71. Лука Илић
72. Зоран Мијић
73. Марина Путник Делић
74. Ивана Максимовић
75. Рудолф Кастори
76. Слађана Вићентић
77. Јована Петровић
78. Ненад Ставретовић
79. Мирјан Перишић
80. Андреја Стојић
81. Илић Лука
82. Ђорђе Окановић
83. Мира Аничић Урошевић
84. Гордана Вуковић
85. Дељанин Исидора

По осмеху Николе Алексића видите да је први дан, односно отварање конференције протекао како је планирао…

THE 2015 ECO-CONFERENCE® IS SUPPORTED BY:
Gold Donor
– M I N A Q U A –

Silver Donor
– Secretariat for science and Technological Development of the Autonomus Province of Vojvodina

Bronze Donor
– High Technical School of Professional Studies, Novi Sad
Class I Donors
– Pasteur Institute in Novi Sad
– OAK ,,Novi Sad”

Секретар организатора и техничка подршка: Зоран Ковачевић

——-

http://wp.me/p1Fuk8-L4v

26. 09. 2015. за СРБски ФБРепортер са лица места уредник Биљана Диковић