Пише Слађана, колумниста СРБског ФБРепортера
Септембар, 2015.

***

Можда за нас овакве – кави смо постали захваљујући онима којима смо увек били само стока која слуша и не пита много – и нема неке наде, али за оне који тек треба да се роде ред би био да покушамо да је створимо.

Људи избегавају да јавно и искрено покажу право лице, многима је испод части да их неко види да плачу, испод части им је да признају да су гладни, да су несрећни, да животаре, да не виде будућност испред себе, да их је страх од сутрашњег дана.

Многи неће признати ни самима себи како су се осећали јуче када је Београд био силован поново, како смо се осећали док смо гледали наше до зуба наоружане припаднике жандармерије и полиције где стоје наспрам свог народа а у одбрану мале али одабране групе издајника чији је једини циљ био да понизе и згазе народ Србије тако што ће да уринирају по њему након што су га бомбардовали, опљачкали и отровали.

И то не датира од скора. Такву праксу заступа Ватикан одвајкада када су православни народи у питању – као да постоји неки разлог за који ми не знамо а папистима је врло битан, као да ће и једна свећа православна да запали папски одар у Ватикану.

Којем богу се они моле? Зар је то бог достојан вере и молитве, који себи дозвољава да се не обува у једној памети. У име вере и „бога“ палили су на ломачи све жене осумњичене за вештичарење некада, али данас насупрот томе слави се мужеложништво и нико из Ватикана се не оглашава нити има шта против, као да је то најнормалнија ствар на свету и не задире дубоко у саму срж хришћанства.

Ја лично гајим сумње да ништа на свету није случајно и дубоко верујем да римoкатолички, односно папски бог води рат са нама женама и нашим породом. Ако направимо паралелу некада и сада разлика је само у методама мучења и малтретирања.

Данашња жена мисли да има права, а уствари је обична глупача која више верује реклами него Богу и Божијој речи. И у својој глупости и сујети она унесрећује и свој пород.

Модерна жена се бори против мушкарца а не бори се раме уз раме са њим, као да су две супротстављене стране у рату а не двоје људи створених да се воле.

Модерна жена убије своје дете абортусом а да не трепне, али сузе рони када јој угине пас.

Модерна жена ради и своје време посвећује томе да заради паре, без икакве гриже савести што јој децу васпитава улица или друштво.

Модерна жена је промискуитетна и то је њен начин освете према мушкарцу а не види да упада у перфидну замку при чему најчешће повређује себе.

Модерна жена ужива у животу иде на летовање, зимовање и тако троши Богу дане. Све је то део западне културе са циљем да се премости празан период између живота и смрти.

Остаје питање да виси у ваздуху: ко ће да рађа и да васпитава нашу децу, ко ће да стане и да се бори за ову државу, ко је спреман да се жртвује за идеале?

Изгледа нико, сво смо се негде изгубили у лавиринту званом пут ка европској унији, лавиринту за који нам бриселски сатрапи не рекоше да нема излаза, већ само бесконачни број слепих ходника у којима губимо један по један део себе.

И више нико од нас не покушава да мисли самостално. Више нико не поставља питање политичког система и људи постављених на власт.

Ако закон каже да им мандат траје четири године, а ми то поштујемо без обзира што они исти кобајаги изабрани а уствари постављени, не поштују ни наш закон, ни територијални интегритет, ни наше право на живот и на рад – онда са нама озбиљно нешто није како треба.

То би било исто као када бисмо стајали на семафору постављеном на пустој пољани и чекали бесконачно дуго да се упали зелено светло да пређемо на другу страну, без обзира што имамо слободу избора и очи да видимо.

***

Морам да признам да све више сумњам да су ови што воде нашу и светску политику заиста људска бића. Познајем психологију човека, али зло у толикој мери није нормално. Односно није својствено човеку. Човек може да се наљути, бурно реагује, буде агресиван, прек, али константно да чини зло већини људске популације и да гледа муку, јад , беду без сажаљења и емпатије – то за моје схватање није нормално. Хомосексуализам такође није нормалан, јер медицина о томе упорно говори а поремећене људске јединке носе превагу над већином човечанства. На неки начин ми је и драго што Арапи врше инвазију, ако ће да почисте ово зло.

Европа је ненормална и девијантна, ментално болесна и време јој је да умре. Бар оваква каква је. Као да живим у хорор филму, више немам потребу да гледам парове. Од муке сам добила чир слушајући Александра Вучића, зар је могуће да је Србија доживела такву славу да је њени синови продају за џабе и да још славе и уздижу моралне наказе а кажњавају, осуђују и изопштавају нормалне, вредне и поштене људе. Све су узурпирали што су могли. Узели су нам будућност и садашњост. Наши животи су постали безвредна роба на тржишту.

Сузе ми навиру на очи док гледам нашу младеж како се понижава за ситан бакшиш који ће Митровић да им баци. Бол ме изједа из дана у дан од немоћи и од туге. Комшије ми окрећу леђа, кажу да сам луда, на послу се само уједамо и свађамо као бесни пси. Свак свакога шпијунира и спреман је да прода. Нико више нема ни образа ни части.

Синдикат нам је пукао, продати смо као и обично. Председница мога синдиката у дилу са директором запошљава свог брата у пензији, своју ћерку, себе, муљају, петљају, раде шта им је воља, као да им је школа поклоњена у власништво. Нама преостаје да шенимо и машемо репом, јер немамо са чим другим, као свака послушна доџара са дипломом.

Диплома, која фарса, која пада када се нађе лице у лице са гејаком, а гејак влада овом пустолином. Примите поздраве од мене, па скоро луде. И не објављујте ово – неће да разумеју, није да ме страх. Мени је одавно постало свеједно да ли сам жива или не. Користим време да досађујем као комарац када дражи слона.

И сваки пут када помислим да не може горе, они ме изненаде.

Очекујем у скорије време проглас од премијера да сви донирамо по један бубрег за опоравак посрнуле привреде. Стварно је штета да наша влада на челу са Јоргованком и осталим приштинским шљамом нема најлепше, најлуксузније и најскупље ствари.

Свет није изнедрио тако послушног роба какав је у стању Србин да буде, јер Србин више воли да његови господари живе добро него он и породица леба да једу и Србин је научен још од комунизма да изда и оца и мајку,  али партију и вођу – никад!

Зато дајем предлог да Срби не ходају на две него на четири ноге, ваљда ће то бити довољно да уђемо у Европу. Ако не можемо као људи, нека буде као керови.

***

Дуго се нисам оглашавала, приспела ми мука од слушања и гледања србских вођа како нас успешно предводе у светлију и бољу будућност ка Европској унији. Да ми је да срочим речи којима бих казала истину у даху а да ме сви разумеју, да нико нема примедбу и да се Срби сложе, али Срби неће. Силован, однарођен и унакажен србски језик служи само за ругање, за псовање, за вређање, за оговарање комшије, свађање и убеђивање, никако за доброту и за истину.

Бавимо се анализама, тражимо решење од странаца, препустили смо другима да одлучују о нашем животу и за све имамо одговор и оправдање, никако одговорност.

Неки ће рећи – „шта ми ту можемо, они тамо одлучују, ми можемо да ћутимо и да се прилагодимо“ а има и оних што користе пословице попут оне – „змију глади и
спод ње се вади“. Резултат је одвратан, а ја лично не разумем како је могуће да то нико не види или не жели да види.

Скоро смо расправљали ми интелектуалци који радимо у школству о надолазећој маси емиграната. Већина није желела да се изјашњава јер би њихово мишљење неко могао да чује, проследи онима на власти па да настану проблеми, можда и откази. Углавном су ме опоменули за понеку граматичку грешку, која ми је у брзини промакла рецимо ово „б“, које намерно нећу да једначим по звучности и заједљиво негде у својој глави сврстали ме у безвредне и промашене личности.  Али народну власт која дели плате нико не жели да спомиње, још мање оспорава.

Због чега је тако? Због тога, што су од времена комунизма директорске функције дароване по партијској припадности, a не по умећу. Због тога што је већина нас добила посао преко везе, пара или секси афера. Због тога што је успостављен пирамидални, хијерархијски систем власти, такав да су они на врху недодирљиви и увек у праву. Због тога што смо подељени на две класе: запослене и на незапослене и научени за време драгог нам Тита да никада не изађемо из пубертета и адолесценције и преузмемо свој живот у своје руке односно да се осамосталимо.

Због тога смо заглављени где јесмо са генерацијом бахатих а незрелих комунистичких пубертетлија на власти, навиклих да раде шта им се прохте и да за то никоме не полажу рачуне.

Смешно је говорити о некој интелигенцији. Ње тренутно у Србији нема.

Ако спомињете просвету у којој и ја радим, ми смо гомила кукавичких јадника, коју шиканирају деца и надређени, заглављени у својим жељама и својим немогућностима, довољно паметни да знамо шта се дешава, превише кукавице да ишта променимо.

Ја могу и умем да се изражавам проевропски тако да величам свој лик и дело, али нећу. Нећу да употребљавам израз едукација када могу србску реч образовање, нећу да кажем да је политика транспарентна када је то туђица за опис особине стакла и других провидних материјала, нећу да ме приме у Европу када тамо већ јесам, рођена, била и остала. Знам ко ми је ђед и прађед. Знам ко сам и од којих сам, знам шта су дали и колико крви пролили и нећу и немам права да се са моје земље кукавички повлачим.

Не желим светлију будућност у којој ће Срби бити кастрирани са једним или ниједним дететом, али зато са чопором чистокрвних паса! Не желим будућност у којој ће ми кредити одлучивати хоћу ли или нећу моћи да се прехраним! Не желим у Европу која ми руши Светиње!

Погледајте муслимане. Пребројте их на нашој граници. Пажљиво посматрајте како се понашају и шта раде. Одакле се створио толики народ, ко га је родио и подигао? Зашто су србска села празна? Зашто Србин ради као роб у страним компанијама и чека ММФ да му одреди да ли ће или неће и колику плату ће да прима? Зашто Србин псује Свеце, Сунце и Бога? Ко га је томе научио? Зашто муслиманка неће да убије своје дете, носи хиџаб и поштује мужа? Зашто њиховог Алаха нико не сме да помене а камоли вређа? Ко им је издао наређење да у оволиком броју нахрле у Европу?

Србијо, имаш ли мозга или је наша колективна свест заглавила у неморалу, у ријалитијима, те више волимо да опањкавамо и подмећемо једни другима тако што ћемо се попут уличних керова затворених у азил међусобно поклати око оглодане кости зване кредити од ММФ и неких безвезних слабо плаћених послова од којих реално не можемо да се прехранимо ни петнаестак дана у месецу.

И за крај, да наведем случај из мог краја, пошто моји Срби обожавају да трачаре.

Умро старац, обављена сахрана и син и снаха наручили споменик код каменоресца. У међувремену док споменик није постављен њих двоје отпутују на летовање у Грчку новцем који је стари добио на прса и тако овај остане без споменика а они срећни и задовољни лепо се проведу на мору.

Наравоученије? Сами закључите.