У низу веома значајних историјских књига и публикација које осветљавају новију историју Срба, „Вести“ ће ускоро читаоцима у дијаспори, али и Србији понудити још једно вредно дело: „Мирис барута и смрти на Косову и Метохији 1998. године“, генерала Небојше Павковића.

Некадашњи начелник Генералштаба Војске Југославије, на Космету је провео читав рат, а у делу које су професори Милан Мијалковски и Душко Томић у рецензији назвали „ексклузивним освежењем на публицистичкој сцени“, генерал детаљно описује све догађаје на Космету 1998. године, а затим и кључне моменте који су произвели НАТО агресију на Југославију.

Са ескалацијом сукоба у Македонији, нарастајућим тензијама у Рашкој области, али и на Космету и у БиХ, проблем тероризма и супростављања поново је актуелизован, а ова књига нуди многе одговоре на те безбедносне изазове.

Марија Талијан, кћерка генерала Павковића која је и сама заслужна да ова књига угледа светло дана, за „Вести“ открива шта је то ексклузивно у књизи, али и како је данас један од најпознатијих српских генерала који је у Хашком трибуналу, због догађаја на Космету правоснажно осуђен на 22 године затвора и казну сада издржава у Финској.

– Мој отац је књигу почео да пише још док је био у Хагу, пре четири или пет година, а затим је сређивао и дорађивао у жељи да исприча пуну и праву истину о свим догађајима из 1998. године, који су заправо била кључ свега што се касније догађало, али данас се данас о њима уопште не говори, нити се анализирају на прави начин. Отуда су се у књизи нашли не само сви они војнички проблеми са којима се сусретао као командант Треће армије, већ је први пут одлучио да проговори и о неким својим размишљањима и личним недоумицама, али и проблемима којих је дефинитивно било унутар самог војног врха – истиче кћерка генерала Павковића.

* На шта тачно мислите?

– Верујем да ће називи неких од поглавља попут: „Предлози који не пролазе“, „Команде у раскораку“, „Сплеткарење у Генералаштабу“, „Злоба, завист, мржња“, „Продане душе“ или „‘Бабе трачаре у војном врху“, заинтересовати како стручну, тако и ширу читалачку јавност. Али, ова књига је све само не неозбиљно штиво. Реч је, верујем, о до сада најозбиљнијој војној студији о догађајима на Космету, почетку борбе наше државе против тероризма и то у години која је претходила и наводно била узрок агресије на СРЈ.

* Ваш отац је ипак због тих догађаја осуђен?

– Он је осуђен као војник који се нашао на погрешном месту у погрешно време. Међутим, уверена сам да је то било право време зато што је добио прилику да учествује у одбрани своје државе, а пресуда је онаква каква је била воља моћника. Подсетићу да је Хашки трибунал ослободио многе људе који су били оптужени за далеко горе злочине, па чак и оне којима је у првостепеним поступцима изрекао драконске казне.

* Колико боли та „хашка правда“?

– Искрено, заиста сам се надала да ће после низа ослобађајућих пресуда, али и драстично мањих казни, суд и у случају мог оца да поступи на сличан начин. Понадала сам се да су у Хагу почели да дувају неки други „ветрови“. Када се испоставило да грешим била сам веома разочарана и љута. Али, у Хагу се од почетка није судило на основу доказа и права и о томе постоје на стотине озбиљних научних радова најугледнијих међународних правника. Хаг је био место у коме је политика диктирала ток сваког процеса.

* Како је генерал поднео ту коначну, драконску пресуду?

– Он је војник који да би нас заштитио никада не говори како се осећа, ни како је здравствено, ни да ли га нешто друго тишти. Када смо се чули после изрицања те пресуде имала сам жељу да га утешим, охрабрим, али нисам успела. Уместо тога, он је храбрио и тешио мене, али немам дилеме да се и он понадао да ће право и правда ипак надјачати политику.

* И Павковић је попут многих других оболео у Хагу. Како је сада?

– Сада је добро. Имао је веома озбиљних здравствених проблема, али је то сада под контролом. Знам да чини све што је до њега да максимално води рачуна о здрављу и исхрани.

* Како се снашао у Финској?

– Нажалост, још има веома озбиљних језичких баријера. Он не зна енглески, а нико из затворске управе не зна српски, па споразумевање иде веома тешко. Колико сам схватила он је уједно и једини Србин који тамо служи казну, па је и најједноставнија дневна комуникација веома компликована. На срећу, људи из наше амбасаде су веома предусретљиви и често га обилазе и помажу му. Претпостављам да ће се то променити на боље јер је већ почео да учи фински језик.

* Како је у том затвору?

– Још нисам била у посети, али тата каже да је задовољан условима, али и третманом комплетне затворске управе. Ако човек може да у оваквим околностима буде смирен, онда бих тако описала своја осећања, јер је ипак имао среће да не допадне затвора у којима су Срби заиста пропатили.

Подршка ратних другова

* Да ли су ратни другови заборавили генерала?

-Већина није. И даље зову, интересују се за здравље, питају да ли нам је нешто потребно. Јављали су се и како би подржали објављивање његове књиге. Наравно, има и оних других, али им не замерам. Свесна сам да су наставили да воде своје животе, а свакодневни темпо меље свакога од нас.

У Србији до 2020?

Кћерка генерала Павковића каже да је незахвално прогнозирати када би њен отац могао да буде пуштен на слободу, али да би то можда могло да се догоди за највише пет година.

– Најпре је потребно његову казну усагласити са финским законодавством, а онда је све на председнику Хашког суда. Његово дискреционо право је да ли ће некога да пусти после две трећине издржане казне или не.

Хрвати паметнији

* Колико се држава бринула и о вама, али и о генералу?

– Неупоредиво мање него Хрватска према својим држављанима у Хагу. Међутим, људи из Националног савета за сарадњу са Хагом су нам заиста излазили у сусрет до мере коју им је Закон допуштао.

* Зашто се Србија није угледала на комшије?

– Заиста не знам. Можда зато што су Хрвати све време веровали да ће њихови држављани бити ослобођени и што су као држава имали стратегију како да се конкретно помогне тим људима и њиховим породицама. Србија је за то време стално била у неким трзавицама и превирањима. Претпостављам да наша земља није чинила исто само зато што није била у могућности да тако поступа.

Књижара „Вести“

Књига „Мирис барута и смрти на Косову и Метохији 1998. године“, генерала Небојше Павковића најлакше се може набавити преко Књижаре „Вести“ (www.knjizara-vesti.com).

———-

http://wp.me/p1Fuk8-KL5

12. 09. 2015. ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић