Уз већ усијану проблематику у вези са мигрантима, огласили су се организатори ”Геј-параде” са најавом њихове манифестације за 20.септембар. Као што смо и ранијих година најављивали, и овог пута се испоставило да су Двери биле у праву да читав пројекат – ”Геј парада”- служи за марш идеологије хомосексуализма кроз институције Србије, и да нема никакве везе са угроженим људским правима.
Насупрот томе, од како су ови наводни борци за људска права интензивирали своје активности од 2009. године, знатно су допринели повећању, како они кажу, хомофобије. Особе другачије сексуалне орјентације од хетеросексулаца и раније су живеле у Србији, али су сада изложени већим проблемима у друштвеном животу захваљујући њиховим ”душебрижницима” типа страних плаћеника Горана Милетића и Бобана Стојановића.
Наравно, њима и није циљ да се брину о људским правима неко да по налогу својих финансијера из Евроатлантских структура изврше утицај на извршну и законодавну власт у Србији да се усвоје погубни закони о признавању правних последица промене пола и и утврђивања транссексуализма и још горег закона о регистрованим истополним партнерствима. Кад додамо још и притисак за усвајање декларације против хомофобије и примену категорије злочина из мржње на дела напада на припаднике LGBT популације, очигледно је да је крајњи циљ потпуно разбијање традиционалних и моралних норми на којима почива уставни поредак државе Србије, које ће за последицу имати крах породице и породичних вредности као основне ћелије опстанка људске заједнице, свугде у свету, па и у Србији. Да потсетимо, Законом о регистрованим истополним заједницама се иде у правцу стицања права хомосексуалаца на статус брака, а самим тим и права на усвајање деце.
Ако узмемо у обзир и недавну пројекцију УН по којој се Србија налази на листи земаља с катастрофалном демографском пројекцијом, а да ће број становника 2050. године биће мањи за 17,2 одсто, односно за милион и по грађана и да Повереник за заштиту равноправности сматра да Србија треба да постане крајње одредиште за велики број азиланата који неће стићи или ће бити враћени из земаља ЕУ, Двери сматрају да се и један и други пројекат, ”Геј парада” и ”Мигрантска криза” оркестрирају из истих центара моћи: Брисела, Вашингтона и Лондона са крајњим циљем да се, пре свега, српски народ потпуно економски сломи (у функцији истог и беспотребна продаја Телекома), друштвено обесправи у сопственој држави, а дугорочно да нестане са подручја Балкана што кроз демографску кризу и кризу наталитета, што кроз мигрантску кризу: расељавањем радноспособног српског становништва по читавом свету и насељавањем азиланата са Блиског истока.
Та врста демографских промена, дугорочно је опасност за све европске народе кроз стварање трајног жаришта за нове сукобе, као и кроз преношење ратних збивања и већег утицаја Исламске државе на подручје Европе.
Као што смо већ спомињали, актуелни премијер Србије, у свом вишесатном експозеу приликом узмања мандата, ни једном речју није споменуо борбу против беле куге. Тиме је јасно ставио до знања да је и он и његова Влада инструмент у спровођењу политике Брисела и Вашингтона на штету и пропаст српског народа. Зато режим Александра Вучића мора да падне.
Покрет Двери ће и овај пут, као и сваки пут, активно узети учешће у борби против марша идеологије хомосексуализма кроз институције Републике Србије, залагати се поштовање Устава Републике Србије, који гарантује поштовање институције брака као заједнице мушкарца и жене и поштовање и заштиту моралних вредности већине – а то су традиционалне, породичне вредности. Двери ће се и даље бавити активном породичном и популационом политиком, а приликом уласка у Парламент Србије затражиће оснивање Министарства за бригу о породици и подршку рађању и тиме прекинути негативан тренд антипородичне политике коју спроводи режим Александра Вучића.
Информативна служба
Српског Покрета Двери
————–
СРПСКИ ПОКРЕТ ДВЕРИ: Мигранти – Геј парада – Телеком – пада Влада
28. 08. 2015. СПД, за ФБР приредила Биљана Диковић
СРБски ФБРепортер 
Čista istina, od 2009. intenziviraju se stvari u državi koja je manje poznata recimo od Trinidada koje u Trinidadu isto tako ne bi bile moguće. Svakome ko kaže „Hoćete evropski standard, potom treba da prihvatite ovakve vrednosti, redom… (ili manifestacije ili ideologije)“ nije jasno gde je Srbija na geografsko-političkoj mapi, ko živi u njoj i kakav mu je standard života, pa recimo može da se ide do trivijalnih stvari kao što je nacionalni skor inteligencije, društveno politički balast tokom istorije itd. Što možda i nije trivijalno.
Neko se omastio kada mu je uspeo plan da dovede najgoreg političara sa najsumnjivijom prošlošću na čelo države i sistema baš u ovom trenutku. Taj dan kada je prvi put došao na vlast, šetao sam posle izbora i razmišljao šta bi bilo da sam glasao za nekog drugog a ne DS i već mi je bilo jasno da su ljudi masovno glasali za „stiropor partiju“ koja je time izbegla tužbu S.A.R.S.-a na račun autorskih prava, da nakon vladavine socijal-demokrata kreće talas vladavine nasilnika i zacelo, pitao sam se da li je moguć neki oblik diktature, dok su ulice brujale o tome za koga se glasalo, kao da je u samom narodu takva ideja bila orkestrirana, ljudi su kao hipnotisani ponavljali za koga su glasali i čudeći se debilima kako sam se osećao prema svima njima pitao sam se kuda sve to vodi. Sad sam se setio Vučića kao kandidata SRS 1992. ili treće. Taj čovek je ubačen još od tada u najveću opozicionu partiju. Sećam se plakata sa Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem i silnih praznih nada da ćemo promeniti Srbiju. Sećam se razočarenja mene kao žgebeta, deteta od 6-7 godina kada se šuškalo da se izbori već ozbiljno kradu.
Usledio je prekid rata, moja porodica se doselila u veći grad i kurs dinar=marka je popravio standard do 1999. Izgubili smo deo zemlje, značajan za svakog Srbina i svakog ko ima srpski identitet, a na rušenju režima izgubili smo opoziciju. Šta sledi?
Posle DSa pobeđuje neobična stranka, i to poprilično neobična, samo mi smo oguglali i ne primećujemo ništa. Na njenom čelu je osoba koja je i dalje vrlo agresivna u svakodnevnom govoru, pokazuje znake psihopatije, a onaj drugi je jeziv!
Nakon što su socijaldemokrate (DS) sa četvrtim putem i socijalnim liberalizmom razorile čvrste tradicije, da bi pacifikovale nacionalni blok u narodu već tada, dolazi do diktature demokratije kakvu smo sanjali u košmarima već 2001.
Nisu stvari išle naivno u pravcu razvodnjavanja nečega što je bespravno nazivano ekstremizmom jer potiče iz tradicionalne sredine, već u pravcu toga da Srbija na kolenima postane žrtvenik svoje kulture pod dželatima anti-srpskog idealizma. Poruka parade pedera je alarmantna, usvajanje zakona koji ne moraju da usvoje mnoge evropske države je da izvinete, tiganj na dupe i krpu u usta ili da se kolektivno obesimo. Eto, to odslikava naš standard, naš standard je standard civilizovanog čoveka 20. i 21. veka koji treba da bude spreman na krajnju mučeničku samoubilačku žrtvu. Kralj izdaje naredbu da se narodu seče glava, da se državi seku prava, da se uništava kultura, kralj (premijer) radi na štetu nacionalne bezbednosti. Retka smo zemlja u kojoj policija ako postoji, postoji da čuva dupe političara i povinuje se da heklerima brane bolesnike. Pitanje, zašto postoji kampanja u SAD da se policajci obuče da ne biraju crnce za metu?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Песма о Србији које нема
Србију је готово немогуће
одбранити и сачувати
од самих Срба!
Први пут,
у повесници човечанства,
један народ
разара и уништава
властиту државу.
Први пут,
у светској повести,
један народ ратује
против самога себе
до потпуног истребљења.
То –
нити је било,
нити ће игда бити!
У овом народу,
за који негда веровах да је мој,
ја сам туђинац на земљи туђој.
Нити је ово мој народ,
нити је ово моја држава,
нити је ово моја родина!
А, можда, ни ја –
нисам више ја!
Драган Симовић
Свиђа ми сеСвиђа ми се