фото: ПЕЧАТ

Пише Зоран Милошевић

Бројни етнички Немци који су генерацијама живели у Русији и напустили је деведесетих година прошлог века почели су да се враћају у ову земљу. Најчешћи мотив за ту одлуку је осећање да их данашња Европа гуши и идентитетски и економски и да своје корене и традицију могу боље очувати источно…

Вест да је око 400 породица „руских Немаца“, које су се после распада Совјетског Савеза преселиле у Немачку, поднело захтев Русији да се врати на Крим брзином муње обишла је планету. Наиме, председник Кримске регионалне немачке национално-културне аутономије, Јуриј Гемпељ, на Округлом столу у Симферопољу, изнео је податак да је до краја јула 2015. године 1.500 немачких породица, које су раније живеле у Русији, поднело захтев да се врате у бившу отаџбину. Аргументи за повратак могу се свести на два: „немирење са рушењем породичних и хришћанских вредности на Западу“, те „приморавање на денацификацију и притисак исламских имиграната“. Немци који су се из Русије иселили у стару-нову државу имају различита мишљења о њој. Материјални ефекти су свакако позитивни, али истичу да су дошли да гледају како под „заставом превладавања нацистичке прошлости“ нестаје један велики народ, претворен у „генетске кривце“ обавезне „да се до краја живота кају и да немају сопствено мишљење ни о чему“. Преселивши се у Немачку, „руски Немци“ су се нашли у чуду што њихови сународници већ говоре да нису етнички Немци већ Европљани. Виде да су немачка деца у немачким школама одавно мањина и како их тероришу деца имиграната. Не пристају на истополну љубав и накарадно васпитање.

Русија као спас од усиљеног модернизма

У медијским сликама и извештајима не појављује се то да знатан број демонстраната у немачким градовима против наметања геј културе, против имиграната итд. чине Немци из Русије. Код „руских Немаца“ који су се разочарали у „историјску отаџбину“ и доживели „емотивни и национални шок“ створила се чежња за повратак Русији и жеља да покушају да обнове немачку Поволшку Републику, као и културну аутономију на Криму, сматрајући да у оквиру Федерације имају веће шансе да сачувају национални идентитет него у Немачкој. Колики је то број, за сада нема тачних података, јер треба сачекати нови попис становништва. Такође је евидентно да су „руски Немци“, између осталог, имали велику улогу у покретању немачко-руске сарадње после доласка Владимира Путина на власт.

Русија је, како преносе тамошње немачке организације, почела да уважава захтеве „руских Немаца“ и планирала је у државном буџету новац, између осталог, за изградњу компактног немачког села у предграђу Симферопоља, под именом Кољчугино, пренео је, између осталог, портал news2.ru.

За јавност и медије у Западној Европи ово је велико изненађење, прави шок истоветан оном од пре четири године! Наиме, слична ситуација ишчуђавања западних медија и политичара десила се 2011. када је покренут талас исељавања римокатолика из Француске, Холандије, Данске и Немачке у Русију, а био је подстакнут легализацијом истополних бракова. Наиме, према једном римокатоличком монаху-пророку, последња времена биће најављена управо овим чином – озакоњењем истополних бракова, а од смака света спасиће се првих 2.000 људи који се одселе у Русију. Број исељеника је, наравно, премашио 2.000, а сада западни медији поново постављају питање – како је могуће да се некоме не свиђа да живи у Европској унији и притом одлази у „озлоглашену“ земљу?

(Текст у целости у штампаном издању магазина ПЕЧАТ)

——-

http://wp.me/p1Fuk8-JOZ

9. 08. 2015. ПЕЧАТ, за ФБР приредила Биљана Диковић