Александар Вељић: У Јасеновцу побијено 1.400.000 људи

Друштво за очување сећања на холокауст из Новог Сада опоменуло нас је да смо умањили број жртава Јасеновца. Заиста, у саопштењу смо наводили најниже, средње али не и највише бројке. Извињавамо се, исправљамо спорни текст и овде објављујемо саопштење Друштва: ПОВОДОМ ИЗЈАВЕ ИСТОРИЧАРА И СВЕШТЕНИКА СТЈЕПАНА РАЗУМА ДА ЈЕ ЈАСЕНОВАЦ ВЕЛИКОСРПСКИ МИТ

25.12.2013. за ФБР приредила Биљана Диковић

Подло извртање историјске истине даје нам повод да подсетимо Хрвате, Србе, Јевреје, Роме и све антифашисте који имају храбрости да се суоче са историјском истином да је:

1. Анкетна комисија из Загреба у саставу: Вице Барановић, др Здравко Поповић, др Анте Премеру, др Милан Мајер и др Анте Пецикозић, 18. маја 1945. (непуних месец дана пошто су усташе напустиле Јасеновац) са четворицом преживелих сведока дошла на стратиште. Сведоци су једногласно изјавили да је ту убијено преко милион људи, а Милан Дуземлић прецизирао да је реч о 1.400.000 жртава.

2. Комисија навела следеће биографске податке о Милану Дуземлићу: стар 25 година, родом из Дреновог Бока, срез Новска, с боравиштем у Крапју, Хрват.

3. Дуземлић, у време рата општински бележник у Јасеновцу, рекао да је ухапшен 21. децембра 1943. и „стрпан у логор“. До хапшења је добијао поједине записнике управе логора о случајевима наводно природне смрти заточеника од тифуса и заразних болести. До дана хапшења видео је 900.000 тих пријава! Два пута понавља тај број и додаје: „Пошто сам ја био опћински биљежник, имао сам прилике да посматрам те спискове и ово сам видио својим очима, што сам исказао“. Пријаве је, по Дуземлићевим речима, видео и општински благајник Стјепан Рисовић кога су усташе убиле у Јасеновцу. Спискови су нестали, те можемо само да претпоставимо да су у некој тајној архиви.

4. Дуземлић исказао и то да је у Јасеновцу видео „безброј“ случајева насилне смрти заточеника, а да је масовно ликвидирање започело 1944. „За вријеме мога боравка масовно ликвидирање започело је било од 18. августа 1944. Дневно су одвођени на ликвидирање по 100, 200, па некада и 1.000 људи. Ја сам имао прилике да ово установим на тај начин што сам одлазио у канцеларију логора и тамо сам видио пријавке, па сам установио колико фали дневно заточеника. Истичем да је ова канцеларија била заточеничка и у њој се водио списак заточеника“.

5. Анкетна комисија закључила да „у погледу опсега и броја извршених злочина надмашене су и најстрашније слутње. У нешто преко четири године постојања ове људске клаонице, према исказима очевидаца, насилно је усмрћено отприлике 1.400.000“.

6. Друштво за очување сећања на Холокауст установило да је у Јасеновцу усмрћено 40.000 Јевреја, 80.000 Рома и незнане стотине антифашиста разних националности. Према истини коју је утврдила загребачка Анкетна комисија, остаје 1.200.000 покланих Срба. Број жртава био би већи да „српски Шиндлер“ Диана Будисављевић није спасила хиљаде српске деце. Захвалност за то комунистичке власти су јој исказале одузевши јој картотеку са подацима о тој деци.

7. Послератна титоистичка пропаганда потенцирала „српски хегемонизам“, затрла слободарску традицију српског народа и Краља Петра I који је донео слободу јужнословенским народима од аустро-угарског јарма, као што је затрла и истину о Јасеновцу и умањила број побијених жртава у усташким и злочинима мађарског окупатора.

8. Крунослав Драгановић, организатор ватиканских „пацовских канала“ којима су усташе побегле из Европе, враћен у титоистичку Југославију где је умро у Сарајеву. То зна сваки прави историчар о Јасеновцу!

9. Наводних 82.129 жртава Јасеновца великоусташки мит који сакрива истину да су Срби претежне жртве геноцида 1941-1945. у јужнословенским земљама, што је једини здраворазумски и историјски тачан закључак.

10. Господин Разум свештеник који вероватно зна за речи Исуса Христа: „И спознаћете истину и истина ће вас ослободити“. Пошто лаж о Јасеновцу траје већ седам деценија, само истина ослободиће јужнословенске народе бремена фалсификоване лажне послератне комунистичке идеологије која је нанела немерљиву штету жртвама Јасеновца.

У Новом Саду, 23. августа 2012.

Александар Вељић
председник Друштва за очување сећања на Холокауст