Вуксан Булатовић (лево) са Председником Удружења ветерана / Фото: Стево Мрђен / КМ Новине
Пришао је тихо и пружио руку, неодлучно… Био је сигуран да се чује глас који није изустио.
Ослушкивао је тих првих тренутака да ли је то један од оних снова мјерећи количину нових звукова који производе четри нове, непознате особе спремне да ућу на његову капију. Иако је очекивао посјету сумњао је да постоји неко ко има довољно времена да чује о његовој судбини, не дај Боже да помогне, организује…. И ….. И сигурно смо били бржи, није успио да обради ‘новости’ већ смо искусно разгледали уредни воћњак и одмјеравали баштенски сто.
Вуксан Булатовић са гостима у свом дворишту / Фото: Стево Мрђен / КМ Новине
Пре неки дан сам добио ФБ поруку од пријатеља, садржај је био такав да акцију није одлагао. Позвао сам Преседника Удружења ратних ветерана НС, иначе пријатеља, и након две реченице ми је рекао да зна о коме се ради, да познаје човјека. Не баш све детаље, али једино шта можемо да урадимо јесте да непосредно констатујемо и заједно одлучимо шта нам је чинити.
Пријатељ ММ, који је покренуо иницијативу нас је сачекао на уласку у Панчево, председник удружења ратних ветерана НС, ратник са Кошара, Донбаса ДБ и моја маленкост.
Шта бисте радили да живите са истином да вам је годину дана млађи брат рањен гелером у главу на Кошарама, самоиницијативно напустио болницу у Приштини, сео у кола и заједно са мајком у пратњи кренуо пут Београда, на ВМА, покушавајући да залечи тешку рану и при том доживио саобраћајни удес који није преживио?! Мајка Вера јесте, сигурно је пожелела да није, живила је са тим још три године, више није могла да трпи…. Није био несрећан случај!
Брат Владислав је окончао 10 јуна 1999., у 27-мој години живота.
Шта бисте радили да живите са истином да вам је четри дана након погибије брата киднапован отац и да су киднапери шиптарски зликовци, кољачи, трговци људским органима?! А да одговор о судбини оца чекате 10 година. Вуксан га је дочекао 2009. и гласио је: Упуцан је са пиштољем у потиљак из непосредне близине, тело је премештано и закопавано више пута, кад је откривено тело било је у друштву још једног Србина. Није био сам, имао је друштво – каже Вуксан. Отац Радован је имао 70 година тада.
Вуксан Булатовић / Фото: Стево Мрђен / КМ Новине
Шта бисте радили да живите са истином да сте изгубили оба судска процеса тражећи накнаду за жртве које су поднели ваши најближи и најдражи само зато што су Срби?!
Пита ме Вуксан колико вреди људски живот. Зашто је породица Ивана Стамболића добила 250.000 евра. Зато што је он био политичар, њихови животи су вреднији?!
Чуди се Вуксан да ли ‘они’ после свега овога мисле да би још неко кренуо да брани ово шта је остало од Србије?!
….
А шта онда, јесте ли ви и ваша породица сљедећи?!
То не знамо, биће Божја воља, истина је, али зато будите достојанствени, будите хришћани и помогните своме брату Вуксану!
Он нема планова, нема идеја, није у позицији… Има једну жељу за коју се молим да му се оствари!
…
Контакт телефон Вуксана Булатовића познат редакцији, уколико желите да га лично контактирате можете затражити број путем мејла: redakcija@kmnovine.com
Аутор: Стево Мрђен
Категорије:АКТУЕЛНО, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, Други пишу, Национално питање, Новости, ОБАВЕШТЕЊЕ, Родољубље, СРБИЈА, Сиромаштво, Хуманитарна акција, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…