Аутор: Миланко Шеклер

Не развија се у животу ништа случајно, неплански и одједном, а поготову не цела привредна грана, па макар она била и туризам, и у било којој земљи света, па макар та земља била и Србија, и макар јој био премијер лично био најпаметнији и највреднији „протестантски веберовац“ на свету, и то само зато што ти је то ето пало напамет, јер је некоме сасвим случајно пао поглед недге у новинама или на неком банеру на интернету, на неки туристички аранжман, и то опет случајно, и то баш, гле чуда, у пуном јеку туристичке сезоне!

Да је иза тога стајао озбиљан план и идеја, онда би влада и премијер  са тим изашли у јавност у неком другом моменту и пре почетка продаје летњих турстичких арнжмана, а то би било свакако најкасније пред годишњи сајам туризма у Београду, а који се одвија увек негде половином фебруара месеца текуће године! Овако је одмах свима јасно да је све потпуно неорганизовано и непланирано, и само у Cиљу јефтиног политичког маркетнига и без икакве стратегије и дугорочнијих и дубљих циљева .

Зар неко иоле озбиљан може да верује да ће побољшати прилив у буџет од потенцијално домаћих гостију тако што ће их задржати да не оду на летовање ван Србије, тако што ће тим „иностраним“ а потенцијалним домаћим туристима дати по 5000 динара субвенције, и тако што ће им флајер са „хит“ домаћом туристичком понудом и пореским олакшицама заденути за уво или гурнути у џеп, тако што ће их пресрести негде у некој пешачкој зони, нико други него лично сам премијер?! И још их при том, премијер лично, потпуно несувисло, позива да иду „негде“ у Србију, јер је ето понуда таква да просто не можеш да се одлучиш где ћеш пре!

Али, ево, ту ћу стати са свим критикама, и престаћу да налазим овом генијалном плану даље мане (боље рећи овом „случајном“ плану). И ево, бићу, по први пут, веровали или не, у другом делу овог текста потпуно конструктиван и реалан, јер желим да заиста помогнем властима да се из ове „испразне“ кампање достојанствено и зналачки извуку! При томе ће само морати да признају да је моја идеја боља, од оне коју је смислила цела влада и његов тим саветника. Ову идеју је у потпуности осмислила моја маленкост!

О чему се у ствари ради?

Већ неколико година пишем аналитичке, углавном критичке, текстове о актуелним друштвеним дешавањима у Србији. То увек чиним са надом да можда неки од тих текстова буде инспирација за нечију корекцију ставова и позиција, политичког деловања, па, зашто да не, и лични проактивни чин деловања који може, у крајњој линији, донети и нешто добро и корисно како за Србију, тако и за, ако не све, а оно макар неке њене грађане! Ако ти текстови не буду тако деловали на нашу тренутну власт, увек сам сматрао и мислио да ће, ако ништа друго, а оно можда утицати на формирање ставова и политика оних који се тек политички изграђују, и који ће можда некада одлучивати о судбини и свима нама у ближој или даљој будућности! Можда баш  неки мој критички или аналитички текст буде та покретачка кап која ће покренути нечију инспирацију и деловање, у корист свих, у корист Србије! То је највише што моја маленкост очекује, с обзиром да нисам нигде активно политички укључен, иако сам увек био спреман да баш сваком ко то од мене затражи дам независно и самостално мишљење, процену или суд.

С обзиром да је највећи број текстова, бар на оним порталима на којима и сам објављујем своје писаније, врло критички обојен према било којој, а не само овој власти, ја сам одлучио да у складу са својом увек конструктивном и позитивном позицијом и природом, овде за промену објавим и један потпуно конкретан предлог, рекао бих врло прaгматичан нацрт идејног пројекта, а који се може у потпуности ускладити и усагласити чак и са једним делом активне и новије политике данашње власти у Србији!

На крају крајева, то је, ако ништа друго, а оно кључни доказ, да су моје намере, као и свих нас који се бавимо анализом функционисања и управљања државом Србијом, крајње добре, и да ми сви, пре свега, само желимо што бржи и бољи напредак целокупног друштва у Србији, а никако некакав наш долазак или наше учешће, или некога другог, у власти у Србији. У свему томе, наша потреба за неким нашим личним интересима и личном промоцијом је потпуни излишна, јер да нам је заиста само стало до личног интереса, ми бисмо сваку власт и моћнике у Србији само хвалили и уздизали, не би ли добили од њих бар неке „мрвице“, ако не и масне колаче!

Када смо то разјаснили, у складу са свим горе изнетим, ја ево овде јавно објављујем свој нацрт идејног пројекта, као предлог који може, ако га сматра за сходним и добрим, искористити било која влада Србије, како будућа, тако и ова данашња. Без обзира на силна неслагања која имам, према многим потезима ове садашње власти, и о чему сам много писао, то ми неће сметати да учиним јавним и поклоним овај нацрт предлога, јер сматрам да се њиме може конкретно и брзо побољшати квалитет живота у Србији, и покренути њена привреда!

Не, не бојте се назива самог пројекта који гласи:  „СРБИЈА, АКО ХОЋЕ, МОЖЕ ДА ИМА СВОЈЕ МОРЕ“, јер не ради се, као што ће многи помислити, о предлогу који би подразумевао ревизију тренутних граница државе Србије!

Ради се о реалном и промишљеном предлогу пројекта који у многоме може изменити комплетну туристичку позицију Србије у окружењу, региону, Европи, па ако хоћете и свету.

Ево о чему се ради. Ово је пројекат чији је први нацрт написан још пре неких пар година, а сада реших да га презентујем поводом актуелне владине политике – промоције домаћег туризма!

***

Назив пројекта: „СРБИЈА, АКО ХОЋЕ, МОЖЕ ДА ИМА СВОЈЕ МОРЕ“

Увод

Кратак осврт на контекст и околности, као и опис тренутне ситуације у туристичкој грани привреде Републике Србије.

1. Туризам у свету представља пету по значају грану привреде (после нафте, хемије, пољопривреде и аутомобилске индустрије). Србија сваке године, на разне иностране туристичке аранжмане, углавном у Грчкој, Турској, Црној Гори, Египту, итд. потроши преко 1 милијарду евра! То је доња граница ове процене, а горња граница указује да та потрошња може бити и више од 1,5 милијарди евра сваке године! Потребно је предузети мере које ће довести до тога да се што већи део од овог новца који се одлива, задржи у нашој земљи!

2. Годишње у Србији наши домаћи гости направе само око 2,5 милиона ноћења, што је много испод европских просека. Да би се ситуација поправила, и да би домаћи гости остајали у земљи и ту трошили свој новац намењен за летовање, али и да би се домаћи гости више кретали и остваривали и у току године такозване „викенд туре“, потребно је нешто крупно и стратегијски важно и ново предузети, што ће нашем госту изменити навике (да рецимо иде на страно море) и да ипак остане у нашој земљи! То је и један од основних циљева овог пројекта.

3. У Србији су приходи од туризма, у задњих неколико година износили око 3% БДП-а, што је три пута мање, гледано у односу на просек земаља чланица ЕУ, где то износи око 9% од БДП-а, али иде и до 15% (на пример Аустрија има преко 30 милиона ноћења годишње!)! Јасно је да у тој грани , у Србији, има доста простора за значајне помаке и унапређења. Због тога је потребно предузети мере, како би се повећао број и страних и домаћих туриста у нашој земљи, што би довело до повећања девизних и укупних  прихода наше земље од туризма, али и индиректног благотворног утицаја и на другу, да не кажем прву кључну грану српске привреде, а то је пољопривреда!

4. Подаци Светске туристичке организације, на пример, указују да су Мађарска и Словачка (2 такође континенталне земље ЕУкоје су делимично упоредиве по својој развијености са Србијом и по броју становника, као и присутним ресурсима) по броју ноћења страних туриста далеко испред Србије. У Мађарској је број ноћења годишње преко 11 милиона, а у Словачкој преко 4 милиона. У Србији је то само око 1,8 милиона. Просек Европке уније је око 30 милиона по земљи! Другим речима, мањи број ноћења страних туриста од нас, у ЕУ, имају само Лихтенштајн и Македонија!

5. Узрок овако малог броја страних туриста је и у чињеници да се у Србији само око 5% туристичких агенција бави организацијом доласка страних гостију у Србију, а чак 95% туристичких агенција се бави само одласком наших гостију у иностранство! Како би се овај проблем решио, неопходно је само применити већ доказано одржива решења у земљама ЕУ, које су такође имале сличан проблем. Наиме, уведене су финансијке стимулације, али пре свега за све агенције које доводе стране туристе у матичну земљу, на вишедневни боравак, и то у просеку износи између 20 и 40 евра по једном туристи!

Наравно да оваква мера и субвенција у туризму доводи до већег броја страних гостију, њиховог дужег боравка, што значи и њихове веће потрошње, што се одражава позитивно да државни буџет, али и остале привредне гране, (уз већ поменуту пољопривреду) као што су угоститељство и саобраћај, али индиректно и на грађевинарство. Србија до сада никада није субвенционисала туристичке организације на овај начин, иако је на речима увек, уз пољопривреду, оцењивано да је туризам друга стратешка грана наше привреде. Зато сам ја стриктно против икакве стимулације домаћих гостију да не иду у иностранство! Напротив, ми морамо понудити нешто ново нашем госту, да остане овде!

6. Неопходно је обогатити туристичку понуду Србије, али ретко ко нуди права стратешка решења за то, већ се све завршава само на оним улагањима која су најјефтинија, и самим тим и најмање ефикасна, а која се не могу никако окарактерисати као стратешка. Сматрам да је то срж и есенцијално нужно за значајније покретања и унапређење ове привредне гране у Србији. Мора се урадити такозвани „пробој“ на туристичко тржиште региона и Европе. Како и чиме?! Одговор следи.

7. Осим тога, нужно је непрестано и даље радити на изградњи саобраћајне инфраструктуре, нових смештајних капацитета (за разне категорије туриста), пешачких стаза, побољшати понуде за брдски бициклизам, параглајдинг, излете са јахањем коња, планинарење, камповање, верски туризам итд.

8. Узети у обзир могућност, односно створити окружење и потенцијал за домаће улагаче (и иностране), тако што ће бити дефинисани услови за јавно-приватно партнерство у овој области од интереса за државу Србију. За те потребе се морају означити најважније туристичке тачке и зоне улагања (Дунав, Ђердапска клисура, Тара, Стара планина, разне Бање, и др.)

9. Узети у обзир потенцијал Дунава, као највеће и најдуже пловне реке Европе, која има излаз на Црно море, а преко њега везу са Cелим светом, али и да узводно има пловну везу са Централном и северозападном Европом – једним од најбогатијих делова целокупног европског тржишта. У том смислу је потребно израдити макар 2 врхунски урађена речна пристаништа (марине) за пристанак бродова свих величина, од којих једна мора бити и за оне са највећим капацитетом.

10. Србија има преко 400 геотермалних извора и практично се налази на геотермалним подземним језерима и токовима! За разлику од Мађарске, која има свега десетак природних геотермалних извора (и толико природних Бања), али са преко стотину вештачких избушених геотермалних извора где су направљене „новоформиране“ бање у пар задњих деценија! На тај начин Мађарска узима годишње, веровали или не, преко 3 милијарде евра у том сектору. Србија од својих 400 природних геотермалних извора има само непуних педесетак бања, иако би могла да има бар неколико неколико пута више, а приходи бањског туризма нису ни за навођење и помињање!

11. Повећан обим посета, како домаћих а нарочито страних туриста, би омогућио и вишеструко већи пласман пољопривредних производа на локалном високовредном тржишту. Овакав вид пласмана наше хране има много вишу додату вредност по јединици производа, уз најмање могуће трошкове пласмана, с обзиром на минималне трошкове транспорта и складиштења и чувања производа. Уз то, пласман наших квалитетних пољопривредних производа код странаца би уједно створио и потребу да исте такве производе набаве и имају и на свом домаћем тржишту, по повратку у своју земљу. На тај начин би туристичка понуда и боравак странаца били уједно и стални сајам домаће пољопривредне производње.

12. Стварањем нових радних места у туризму, отвара се и покреће још читав ланац нових радних места у осталим гранама привреде (трговина, извоз, саобраћај, угоститељство, пољопривреда, индустрија хране, лака хемија, информатика и др.), што би благотворно утицало на задржавање младих људи у земљи, уз повећану приватну иницијативу (уз планску и разумну подршску државе) у овим секторима!

13. Тренутно се у Србији оперише са око  800-900 милиона евра прихода од туризма годишње, али се сви слажу да се са ширењем понуде и потенцијала та цифра може брзо вишеструко увећати.

14. Узимати обавезно у обзир и потребе једне од првих и најважнијих Cиљних група туриста – 3 милиона наших људи који живе у дијаспори, које морамо привући у матицу своју, државу Србију! Као прво, они би се вишеструко лакше одлучивали да бораве у свом старом домаћем окружењу, због обичаја, традиције, познате хране, културе, језика и сл. Њихов повећан долазак и потенцијално задовољство би довело и до њиховог повећаног интересовања за улагање у Србију, а можда понајвише баш у туристичку грану привреде Србије.

ЦИЉЕВИ  ПРОЈЕКТА

Најважнији постављени циљеви овог пројекта су:

а) Вишеструко повећати број домаћих и страних туриста у Републици Србији, а самим тим и приход од ове гране привреде.

б) Вишеструко повећати потрошњу домаћих и страних туриста у току њиховог боравка у Републици Србији.

в) Створити нову, препознатљиву и атрактивну туристичку понуду Републике Србије, која до сада није постојала, а која ће бити одржива и трајна!

г) Постићи равномеран и константан прилив страних туриста у Републику Србију, у току Cеле календарске године

д) Позиционирати туристичку понуду Републике Србије, као земље која поштује еколошке норме и стандарде, као и подручја где је храна здрава и добијена на традиционалан начин, без адитива и додатака.

ђ) Позиционирати туристичку понуду Републике Србије, као земље гостољубивих домаћина која нуди пријатан боравак и опоравак за душу и тело, од стреса и напора  суморне свакодневице високозахтевног тржишта рада у Европи, а пре свега за њихову средњу и вишу класу.

e) Позиционирати туристичку понуду Републике Србије, као земље идеалне за боравак породице, која нуди идеално и безбедно окружење и мир за породице са децом.

НАЈВАЖНИЈИ МАТЕРИЈАЛНИ РЕСУРСИ И МЕТОДЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ

Најважнији ресурси:

А. Најважнији финансијки ресурси пројекта су:

а) Финансијска и инфраструктурна подршка буџета Републике Србије
б) Приватне инвестиције приватних компанија и појединаца (страних и домаћих)

Б. Најважнији природни ресурси пројекта су:

а) Дунав, као највећа пловна река у Европи
б) Коришћење геотермалних ресурса Републике Србије
в) Нетакнута природа, многобројне бање, „ваздушне бање“, језера
г) археолошке локације: 1. потенцирати обилазак великог броја места из доба праисторије, 2. места из доба Рима у Србији, и родна места римских Cарева, 3. потенцирати наше историјско, али и верско наслеђе и манастире

Ц. Најважнији нематеријални ресурси пројекта су:

а) културно наслеђе (заборављени обичаји, сабори, смотре народног стваралаштва,  етнофестивали, стари вашари, занатски производи старих заната)
б) културни догађаји (филмски и музички фестивали, концерти, и сл.)

Најважнија метода реализације циљева пројекта „СРБИЈА, АКО ХОЋЕ, МОЖЕ ДА ИМА СВОЈЕ МОРЕ“ је изградња великог и одрживог туристичког комплекса у самом срцу Србије,  који ће својим савременим приступом и атрактивношћу направити велики пробој у туристичкој понуди овог дела Европе, али и целог континента, као делимично и света.

То ће се постићи минималном инвестицијом Републике Србије, која ће покренути циклус јавно-приватног партнерства и инвестиција у овај сложени пројекат.

КРАТАК ОПИС ПРОЈЕКТА „СРБИЈА, АКО ХОЋЕ, МОЖЕ ДА ИМА СВОЈЕ МОРЕ“

Најважнији и најосетљивији моменат у реализацији читавог пројекта и постизању постављених циљева је:

Потребно је да се изврши изградња 2 капитална (не по цени већ значају) објекта:

1. НАЈВЕЋЕГ ОТВОРЕНОГ БАЗЕНА НА СВЕТУ (у првој фази).
2. НАЈВЕЋЕГ ЗАТВОРЕНОГ БАЗЕНА НА СВЕТУ (у другој фази).

Локација се може накнадно одредити, мада сам ја за обале Дунава, иако не треба бежати ни од локација у долини Велике и Јужне Мораве, или у близини Краљева. Разлог за ове локације је присуство велике количине геотермалне воде, али уз посебно узимање у обзир близине најважнијих комуникација, као што су аеродром, пловна река, пруга! То ћу изнети у даљем опису пројекта.

Иако делује преамбициозно, то је тако само на први поглед!

Да је идеја у потпуности остварива и релатино јефтина, доказаћу изношењем детаља једног конкретног примера из света.

СЛИЧАН ПРИМЕР, ТРЕНУТНО НАЈВЕЋЕГ БАЗЕНА НА СВЕТУ:

Кратак приказ природног окружења са околностима у којима је изграђен тренутно највећи базен на свету.

Тај објекат се зове Сан Алфонсо дел Марналази у Чилеу, и налази се у близини главног града, Сантјага дел Чиле.

Клима у области базена

Базен се налази у зони где је клима знатно хладнија од европоске медитеранске (нешто између наше климе и климе у Грчкој, као у Македонији). Као илустрација – вода у океану поред којег се налази овај базен (одакле се вода узима и филтрира да би се пунио овај базен) је лети највише око 17⁰C!!! Разлог за тако хладну воду је стални доток велике количине хладне воде из ледом оковане водене масе Јужног мора Антарктика! Базен је и изграђен зато што је Пацифик прехладан за купање јер је летња температура у њему свега 17⁰C, што значи прениска!

Према томе, с обзиром да је у Сантјагу просечна зимска температура  –3⁰C, а летња је просечна +29⁰C, јасно је да то није непремостива препрека за изградњу нашег базена у Србији!

Вода у овом базену у Чилеу се греје скупим енергентима (НАФТОМ!), да би постигла температуру од пријатних 26⁰C!

Величина базена у Чилеу

Базен је дугачак 1013 метара и широк просечно 100 метара, дубина је просечно око 2 метра, али има и делове од 35 метара!

Такве димензије базена омогућавају да се у њему одвија школа роњења, школа једрења, школа пливања, дозвољава употребу мањих чамаца, итд.

Вода се узима из базена и филтрира, тако да се постиже њека кристална прозирност и чистоћа.

Базен заузима 8 хектара површине, или 250 000 кубика воде.

Ево како тај базен практично изгледа:

Ево и линка за видео запис који приказује тај базен.

Једно важно појашњење са слика.

Велики комплекс зграда који видите поред базена је апартманско насеље где је продато хиљаде апартмана, те је овај базен практично купалиште само за станаре зграда, и он је затвореног типа.

ПРЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ОДНОСУ НА ОВАЈ ПОСТОЈЕЋИ НАЈВЕЋИ БАЗЕН НА СВЕТУ, КОЈИ СЕ НАЛАЗИ У ЧИЛЕУ, А КОЈИ СЕ МОРА ВИШСЕТРУКО НАДМАШИТИ!

1. Најважнији део цене је употреба енергената за загревање воде у базену. У односу на овај базен, ми у Србији имамо огромне, скоро неограничене количине геотермалних вода које се могу употребити за ове сврхе.

Само  илустрaције ради – испод Ниша се налази геотермално језеро ширине 10 км, дужине 35 км и дубине од преко неколико стотина метара, а чија је температура изнад +50⁰C! Издашност те воде је око 100 литара у секунди! То значи да би се за минут могло обезбедити 6 кубних метара вруће воде, а за 1 час 360 кубика, а за један дан 8640 кубика вруће воде! То су капацитети на којима се може грејати и цео смештајни капацитет, као и базени, и то малтене бесплатно.

Такође, вода у Врањској бањи је 92-96⁰C (најтоплија у Европи!), Сијаринска бања 71⁰C, Јошаничка бања 78⁰C, Луковска бања 68⁰C, Пролом бања 31⁰C, Новопазарска бања 52⁰C,итд. Као што можете и сами видети, већина најтоплијих геотермалних вода у Србији се налази у непосредној близини Копаоника, односно на његовим обронцима! Али ту су само оне најтоплије воде, а њих има практично широм остатка наше Србије.

2. Део те енергије би се користио за огромне стакленике, за пољопривредну производњу где би се добијала јефтина и здрава и свежа храна (воће, поврће) у току целе године, што би туристи могли својим очима да се увере и виде, и купе и понесу кући у повратку! Уједно би то био повод да се ствара трајна тражња за нашим производима и у матичним земљама наших гостију! Маркетинг активан и успутан.

3. Вода за пуњење базена би се користила из Дунава, ако би се одлучили за ту локацију, или из неке од река које смо поменули. Могуће је пуњење и водом артеријског порекла или дирекнто са минералном геотермалном водом. Накнадно филтрирање и грејање би се обављало системом геотермалне пумпе где би се енергија топле воде користила по дну базена и грејала воду.

4. С обзиром да је овај вид топлотне енергије најјефтинији, поставља се отворено питање, да се направи исти овакав и затворени базен, у коме би се све активности одвијале читаве године!
У оквиру  затвореног базена обавезно направити и огромну ботаничку башту, по могућству једну од највећих, и у њој направити тропске услове, што би створило рајску оазу за одмор у тишини и шетњи, без икакве галаме и вике. Одвојити део за рад компанија, који се може изнајмити.

Практично и просто речено – ми би овим пројектом и употребом геотермалних вода, елиминисали фактор климе, и створили услове за одрживост овог пројекта целе године.

Овим пројектом Европа би имала најближи топли кутак, малтене тропског типа, у срцу Европе, где би кратким летом авиона, за највише  сат времена били у летовалишту, сличном оним летовалиштима у далекој Азији, Индонезији, Сејшелима и Куби, која се посећују ван сезоне, у току зиме. Но, ово наше летовалиште би било неупоредиво ближе и вишеструко јефтиније!

5. Вода би се у базен пропуштала кроз сличне филтере као и што се пропушта у овај базен у Чилеу, при чему то подразумева и повратак воде у Дунав кроз исте филтере, те нема никаквог загађења природе, што би пројекту дало и еколошки аспект, који је у данашње време све више важан и за потрошаче и госте у туризму, који својим чином гостовања подржавају одрживост еколошки одговорног пројекта какав би требало да буде и овај.

6. У овом огромном комплексу би се могле обављати спортске припреме за скоро све Европске земље, у свим спортовима, што значи да би уз овај комплекс требало надоградити и спортске терене за све врсте спортова, не само за водене.

7. Из овог комплекса би се гости свакодневно минибусевима могли возити у све делове Србије (у форми излета), где би се, у зависности од афинитета, обилазиле локације као што су остале бање, археолошка налазишта, фестивали, манифестације, културни догађаји и слично. Уједно би се могли правити и посете објектима сеоског туризма и туре здраве хране и планинског чистог ваздуха.

8. Ради одржавања статуса највећег базена на свету, треба обезбедити да то буде и најдубљи базен на свету, како би се и тиме привлачили гости, уз могућност да тај најдубљи део базена посете затвореним лифтом , да се ту сликају и попију пиће. Направити ресторан на дну базена, и разне друге атракције.

9. С обзиром да информационе технологије (ИТ сектор) представљају један од тренутно најпрофитабилнијих сектора у свету, који је веома развијен и у Европи (уз САД и Индију, Кину и Русију), а да су они веома богата клијентела чија и природа посла захтева дуго седење за компјутером, треба размислити да се уз непосредну близину комплекса изграде атрактивни апартмани (улагачи би били приватници), где би се програмери, софтвераши и информатичари могли преселити, и водити посао, а где би се та зона и део Србије прогласили апсолутним безпореским рајем! Значи тропски рај и порески рај, који би постао ИТ рај европски и српски!

Није случајно да се данас скоро све оазе ИТ сектора налазе у тропским пределима: Калифорнија, Индија, југ Кине, Сингапур, Хонг-Конг, Тајван. Разлог је тај што је елита компјутераша са Запада увек волела лагодан живот у лепој клими која омогућава купање и сунчање током целе године, па су тако тамо и оснивали фирме и покретали бизнис који се онда неконтролисано ширио! Изгледа чудно, али сам сигуран да је тако. Ако ништа друго, било би интересантно привући руски ИТ свет овде!

На тај начин, ако бисмо привукли  људе из овог сектора, који је веома привлачан, добили бисмо и присуство потенцијално великих инвеститора у сектор ИТ у Србији, који би запошљавали наше висококвалитетне инжињере да који не би морали да иду у иностранство, а убрзо би се појавиле и прве инвестиције које би се бавиле производњом хардвера за њих.

Сматрам да би се, у сарадњи са Кином, Индијом и Русијом, могао реализовати и посао производње софтвера и делимично склапање хардвера у срцу Европе. Сигуран сам да би део руских програмера (због климе, макар зими) радије боравио овде, него у Русији, или било којој другој земљи света. На тај начин би се обезбедио приступ највишим технологијама које су и висоакумулативне и профитабилне!

10. Све ово би била одлична потка за наш сеоски туризам, где ћемо вратити младе људе, и омогућити им продају здраве хране уз обезбеђење посета богатих страних гостију. Сама чињеница да би странци долазили у нашу земљу и остављали новац који би се улагао у развој, би значајно смањила даљи одлив младих људи, а врло је вероватно да би ова инвестиција и привукла улагаче из групе наших људи у дијаспори!

Пример: нека неко сеоско домаћинство има само 5 кревета, и нека је попуњеност само 100 дана годишње, и нека је цена пуног пансиона само 20 евра, произилази да је 100 дана * 5 кревета = 500 преноћишта * 20 евра = 10 000 евра за годину дана! То је приход од скоро 850 евра месечно за ту породицу! А ово су више него скромни капацитети и цене и претпоставке!

Преко 160 општина Србије налази се у руралном делу земље, који је углавном брдско-планински и неразвијени, и могао би се бавити сеоским турзмом. То је скоро 80% површине Србије! Ово би створило услове за ревитализацију тих терена, али и могућност улагања странаца у тај сектор када га буду посетили и видели. Наравно, држава ће морати да очува такав имиџ тих подручја, да не би улагањем био нарушен. Ревитализација села би почела да привлачи младе да остану, а активирао би се у том првацу и домаћи капитал.

11. У промоцију ове локације, када се буде изградила, укључити најугледније спортисте, угледне људе и светски познате личности бизниса и уметности, као и политичаре из Европе и света! Обезбедити њихов боравак овде!

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Пројекат изградње највећег отвореног и највећег затвореног базена на свету који би се грејао геотермалним водама и створио услове за целогодишње бављење туризмом, који се не би разликовао од оног који имају приморске земље, учинио би тај кључни пробој туристичке понуде Србије на тржишту Европе, који би трајно изменио и побољшао положај Србије у овом сектору, уз могућност сталне надоградње и ширења ове идеје.

Надам се да би, његовом реализацијом, овај пројекат био упамћен и по томе што би то био први, од великог броја осталих сличних пројеката, који би се покретали широм Србије!

Надам се да ће постати престижно, проводити један део године и живота (посебно зими) у оваквим одмаралиштима и бањама Србије, где се постиже превенција од разних болести, али и поправља психофизичко стање организма, јачају духовне способности, врши опоравак, враћа животни оптимизам и опушта од стреса.

Идејна замисао:
Миланко Шеклер
___________

Извори:
https://www.youtube.com/watch?v=zVhDVZMgOuo
http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/Zanimljivosti/1649955/Najve%C4%87i+bazen+na+svetu.html
http://www.verat.net/sr/slike/putovanja/najveci-bazen-na-svetu-cile/
http://opusteno.rs/zanimljivosti-f19/najveci-bazen-na-svetu-t1709.html
http://zanimljivostidana.com/zanimljivosti/954-najvei-i-najdublji-bazen-na-svetu-je-u-ileu.html
http://radiobanker.rs/najdublji-bazen-na-svetu/