Говор председника Еквадора, Рафаела Карере, у Базилици Светог срца, Брисел

11. и 12. јуна, администартивни центар ЕУ, Брисел, био је место одржавања Самита Савеза латино-америчких земаља (SELAC) и Европске уније. Паралелно са њим одржан је и Самит народа земаља Латинске Америке и Европе. Бројчани показатељи скупа гласе: 1.500 учесника из 40 земаља Европе и Латинске Америке. На самиту су узели учешће и делегати из Србије, појединци и представници покрета, партија и удружења који својом идејном и програмском оријентацијом недвосмислено подржавају Боливаријанску и Чавезову Латинску Америку. Скуп је истовремено био и сусрет солидарности са Венецуелом, подршка Венецуели и њеном легално и легитимно изабраном председнику, Николасу Мадури, у очувању Чавезовог пута.

Са свим одржаним активностима, самит је зрачио, од почетка до краја, енергијом – NO PASSARAN. Венецуела, Si! Империјализам САД, No!

У контексту тражења алтернативе неолиберализму у ЛА и Европи, самит се бавио интервенционизмом и санкцијама САД и НАТО, неразумевањем европског погледа на Латинску Америку и Карибе, интеграцијама народа ЛА и Кариба (CELAC, Унасур, Алба), пропагандом и моћи светских медија у служби империјализма, правом човека и правом народа, споразумима о слободној трговини. Слободној трговини, али за кога?

У шетњи за једнакост, мир и суверенитет, 1.500 учесника пробуђеног духа интернационале и међународне солидарности, са симболима, слоганима, бојама држава, покрета, партија, удружења, са песмом која уздиже ка слободној мисли и слободном човеку, са енергијом која биће ослобађа страха, изразило је своју солидарност и ширило лепезу људске и акционе подршке боливаријанском наслеђу, Хозе Мартију, Фиделу и Куби, слободарској Венецуели Хуга Чавеза, Донбасу и Новорусији, Асадовој Сирији, Палестини… па све даље редом, до подршке свим слободарским и прогресивним покретима ЛА и света, усмерених ка рушењу империјалних тежњи САД-а. Усмерених ка сламању чељусти капиталистичко-неолибералне наказе.

Европљани и Латино-американци на скупу у Бриселу

У Сусрету солидарности са Венецуелом и око округлог стола о праву човека и праву народа, добро се разумело у којој мери је Венецуела нападнута америчким пипцима како споља тако и изнутра, а после физичког одласка Чавеза, у континуитету изложена јенкијевском јуришу. Разумело се, колико су САД у `распећу` над венецуеланском нафтом.

Већ сутрадан, после избора у Венецуели, 13. априла 2013, поражени кандидат опозиције, Хенрик Капријес Радонски, преко медија и тв канала позива његове гласаче на `arrecherа` против изборних резултата. У Венецуели је реч `аречера`синоним за мржњу, дивљање, насиље. На десетине људи је повређено, девет убијено. Нови талас политичког насиља у циљу нарушавања уставног поретка Венецуеле догађа се у јуну 2014.

Позив на насиље, овог пута упућен преко медија као `Излаз`(ако правимо паралелу и ради лакшег разумевања, овдашњи `Отпор`), лансиран је од политичких вођа опозиције, Марие Корине Маћадо, Леополда Лопеза Мендозе, Антониа Ледезме. Америчке паре преко НЕД-а и `маштовитим` начинима стижу до бираних циљних група, појединих гувернера, полицијских органа, председника општина, пензионисаних генерала. Опозиција више не користи само реч.
У функцији су барикаде по трговима, ватрено оружје, убиства. Невидљивом руком организују се `мајдани`, невидљивом руком ствара се венецуеланска `албанска УЧК`. 43 особе су убијене од којих 9 припадника полиције и оружаних снага приликом покушаја службених лица да уклоне барикаде по улицама. Напада се инфраструктура, здравство, школе. Стотине особа је повређено приликом опсаде једне школе где се налазило 94 основаца, узраста од шест година.

Герман Оскар Кареро, Венецуела

На скупу у Бриселу, чуло се сведочење неколико Венецуеланца, сведока терористичких акција. Међу њима је и Герман Оскар Карера, радник, стар 46 година. Оскар је са својим друговима покушавао да заштити амбулантна кола од покушаја напада и паљења. Руком је покушао да одбаци експлозив бачен на амбулантно возило. Изгубио је део руке до лакта.

Самит је свечано завршен пленарним заседањем – Солидарност са народима ЛА и Кариба и са народима Европе. Завршен је у бриселској Базилици Светог срца уз присуство званичника земаља ЛА. Ћерке револуционара, Хуга Чавеза и Че Геваре, Мариа Габриела и Алеида Гевара, биле су додатна река енергетског набоја што се слива у море енергије `но пасаран` којом је одисала препуна Базилика Светог срца.

Члан Парламента Венецуеле, координатор Црвене Венецуелане – Кармен Бохоркуез (Carmen Bohorquez)

Новопреседавајући SELAC-a, председник Еквадора, Рафаел Кореа, пристиже. Ту, у сред Брисела, у срцу Базилике и административном срцу ЕУ, харизматични Кореа, зрео да од политичара прерасте у државника, шаље поруку империјалној сили: Не пристајемо на империјалну мондијализацију која није ништа друго до империјална мондијализација тржишта, не пристајемо на НАТО бомбе које се замењују доларским бомбама, не признајемо санкције САД-а наметнуте Венецуели, оне су увреда за слободарски свет Латинске Америке, не пристајемо да нас највећи простор конзумације дроге – САД, оптужује за трговину дрогом… Гвантанамо на Куби је сувишан, помоћ уједињене ЛА Аргентини да врати оно што јој припада је нужна… Боливија мора изаћи на море… Заједно и уједињени, са крмом правца великана, Боливара, Мартија, Фидела, Чавеза, пловићемо трасираним правцем…

У скројеној Белгији, кројеној црвеном бојом милиона побијених Конгоанаца, латино-америчка енергија згуснута у административном срцу ЕУ, Бриселу, била је свежа и импресивна. Инспиративна за посусталу европску. Кад кажемо европску, не мислимо на трули организам ЕУ. Он је већ спреман за музеј. Мислимо на Европљане, посустале, умртвљене, све обесхрабрене који не виде алтернативу. Алтернативе има. Треба је вратити у видно поље.

За СРБски ФБРепортер из Брисела – Драгослава Копривица

—

http://wp.me/p1Fuk8-Ipf

14. 06. 2015. за ФБР приредила Биљана Диковић