ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

Злочин над Србима – Током рата у Сарајеву је било 300 концентрационих логора. Из града је протерано или убијено 200 000 Срба!


Интервју са Ланетом Бандићем: Страдање Срба у Сарајеву

Наташа Дуганџија
zlocininadsrbima.com, 25.5.2015.

Мој саговорник је бивши Сарајлија Милан Лане Бандић, који је данас далеко од свог завичаја. У својој исповести за наш сајт говори о Сарајеву, свом родном граду, времену пре рата, ратним дешавањима и ужасима које рат доноси са собом, и поратном времену. 

Како су пре рата живели Срби у Сарајеву?

– Ја сам лично одрастао окружен муслиманима. Пре рата није толико било битно ко је ко. Наравно било је екстрема као и увек, али они нису смели свој екстремизам да показују толико. Срби у Сарајеву су живели сасвим нормално до негде краја 1991. године, када се у ваздуху осетило већ да је рат близу.

otvaranje_zoi_sarajevo1984

Отварање Зимска Олимпијаде у Сарајеву 1984.

Да ли су Срби знали да ће бити рата? Да ли су га желели?

– У Босни се знало да ће се заратити. Само није се знало када. Срби су очекивали напад, али свакако нису желели рат. А добро се зна ко је почео рат. И ко је испровоцирао Србе да крену у контраофанзиву.

Када је почео рат, шта се дешавало са Србима и са другом страном?

– Прави рат почиње 22. априла 1992. Тада се појављују „Зелене Беретке“ (муслиманска паравојна формација тзв. Армије БиХ). Крећу претреси српских станова и опште малтретирање Срба који су остали у Сарајеву. Отварају се концентрациони логори и у напуштеним српским становима. Укратко, почињу језиви дани за Србе.

Да ли је тада имао ко да заштити Србе? Да ли су Срби имали са чим да се бране?

– Срби су се тих дана ослањали једни на друге. Они који су имали оружје бранили су се. Ко није, тај је имао две опције. Или да има „радну обавезу“ или да буде убијен.

Да ли су у центру Сарајева живели Муслимани, а изван Срби?

– Пре рата је било измешано. Како је рат почео, Срби су се позиционирали на три насеља: Добриња, Илиџа и Грбавица.

Набројите нам која су све насеља постојала у Сарајеву и околини?

Sarajevo_-_Etnicki_sastav_po_naseljima_1991_1– Алипашин мост, Алифаковац, Анекс, Ахатовићи, Бабића башча, Баре, Барчаршија, Бентбаша, Бистрик, Бјелаве, Бојник, Брдо Џамија, Брека, Бријешће, Бућа Поток (Буџа Поток), Будаковићи, Бољаков Поток, Вишњик, Велешићи, Витковац, Војничко поље, Вратник, Враца, Добриња, Доброшевићи, Горица, Грбавица, Забрђе, Јарчедоли, Јелековац, Каменица, Кобиља Глава, Кошево, Кошевско брдо, Ковачи, Ковачићи, Логавина, Махмутовац, Маријин Двор, Мејташ, Михриводе, Мојмило, Мошћаница, Нахорево, Неџарићи, Обала, Отес, Отока, Паљево, Пофалићи, Пољине, Рајловац, Рељево, Рјечица, Салаковац, Сарајевско поље, Седреник, Скендерија, Сокоље, Соукбунар, Стара Брека, Ступ, Сунце, Центар, Циглане, Црни врх, Ченгић вила, Чолин Поток, Џека, Фалетићи, Храсно, Хрид, Џиџиковац, Шанац, Широкача, Швракино село.

Шта се дешавало са српским живљем у срединама у којима је већинско становништво било муслиманско или Хрватско?

-Ти Срби ако нису успели да оду из Сарајева или су послати на радну обевезу или у концентационе логоре.

Шта се дешавало са заробљеним Србима у тим логорима или када добију радну обавезу?

У Сарајеву је током рата било регистровано близу 300 концентрационих логора. Они који су прошли те логоре, прошли су кругове „Дантеовог пакла“. Они који су послати на радну обавезу већином су или убијани или су настрадали у борбама.

А са женским светом, кад падне у руке муслимана или Хрвата, шта се дешавало у већини случајева?

– У већини случајева буду силоване. Тачније 100% случајева.

Да ли се водило рачуна према годинама или су жртве силовања биле и девојчице?

– То су звери. Нису гледали на године. Сећам се једне стравичне сцене коју сам видео у Вишеграду. У Вишеграду ништа неби било да вишеградски муслимани нису у Горажду убили мајку са дететом и приковали их на крст и гурнули у Дрину.

А када се спасу те жене и те девојчице из логора?

-Траума остаје за цели живот!

Шта се дешавало даље у рату?

– Рат је почео. Почела је опсада Сарајева. У Сарајеву је током 44 месеца опсаде изгинуло доста Срба. Лично мислим да је опсада била беспотребна. Опсада Сарајева је дошла као освета за погибију војника у Добровољачкој улици у Сарајеву почетком маја 1992. По неким изворима током опсаде погинуло је око 10 000 људи и 1 500 деце. Опсаду Сарајева је држала Војска Републике Српске, а циљ јој је превасходно био да се Алија Изетбеговић примора на престанак ратовања и потписивања Мировног споразума.

BOSNIA AND HERCEGOVINA - WOUNDED CITIZENS

Масакр на пијаци Маркале

Највећа лаж у рату је била да су Срби криви за масакр на пијаци Маркале. По мени напад на Маркале је исцениран. Добро одиграна представа. Јавна тајна је да су доносили доносили лутке и стављали као жртве. А погледамо ли где се налази пијаца (окружена зградама), наводно је граната улетела међу Сарајлије са наших (српских) положаја. Ја бих ту упитао господу са друге стране: „Како је могуће да граната погоди пијацу, а да не оштети ни једну околну зграду?“

Да ли је у граду била несташица свега?

– Јесте. И оно што је било, продавало се за екстремно високе цене.

Да ли су жене и деца успевали да оду из Сарајева?

– Постојао је тунел који је функционисао од априла 1992. године до новембра 1995. године. Звао се „Тунел мира“ (По Милановом казивању „Тунел мира“ су копали и Срби и муслимани).

У глобалу знам да има још много тога да се каже. Али има ли још нешто специфично за Сарајево?

– Током рата и по завршетку истог из Сарајева су почеле да одлазе праве Сарајлије, а у Сарајево су дошле вехабије, муџахедини и остали испамски плаћеници. С тим да, кад кажем на Сарајлије, мислим и на Србе и на муслимане. На сарајевски рају. Знаш, град Сарајево је посебан менталитет људи. Сарајево је имало душу.
Око 200 000 Срба је укупно протерано и убијено из Сарајева. 

Препоручите нам књиге у којима је описан рат у Сарајеву.

– Књига: „Мртви, вјечна опомена живима“ аутора Мирослава Јанковића, као и књига „Јелена 93“ од Милета Кордића.

2 replies »

    • Ја сам говорио уопштено о Сарајеву. Велика трагедија је ту погодила српски народ. Заборавио сам у интервјуу да кажем да је највећи концентрациони логор био на самом стадиону „Кошево“. Велики поздрав и – не поновило се.

      Свиђа ми се