Пише: Игор Војиновић, професор историје
10.5.2015.

Овог 9. маја 2015. Дан побједе над фашизмом у Другом свјетском рату такорећи није ни обиљежен међу Србима. Има више разлога за то. Први – јер су Срби крајем 80-их година прошлог вијека схватили да нацизам није уништен и да га је код нас 1945. замијенио Титоизам, други разлог је што су Срби разбијени у више ЕУ квазидржавица на Балкану гдје доминира глобалистичка тоталитарна идеологија која 9. маја обиљежава Дан Европе, и трећи је србски пораз од НАТО пакта након дугогодишњег отпора.

Пуно хвала великом и братском руском народу за побједу над фашизмом и ослобођење Југославије у Другом свјетском рату, али нама Србима то није донијело много доброг, јер је нацистичку окупацију замијенила комунистичка окупација која је скоро уништила србски народ.

Југословенски и србски комунисти су класични јуришници Запада и мрзе све србско и руско. Нису ништа бољи ни руски и совјетски комунисти, али су током Великог отаџбинског рата због близине опасности и огромног страдања схватили значај руског патриотизма. Крвави грђански рат и злочини су међу Русима били завршени и тада је постојао СССР који је постао прва велика сила.

Код нас је у Другом свјетском рату било другачије. Комунисти су дјеловали издајнички и терористички, због чега је у Априлском рату пропала краљевина Југославија, а потом су након напада Хитлера на Совјетски Савез Југословенски комунисти почели формирати своју партијску паравојску (партизане). Они су започели крвави грађански рат међу Србима у Југославији, који и до данас траје. Србска Крајина је уништена и окупирана од Хрвата, Муслимана и НАТО, БиХ је квазидржава под протекторатом ЕУ са два ентитета, Црна Гора је под окупацијом НАТО Монтенегра, Вардарска Македонија под НАТО БЈРМ, а КиМ под опкупацијом НАТО у завршној фази издаје и предаје и ту није било неких обиљежавања Дана побједе. Остатак ЕУ Србијице је стидљиво и погрешно обиљежио 70-годишњицу Дана Побједе.

Велеиздајник на мјесту председника Србије је био у Москви на Паради са четом гарде Војске Србије, што је одлично, али је министар вањских послова са војним оркестром ВС био у окупираном Кијеву код неонациста и неофашиста, а остатак ВС је отишао на НАТО маневре у Њемачку. Шта рећи на ово?!

Оркестар Војске Србије у Кијеву – заједно са оркестрима Пољске, Јордана, Литваније и Естоније Извори: http://ostannipodii.com/, Министарство одбране РС

То велеиздајницима који управљају Србијом као амерички намјесници није било довољно, него су морали још да згаде и понизе. Увече је на Дан Побједе у Центру Сава одржана свечана академија на ту тему, гдје на крају одржана и премијера најновијег руског филма „Битка за Севастопољ“. Цио програм је био у склопу ЕУ тоталитарне идеологије. Форсирана је улога Запада у Другом свјетском рату и величана Америка – чак је водитељ програма говорио прво на србском а потом на енглеском језику. Наметала се америчка застава и одржао циркус од умјетничког програма. Све се сводило на лажи о значају партизанске борбе под вођством КПЈ и Ј.Б.Тита.

Говор велеиздајничког председника владе је био препун лажи, величања Америке и комунистичких банди ратног злочинца Ј.Б.Тита. Чак се за говорницом појавио извесни генерал у пензији који је устврдио да је у Југославији био само ЈЕДАН партизански покрет отпора, а да су четници издајници и злочинци?!

Кога ли су то четници издали? КПЈ? Краља? Лаж за лажи, манипулација и издајничко додворништво.

Ни то им није било довољно, па су ударном термину на РТС 1 (ЕУ ТВ Бастиљи) још једном репризирали партизански играни филм ВАЛТЕР БРАНИ САРАЈЕВО. Филм и град који немају ама баш никакве везе са Даном побједе, али чија је лаж и фалсификат побила више Срба него Вермахт у том истом Сарајеву.

У каснијем вечерњем термину на првом телевизијском државном каналу је премијерно приказан документарни филм Валтер, који признаје да је играни филм лаж и да је тако урађен умјетнички, ради стварања мита, јер ето су нам такви митови потребни о лијепом, паметном, храбром и моралном партизанском официру. Страшно! Тај мит је од 1992 -1995 убио преко 10 000 Срба Сарајлија, а протјерао 150 000 Срба јер су вјеровали у тај лажни мит и лагали себе о доброти комшија.

„Валтер брани Сарајево“ – лаж која је у Сарајеву побила више Срба, него Вермахт !

Сам партизански официр Владимир Перић Валтер је био Србин из Пријепоља и за живота ништа значајно није урадио осим што је чудно погинуо након ослобођења Сарајева 6. априла 1945. Чак ни режимски историчари, његова рођена сестра, Бата Живојиновић, ни муслимани из Сарајева и екипа филма нису пронашли ниједан траг о његовим акцијама. Свјесно и намјерно се фалсификовало и стварао лажни мит за једну злу идеологију да вјечно држи под контролом србски град Сарајево.

Да – забрањен је мит о Милошу Обилићу и Косовска легенда, али је Легенда о Титу и Мит о Валтеру не само дозвољен него и форсиран, а намеће се свим средствима.

Ради истине треба да се зна да проблем у Сарајеву током Другог свјетског рата нису били Нијемци него усташе, а у филмовима се се не види НИ ЈЕДАН усташа нити се помињу њихови злочини. Сарајево је било усред „Независне Државе Хрватске“, монструзне нацистичко-фашистичке творевине и у њему су убијани Срби током цијелог рата. Тако је и настала чувена пјесма Ђурђевдан.

Једине праве акције за Сарајево су извели четници Ђенерала Драже у јесен 1943. и да није било удара партизана у леђа четничких јединица, Сарајево би било ослобођено. (документи из немачких архива – у прилогу)

Што се тиче акција илегалаца у окупираном граду – да, тога је било у Београду и спроводио их је четнички официр мајор Жарко Тодоровић Валтер чије су акције комунисти присвојили за серију Отписани.

Такође партизани нису ослободили НИ ЈЕДАН град у Србији, јер их је ослободила или Црвена Армија или ЈВуО (Дражини четници).

Ослобођење Крушевца, 14. октобар 1944. Тераса хотела Париз, говор пуковника Драгутина Кесеровића, поручника Елсфорда Крамера и совјетског потпуковника Леонида Миљајева (стоји у средини, између Кесеровића и Крамера) чије се име по први пут помиње.

Најбољи примјер је ослобођење Крушевца 14. октобра 1944. кога су ослободиле јединице ЈВуО под комндом попуковника Драгутина Кесеровића и предали град Црвеној Армији, која је по договору Велике Тројице (Черчила, Стаљина и Рузвелта) град предала Титовим партизанима и тако је било широм Србије.

Браћо Срби и Руси, па и остали – први герилац Европе у борби против Хилера је био Ђенерал Михаиловић који је подигао први организовани устанак 8. маја 1941. на Равној Гори и све вријеме се без ичије помоћи борио против нациста, фашиста и комуниста по цијелој окупираној Југославији. И њему припадају све заслуге.

Уколико и даље желите да форсирате лаж комунистичких банди и Черчила, онда се немојте чудити што Србијом владају антисрбски и антируски режими.

***

ДОКУМЕНТИ КОЈИ ГОВОРЕ У ПРИЛОГ ЧЕТНИЧКОЈ ОФАНЗИВИ НА САРАЈЕВО:

Извор: Телеграф
Фото: Милослав Самарџић/Албум Ђенерала Драже

* Једна од страница ратног дневника 369. дивизије:

* 5. октобар 1943: 09:40: „3. батаљон 370. гренадирског пука јавља преко радија: Од 4:00 јак напад помаган тешким оружјем. Напад се појачао од 7:00 сати. Североисток Вишеграда четници узели. Молим помоћну војску из Рогатице. Молим помоћ из ваздуха… 10:10: Оперативно одељење за 3. батаљон 370. гренадирског пука преко радија: Затражена је помоћ Луфтвафе, али тренутно је време лоше.”

* 5. октобар 1943: 10:45: ”Шеф Штаба 15. брдског армијског корпуса саопштава: По наредби командујућег генерала Вишеград и мост на Лиму се морају безусловно држати…”

* 5. октобар 1943: 14:30: ”Оперативно одељење 15. брдског армијског корпуса саопштава: Командујући генерал је сагласан са задатком да се ангажује батаљон за подршку људству на мосту на Лиму. Оперативно одељење сматра да је немогуће да батаљон стигне до моста на Лиму…”

* 10. октобар: 12:15: Оперативно одељење 369. дивизије Команди 15. корпуса: ”Неопходно хитно довођење снага у подручје источно од Сарајева. Немогуће повлачење батаљона Б посебног пука 1, као и појединих јединица из Сарајева, јер сваког часа може да избије четнички устанак у овом подручју и у Сарајеву.”

* 13. октобар, 17:20: Оперативно одељење обавештава Команду 15. брдског корпуса: ”Јачи четнички напад бацачима граната и топовима 105 мм на Јабучко седло, Месиће и Рогатицу. Рогатица нападнута са свих страна. Дивизија се помера на линију Пале, Мокро, Соколац. Трећи батаљон у повлачењу ка Реновици, Прачи. Посада Рогатице има наређење да се пробије према Соколцу, Мокром.”

* 14. октобар: Четници напали и освојили Реновицу. Чета упућена као појачање ”распршила се у праскозорје”.

* 14. октобар: 09:15: ”Домобрани имају заповест да марширају према Палама. Хрватски батаљони се више не држе… Неопходно је да се отпор појача. У крајњем случају стрељати Хрвате који се повлаче.”

* 17. октобар: 14:45: Командант 15. корпуса наредио је 1. ловачком пуку продор ”на Горажде”, а 92. моторизованом пуку, без 1. батаљона, који је остављен у Травнику, продор ”на Рогатицу”. ”Линија Рогатица – Горажде се мора држати, Јабука седло да се заузме”, рекао је командант корпуса, на што је Оперативно одељење 369. дивизије упозорило ”да се ова линија може узети, али да се не може држати са дивизијом која је на располагању”. Командант је ипак наредио да 92. пук, који је следећег дана требало да стигне у Сарајево, прекосутра освоји Рогатицу.

* 19. октобар 1943: Четничка артиљерија гађа усташе.

* 22. октобар 1943: 20:50: Наредба да се обесе четнички таоци у Сарајеву.