УВОДНИ ДЕО АНАЛИЗЕ:

Пуковник Роберт Хелви – Како смо Србима подметнули „Отпор“

Миодраг Новаковић, СРБски ФБРепортер
(оригинално написано: 31 марта 2011)

Они који данас „седе“ на челу Србије и који дају себи за право да дефинишу -читај елиминишу- наш национални интерес упорно себе представљају као модерне веснике неке нове „европске демократије“ и заштитника тог српског националног интереса, по коме тако бездушно газе…

И док можда, такву „жваку“ могу и да продају национално дезоријентисаним поклоницима пинк боје, који не избивају са разних „фармерских и ријалити“ тв циркуса- као и својим верним варошким поклоницима жуте боје, „другосрбијанске оријентације“ који се отворено поносе својим анти-српством, као универзалном негацијом свог опаначког порекла- у тој својој издајничкој калкулацији не рачунају на „траспарентност“ електронских медија, и људску болећивост (ка хвалисању) својих западних ментора који, како то сазнајемо ових дана, не могу да се суздрже, а да се јавно не похвале тиме – „Како су од Срба отимали Србију“! Наравно, све то уз з(без)душну помоћ, ових већ претходно споменутих „жутих петоколонаша“, који још увек седе на челу (или зачељу) ове наше државе- која, опет захваљујући њима, све више то (држава) није…

Симбол „младалачког српског Отпора“ је настао у окриљу „МадленЈугенда“ (алузија на „Субверзивно одељење за рат против Југославије- иза кога је стајала озлоглашена Мадлен Олбрајт)- Напомена аутора: горња слика је фотомонтажа и нема везе са стварним „Хитлер Југендом“…

„ЗЕЛЕНА БЕРЕТКА“ Р. ХЕЛВИ ПРИПРЕМА „ТИХУ ОКУПАЦИЈУ“ СРБИЈЕ

Пуковник Роберт Хелви

Бивши амерички командос из Вијетнама, и војни обавештајац са дипломатским имунитетом у Бурми, оперативац разних специјалних и хладних ратова- пуковник Роберт Хелви се сећа са носталгијом свог тајног састанка почетком 2000-те, у будимпештанском хотелу Хилтон, са првом групом од 12 “српских” регрута, који ће чинити језгро америчке обавештајно-субверзивне групе под звучним називом „ОТПОР“, и чији ће задатак бити уклањање тадашњег демократски изабраног српског режима на челу са Слободаном Милошевићем, и наравно његова замена са „овим“ што имамо данас!

Амерички плаћеник и „оснивач“ Отпора- Срђа Поповић (налази се на листи терориста у више латино-америчких земаља, па чак и на терористичкој листи Уједињених емирата!?)

Један од његових првих и највреднијих полазника, „назочни“ Срђа Поповић, се такође са носталгијом сећа своје прве лекције, коју је научио напамет: „Уклањање ауторитета владаоца је најважнији елемент током „ненасилне“ борбе“.

From article: The Serbian opposition: A portrait of Zoran Djindjic> „Since the Zajedno debacle, Djindjic has set his sights on a career as the West’s man. He was clever enough not to openly support NATO’s bombardment of Yugoslavia—which would have discredited him too badly in the eyes of the population. He even made some critical noises, saying NATO was pursuing a short-sighted and dangerous policy without a more extensive strategy. But he left no doubt that he was prepared to serve NATO as a willing replacement for Milosevic, and counted on NATO’s political support. On 9 May he published a joint declaration with Montenegrin President Milo Djukanovic, in which he called on NATO not to get involved in any solution to the Kosovo crisis that left Milosevic in power. This was a barely veiled request to extend the war.“-  By Peter Schwarz 30 July 1999

ФБР ПРЕВОД: Из чланка аналитичара П. Шварца „Српска опозиција: Портрет Зорана Ђинђића„>  Од распада коалиције „Заједно“, Ђинђић је одлучио да настави политичку каријеру као „Западни човек“. Био је довољно паметан да не подржи отворено НАТО бомбардовање Југославије- што би га бесповратно дискредитовало у очима народа. Шта више, правио је „критичку галаму“, оптужујући НАТО да спроводи кратковиду и опасну политику без дубље стратегије. Али није оставио никакву недоумицу да је био спреман да послужи НАТО-у као „добровољна замена“ за Милошевића, и рачунао је на политичку подршку НАТО-а. 9 маја (1999) је објавио заједно са црногорским председником заједничку декларацију, у којој је позвао НАТО да не дозволи ниједно (политичко) решење Косовске кризе, које би дозволило Милошевићу да остане на власти. То је био невешто закамуфлирани захтев за наставком рата (против Србије).“- Написао Питер Шварц, 30 јула 1999. 

Наравно, „ненасилном“ Срђи Поповићу, не да није сметало НАТО бомбардовање и комадање „његове“ отаџбине Србије, већ је шта више углас, заједно са још једним другим „назочником“ тог доба, Зораном Ђинђићем, јавно позивао Америку и НАТО земље да бомбардују Србију и убијају њихов властити народ- „све док се тај народ не дозове памети“…

Изводи из текста о Зорану Ђинђићу, који је је изашао у Британском Гардијану 14. марта 2003.– „Ђинђић – квислинг из Београда“ 25 март 2011 Нил Кларк: 

…У својој недавно објављеној биографији Милошевића, Адам ЛеБор открива како је Америка напунила цегере српске опозиције са 70 милиона долара, приликом организовања пуча против Милошевића 2000-те. По личном наређењу Мадлен Олбрајт, посебно је формирано, у оквиру америчке владе „Субверзивно одељење за Југославију“, да би се бавило организовањем „спонтаног дешавања народа“, које ће евентуално резултирати у рушење Милошевићевог режима.

У исто време, постоје докази да су организоване криминалне групе, под контролом Зорана Ђинђића и надзором америчких обавештајних служби, извршиле серију атентата против кључних сарадника председника Милошевића, попут министра одбране Павла Булатовића и Жике Петровића, директора ЈАТ-а…

…Зоран Ђинђић- „човек америчке владе“, је био тај који је контролисао полуге власти- и у томе сигурно није разочарао своје Вашингтонске спонзоре. Први приоритет му је био да почне програм „економске реформе“- у ствари спровођења „новог економског светског поретка“ распродајом „будзашто“ државних ресурса Југославије западним корпорацијама. Тада је још увек, преко 70,000 Југословенских предузећа било у друштвеном власништву, и већина је била под управом радника и руководећих комитета, са свега 5% приватног капитала. По закону нико није могао да прода више од 40% имовине предузећа, 60% је остајало увек под контролом радника.

Ђинђић је кренуо убрзаном акцијом да измени те законе, тако да је велика распродаја државних ресурса ускоро могла да почне. Након две године, у току којих су хиљаде друштвених предузећа распродате у бесцење, углавном корпорацијама из Западних земаља које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999, (у форми извештаја Светске Банке) почели су да стижу хвалоспеви Ђиђићу и његовом „укључивању међународних банки у српски приватизациони процес“.

Али овде нису били у питању само национални ресурси за које је Ђинђић добио наређења да их распрода. Дошло је време да се и Милошевић лично уклони, и то за награду од 100 милиона долара; без обзира што је уклањање Милошевића представљало легално киднаповање и директно кршење важећих југословенских закона- чак су у ту сврху послали у Београд авион Британског ратног ваздухопловства да пребаци Милошевића у амерички финансиран суд у Хагу, где му је суђено у монтираном процесу…

———————-

…It was against this background that 20 opposition leaders accepted an invitation from the Washington-based National Democratic Institute (NDI) in October 1999 to a seminar at the Marriott Hotel in Budapest, overlooking the Danube River. The key item on the agenda: an opinion poll commissioned by the U.S. polling firm Penn, Schoen & Berland Associates…

Visa restrictions imposed by the Milosevic government made it impossible for the U.S. consultants to travel to Serbia, so they organized a series of „train the trainers“ sessions in Hungary and Montenegro. The trainers then went back to Serbia to spread the word. …

Some Americans involved in the anti-Milosevic effort said they were aware of CIA activity at the fringes of the campaign, but had trouble finding out what the agency was up to. Whatever it was, they concluded it was not particularly effective. The lead role was taken by the State Department and the U.S. Agency for International Development, the government’s foreign assistance agency, which channeled the funds through commercial contractors and nonprofit groups such as NDI and its Republican counterpart, the International Republican Institute (IRI).

While NDI worked closely with Serbian opposition parties, IRI focused its attention on Otpor, which served as the revolution’s ideological and organizational backbone. In March, IRI paid for two dozen Otpor leaders to attend a seminar on nonviolent resistance at the Hilton Hotel in Budapest, a few hundreds yards along the Danube from the NDI-favored Marriott.

During the seminar, the Serbian students received training in such matters as how to organize a strike, how to communicate with symbols, how to overcome fear and how to undermine the authority of a dictatorial regime. The principal lecturer was retired U.S. Army Col. Robert Helvey, who has made a study of nonviolent resistance methods around the world, including those used in modern-day Burma and the civil rights struggle in the American South. (Source> Nonviolence in the Service of Imperialism Peter Myers, March 6, 2011.)

ФБР ПРЕВОД- …Под тим условима око 20 опозиционих лидера је прихватило позив Националног демократског иниститута из Вашингтона (НДИ) у октобру 1999 да учествују у „семинару“ у будимпештанском хотелу Мериоту, смештеном на обали Дунава. Кључна тема дневног рада: спровођење анкете у режији америчке фирме „Пен, Шоен и Берланд- Сарадници“….
Виза рестрикције, које је Милошевићева влада увела америчким „консултантима“ су учиниле њихов долазак у Србију немогућим, тако да су они сада организовали серијски програм „како тренирати тренере“, на територији Мађарске и Црне Горе. Потом су „тренери“ послати назад у Србију да шире научену идеологију…
Неки Американци укључени у напоре уперене против Милошевића су признали да су знали да је у ту кампању умешала прсте и ЦИА, али ни њима није било јасно какви су обавештајни планови били у питању. Ако је и било „нечега“, сматрали су да то неће бити ефективно!? Главну улогу у овом (субверзивном) програму је имала „Агенција за међународни развој“ Америчке владе, више других владиних агенција за иностранство, које су усмеравале новчана средства кроз „комерцијалне контракторе“ и непрофитне НВО попут НДИ, и њиховог „Републиканског кореспондента“- Међународни републикански институт (ИРИ).
Док је НДИ сарађивао уско са опозиционим српским партијама, ИРИ се фокусирао на „Отпор“, који је имао улогу ударне револуционарне и идеолошке песнице, и био главни ослонац организације рушења Милошевића. У марту, ИРИ је финансирао долазак и трошкове тренинга и смештаја у будимпештанском хотелу Хилтон, за најмање 24 члана „Отпора“- свега пар стотина метара од НДИ изабраног Мериот хотела на Дунаву (где су српски опозициони лидери тренирани такође за свргавање Милошевића).
Током „семинара“, српски полазници су тренирани у томе како да организују штрајкове, како да користе „симболе“ у пропагандне сврхе, како да контролишу властити страх и како да руше ауторитет „диктаторског режима“. Главни предавач на ову тему је био пензионисани пуковник америчке војске Роберт Хелви, кој је проучавао методе „ненасилног отпора“ широм света, укључујући тактику коришћену у данашњој Бурми, као и борбу за „цивилна права“ на америчком југу.  (Извод из анализе „Ненасиље у служби Империјализма“ Питера Мајерса, од 6 марта 2011)

Напомена: Паралелно са састанцима и тренингом у Будимпештанском хотелу Хилтон са пуковником Хелвијем, одржани су (у организацији ЦИА центра из Софије) и састанци са водећим члановима Отпора, у главном граду Бугарске, у хотелу Шератон. Тим састанцима је присуствовао амерички амбасадор Ричард Мајлс. Иницијално, амбасадор Мајлс је демонтовао своје учешће, али је касније у разговору са неким медијима, признао да је био присутан…

Bulgarian Newspaper, The Monitor, Translated by Blagovesta Doncheva, With Commentary by Jared Israel, September 8, 2000- It was the same with the CIA center in Sofia, whose existence we exposed last year. And it was the same with the meetings between Yugoslav ‘opposition’ activists and Ambassador [Richard] Miles and his covert agents, a meeting that took place last year, in the Sheraton Hotel in Sofia. „No such thing happened,“ Ambassador Miles said at first. He was of course lying. Later he had to admit he had shared a meal with Yugoslavs. Now our warning, announced while US CIA head Tenet was still in Sofia, has proved true as well. All the pretentious analyses about the reasons for the CIA boss’s visit are reduced to (and exposed as) just another brutal order to today’s Bulgarian rulers – to keep selling our country’s sovereignty, providing another country’s spy organizations with a center for operations against a neighboring country. Yugoslavia.

The latest admission comes in the BBC report that a ten-day special course starts in Sofia today (August 28).

In that course U.S. spies will lecture and instruct Serb activists from the group „Otpor.“ Lecture and instruct in what?

Амерички амбасадор Ричард Мајлс

ФБР ПРЕВОД: Бугарске новине „Монитор“, Превод на енглески Благовеста Дончева, Коментар Џареда Израела, 8 септембар 2000– Исто је било са ЦИА центром у Софији, чије смо постојање обелоданили прошле године. Такође све је било истоветно са „састанцима“ између југословенских опозиционих активиста и америчког амбасадора Ричарда Мајлса и његови обавештајних оперативаца. Састанак се одиграо прошле године у Шератон хотелу у Софији. „Тако нешто никад се није десило“- иницијално је демантовао амбасадор Мајлс. Наравно да је лагао. Касније је признао да се састао са „Југословенима“. Дакле, наше упозорење (о таквим активностима) када је шеф ЦИА Тенет још увек био у Софији, се показало као истинито. Све амбициозне анализе о  правим разлозима посете директора америчке ЦИА биле су цензурисане (и на тај начин раскринкане) од стране бруталног режима бугарских властодржаца- са позадином предаје државног суверенитета, и омогућавања шпијунским агенцијама других држава, да у земљи (Бугарској) оснују центар за субверзивне операције против суседне државе- Југославије. Најновија потврда тих мрачних радњи нам долази из извештаја БиБиСија, који описује специјалне „десетодневне курсеве“ (за чланове Отпора), коју почели са радом у Софији од 29 августа. На тим курсевима амерички обавештајци тренирају активисте српског „Отпора“. Уче их и тренирају- чему?

—————————–

„Color Revolutions and Geopolitics“, December 6, 2011- The US has poured vast sums into destabilizing Yugoslavia. No one knows exactly how much; surely it is over $100,000,000. (1) The intent is to corrupt. How can this help but distort the Yugoslav political process, especially since draconian sanctions, imposed on Serbia by the US, have greatly multiplied the value of US dollars. Absent this bribe money and an honest opposition could develop. There could be real debate. The Yugoslavs would gain. But in the presence of vast sums, dangled to lure people, especially young people, to treason, how can there be productive political struggle? This is a crime, no less than NATO’s 78 day bombing campaign. — Jared Israel

ФБР ПРЕВОД: „Обојене револуције и Геополитика“, 6 децембар, 2011- Америка је уложила пуно новца у дестабилизацију Југославије. Нико не зна тачко колико, али сигурно више од сто милиона долара. Намера је била корумпирати друштво, са једином сврхом да се спречи политичко решење југословенске кризе. То није било тешко извести јер су драконске санкције усмерене на Србију, вишеструко увећале вредност америчког долара. Да није било тог „новца за подмићивање“, вероватно би у Србији била створена „поштена опозиција“. На сцени би била реална политичка дебата. То би било у интересу свих Југословена. Али присуство огромне количине (прљавог западног) новца, је утицало да се грађани, посебно млади људи определе за издају властите земље. Како је под тим условима уопште била могућа продуктивна политичка кампања? То је био злочин издаје, ништа мањи од НАТО бомбардерске кампање, која је трајала 78 дана.– Jared Israel

Појаву и деловање пуковника Хелвија, и њему сличних, на овим нашим просторима, који су се у примени метода специјалног рата против наше нације, почели да служе до тада непознатим и неконвенционалним методама- овај пут кроз разне америчке НВО, али и будуће „српске“, Невладине Организације- је тешко разумети без увида у период са почетка 80-их година, када је на британско-америчком самиту (Реган- Тачер) 1984 дато зелено светло за уништење „српски доминиране“ Југославије, и сабсеквентно „кастрирање“ Српске државе.

(Из књиге „(Про)Западни Злочин“- М.Новаковића, IV проширено издање, © 2014 Lulu(Publisher), Author: Miodrag Novakovic. All rights reserved ISBN 978-1-312-62946-2)