АКТУЕЛНО

„Од ратног хероја постао бескућник“ – АДМИРАЛЕ, БРАТЕ СРБИНЕ, ЗА КОГА СИ СЕ БОРИО!


„Пре неколико дана преузео сам и на мом ФБ профилу објавио тешку животну причу, боље рећи драму адмирала у пензији Рајчевић Слободана. Доказани патриота овај скромни Крајишник годинама води борбу са НАТО-вцима у МО и ГШ ВС…“ – пише генерал Божидар Делић.

Чланак из данашњег штампаног издања Новости.

Чланак из данашњег штампаног издања Новости.

За 27. април суд је заказао избацивање адмирала из стана који је некада добио као „службени“ до коначног решења његовог стамбеног питања. И ево годинама МО се бори да поврати стан у који се на основу решења уселио адмирал Рајчевић. Првостепени суд је пресудио у његову корист. Али не лези враже. Ту је Апелациони суд који као другостепени орган доноси директно решење о исељењу. И оно што је посебно жалосно, исељење ће обавити за рачун ВС суд уз асистенцију МУП-а. Та иста ВС и МО већ десет година не могу да реше питање дуплих станова за један број пуковника и генерала из „Цвећаре“ код Војне Академије.

Наиме, један број генерала је на тој локацији добио станове који су и за 50-150 квадрата већи од станова који су им следовали по Правилнику. После откривања те криминалне афере од истих је тражено да вишак квадрата плате по тржишним ценама (што је у реду). Међутим, ти вајни генерали су то одбили јер наводно немају новца да то плате. Али су због нерешене ситуације задржали и старе станове који су код појединаца већи од 90квм. И тако већ 10 година.

Но да се вратимо адмиралу.
Још 1992. године је одликован за храброст. Борио се за своју државу не мислећи на станове, материјалну корист, па често ни на своју породицу. Сада га та држава избацује на улицу и то болесног, са болесном супругом и непокретним братом. Врхунац бесчашћа десио се данас. Патрола МУП-а Србије је дошла на врата стана адмирала Рајчевића да га разоружа. Образложење: У понедељак вас исељавамо из стана па из мера безбедности морате да нам предате оружје које поседујете.

Е мој адмирале, мој ратни друже, мој пријатељу, мој Србине.
Усташе те никада нису могле разоружати – али браћа Срби успеше из првог покушаја. А нису знали јадници да адмирал никада не би потегао оружје на недужног човека, па макар он био и полицајац који је, ето дошао да асистира службеницима суда.

Покушавао је адмирал да спречи ову бруку државе и војске, да пронађе неко решење и оде из тог чувеног социјално-службеног стана. И дао би им тај стан да било где у Србији има макар шупу или бараку.

Пишем ово са надом да ће моји пријатељи ово поставити на своје профиле, поделити својим пријатељима и направити притисак на мафијашку власт да остави адмирала да на миру проживи оно што му је остало од живота.

Исељење заказано за 11.00 часова 27.04.2015.године. Адреса: Ул. Браће Јерковић 171.  Зграда солидарности. Ја ћу свакако бити тамо да помогнем мом другу и пријатељу.

general bozidar delic
Генерал, Божидар Делић.

 

***

Од ратног хероја постао бескућник

Слободан Рајчевић, адмирал Војске Југославије, после одлуке Апелационог суда мора на улицу. Болесног официра са женом оперисаном од рака и братом без једне ноге шаљу у Црну Гору, где немају ни здравствену заштиту

Рајчевић био "трећи човек војске" фото: НОВОСТИ

Рајчевић био „трећи човек војске“
фото: НОВОСТИ

АДМИРАЛ Слободан Рајчевић, који је од 2005. у пензији изгубио је битку са Министарством одбране. Из „службеног“ стана у београдској Улици браће Јерковић 117, који плаћа сваког месеца око 100 евра, мора сутра да се исели. Одлука Апелационог суда, који је преиначио пресуду Првог општинског суда, а била је у корист адмирала, постала је извршна. Једино чему још може да се нада јесте ревизија поступка пред Апелационим судом…

Официр који је служећи отаџбини шест пута одликован и два пута ванредно унапређиван, јуче ујутру је и „разоружан“. Полиција је дошла у минули петак на његова врата да узме службени пиштољ и ловачку пушку, како случајно не би правио проблеме судским извршитељима. Обећао је да ће у суботу сам оружје донети у полицијску станицу.

Рајчевићи су пореклом из Смоковића крај Задра, одакле их је „Олуја“ одувала. Слободан је као капетан фрегате 1991. службовао у Шибенику. Био је командант граничне бригаде. Захваљујући заштити његових бродова, ЈНА је вршила евакуацију свог људства и технике из лука у Словенији и Хрватској. Учествовао је у ратним операцијама на целом акваторију 1991. и рањен је у руку.

Након преласка флоте у Црну Гору, био је прво командант граничне бригаде на мору, копну и реци са штабом у Улцињу. У Бару је 1993. године добио стан од 49 квадрата.

У Тивту је, потом, био командант флотиле, па начелник Штаба флоте и начелник оперативе у Команди морнарице.

На службу у Генералштаб ВЈ у Београду дошао је септембра 1999. године. У време када је начелник Генералштаба био Небојша Павковић, адмирал Рајчевић је именован за његовог помоћника за морнарицу. Практично, био је трећи човек војске.

Завршио је све наше војне школе. За сваку годину службе оцењен је највишом оценом.

фото: НОВОСТИ

фото: НОВОСТИ

У Београду је 2002. добио „службени“ стан од 59 квадрата. У решењу је писало да ова стамбена јединица решава „питање породичног збрињавања“ адмирала Рајчевића. Уследило је, 2005. године, пензионисање „кадрова који миришу на барут“.

– Послали су ме у пензију у 53. години, „по потреби службе“ – прича Рајчевић. – Неку годину касније промењен је Правилник о збрињавању војних лица и ја сам изгубио право на стан. На суду сам се обрео 2007. доказујући да је мој стан прибављен из Фонда солидарности активних војних лица 1995. и да као такав никако није могао бити преименован у „службени“. Податке о стану, нажалост, нисам могао да добијем од колега из Војнограђевинске дирекције, већ сам морао да пишем канцеларији Родољуба Шабића и они су на основу Закона о доступности информација добили овај папир. Захваљујући њему сам и добио спор пред Првим општинским судом. Министарство одбране се жалило и Апелациони суд је преиначио ову одлуку. Утемељење Апелационог суда да то уради било је што имам стан у Бару од 49 квадрата.

Слободан Рајчевић је у међувремену оболео од дијабетеса и инсулински је зависник. Изгубио је вид на једном оку. Има и неуропатију. У стану са њим живи супруга која је два пута оперисана од канцера и брат коме су одсекли ногу због шећерне болести.

– Стан из Бара сам нудио Министарству одбране иако ми тамо станује ћерка – наставља своју исповест адмирал. – Правдали су се да они не могу да га узму јер је на територији Црне Горе, а пре петнаестак дана су ми препоручили да га продам, да за те паре купим неки у Србији и да га понудим Министарству одбране у размену за коначно решавање мог стамбеног питања. Како да га продам за 15 дана, није стан бицикл?!

Док разговарамо са адмиралом Рајчевићем, он телефоном зове колеге да му бар оно мало ствари неко пребаци до Кљајићева, где има даљу родбину. Распитује се и за цену возне карте до Бара.

фото: НОВОСТИ

фото: НОВОСТИ

– Правници из Министарства одбране саветовали су ми да напустим Србију и одем у Бар – наставља Рајчевић. – Објашњавао сам да немам црногорско држављанство, да немам тамо здравствену заштиту, показивао сам лекарске дијагнозе, и моје и од супруге, са ВМА. Није их ништа гануло. Објашњено ми је да могу тамо да платим лекарске прегледе, па да им донесем рачуне и они ће мени наводно дати новац за лечење. Ни сам не могу да верујем шта ми се догађа!

Адмиралу Рајчевићу, према важећем Правилнику о стамбеном збрињавању, припада четворособан стан. Када је 1999. стигао у Београд није га добио, већ – „службени“ смештај.

Пријавио се за кредит Министарства одбране 2002. године, како би прибавио одговарајући стан. Био је на првом месту листе. Нажалост, идеја о зајму као начину да се војним лицима реши стамбено питање је пропала. Нико од војних лица зајам није добио јер није било новца, већ су сви враћени на заједничку листу чекања. Адмирал више и не зна „на ком месту чека“…

– Када су ме из Министарства одбране тужили објаснили су ми да се мој стамбени случај води на два различита колосека. Један колосек је стан из којег хоће да ме избаце јер ми као „службени“ не припада, а други колосек је стан који треба да ми доделе, а за који нема пара. Звучи као шала, али није.

НА ПОТЕРНИЦИ

Адмирал Рајчевић је упозорен да не иде у Хрватску јер је на њиховој потерници. У међувремену у овој републици је грешком ухапшен човек који се зове и презива као и он одмах након што је из Аустралије дошао у родни Смоковић. Хрвати су га држали у затвору док нису установили грешку.

ОПРОШТАЈ ОД ОРУЖЈА

СА старог ормана адмирал Рајчевић је јуче скинуо свој ловачки карабин и кутију са револвером. Пре него што га је однео у полицију гланцао је науљене цеви старом крпом јер „оружје говори и о човеку“. Причао је да га је увредило када су му из МУП поручили да мора да се „привремено“ разоружа.

– Ја сам српски генерал. Зар бих ја пуцао у….

На дно кутије где је слагао униформе адмирал је положио слику унука који живи у Бару. Андреј се сликао у дединој униформи, поносан на оно што му је деда некад био.

– Разумеће он све ово кад порасте. Паметан је – цеди Рајчевић речи.

 

26. 04. 2015. „Дан Ветерана – Видовдан“, НОВОСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

8 replies »

  1. alo ljudi sta je tu cudno pa mi smo izgubili rat i logicno je da nam sada sudbinu kroje nasi koljaci i nemojte ocekivati nikakvu samilost unistce sve do jednog covjeka kao sto je nas admiral tako da buduce generacije nepomisle ni slucajnoi da se brane nego samo da stanu u red

    Свиђа ми се

  2. Сви који су спасли људство или технику из „братских“ република и увели у Србију…су пензионисани…,Ова Србија,која је наследница старе Србије и конститутивна држава која је створила Југославију,Србија, која је извела „браћу“ хРВАТЕ,сЛОВЕНЦЕ,бОШЊАКЕ…из беде хабзбуршког ропства и Губитничког савеза са силама осовине,је сада она којој се лицемерно пружа помоћ…А људи…Хероји…Моралне громаде,који нису дали веру за вечеру…и Крст за мастан прст… ???…Они ће преживети у беди…До следећег рата…кад ће јајаре опет побећи у иностранство,да би се вратили после победе и опет заузели „важна“ места…Тако је и у Русији,и у свим земљама које увек побеђују спољње зло…али унутрашње зло имају за извоз…

    Свиђа ми се