АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

Комнен Коља Сератлић: Писмо Владимира Бакарића Лазару Мојсову О КОСМЕТУ


Комнен Сератлиц

Комнен Коља Сератлић
11.4.2015.

Више од 50 година сакупљао сам као хрчак разна документа. Напокон, ових дана отворио сам кутије, сандуке, старе кофере и „сурово се обрачунао“ са том документацијом. Једноставно, спалио сам је. Тешко сам се одвајао од најмањег папирића, али осећајући лопату иза леђа и неспособност да напишем пар књига (већ осам година пишем књигу чији је основ дугогодишње дипломатско искуство, никада је нећу завршити, објавити), спалио сам више од 50 килограма разних текстова, анализа, информација, решења о избацивању из МСП и СК, партијско -бирократских и судских одлука, докумената из ЦК Југославије и других институција, изјава, записника из разговора највиших руководилаца за време посета разним земљама, забелешке из разговора са страним личностима и домаћим политичарима, забелешке са разних путовања као члан делегација, моја писма страним личностима и домаћим грешницима и обрнуто, исечке из листова, часописа, страних и домаћих и др. Тако сам се „обрачунао“ са прошлошћу.

Са садашњошћу, до оне лопате, се „обрачунавају“ моји текстови. Етика, радна и лична, ми није дозвољавала да из институција у којима сам радио, узимам пов. и строго пов. документа са којима сада машу разни хвалисавци у некаквим петпарачким таблоидним листовима и ТВ емисијама, дакако стављајући себе у први план, јер су сведоци у вечним ловиштима.

С обзиром на то да је Космет српски проблем више од стотину година, односно све што је важно и, нажалост, ружно и трагично за Србију, везано је за Космет – одлучих да, пре спаљивања, дам читаоцима на увид писмо В. Бакарића, тадашњем председнику Председништва ЦКСКЈ Л. Мојсову.

Као сведок времена, упознао сам скоро све функционере од Сежане до Ђевђелије у разним приликама: као студент права и првог ФПН у Загребу (основан 1962., управо је Бакарић био председник Факултетског савета), затим као новинар, потом као дугогодишњи дипломата (37 година), а посебно у време док сам био в. д. шефа Протокола Брозу 27 дана у вили „Галеб“ у Игалу.

Међу њима је било врсних интелектуалаца из богатих породица, доктора наука са познатих европских универзитета, чланова академија, поштених и моралних личности, а било је и оних за које могу рећи да сам несрећан што сам их познавао.

Бакарић, чије је право презиме Куперштајн (апсолутни владар у Хрватској), био је велики послушник Јосипа Броза, од када га је упознао до његове смрти. Оставио је многе мрље иза себе, посебно Керестинац и Петрову Гору.

Лазар Мојсов је био (осим највиших државничких и партијских функција) дипломата пар екселанс (par excellence), амбасадор у више земаља и министар иностраних послова. Упамтио сам га као великог интелектуалца и радника. Био је страствени филателиста.

Уместо овога увода, хтео сам да прокоментаришем писмо. Међутим, одлучио сам да то препустим вама читаоцима. Дакако, погледи у писму нису ни близу брилијантним анализама и начину како су решили то болно питање српске вође од 2000. године до данас.

Поредити ондашње вође са ововременским генијалним вођама и преговорачима (са Шиптарима и евроамеричким лутајућим циркузантима), разним Коштуницама, Стефановићима, Дачићима, Вучићима, Човићима, Вулинима (Че Гевара), Ђурићима и др., било би сулудо.