АКТУЕЛНО

ЕДУАРД ЛИМОНОВ: ПА ШТА СЕ ЈОШ ЧЕКА? (фбр превод- Нада Љубић)


18.фебруара 2015.годину 11:38 |

Пише: Едуард Лимонов

113200

Па шта још да се чека?

Едуард Лимонов о страним официрима који врше инспекцију руских војних јединица и о потреби да се та пракса прекине

Инострани официри су се навадили да долазе у Ростовску област, где трагају за недозвољеним активностима руских оружаних снага.

Прво су стигли инспектора из Украјине, украјински официри. Овде треба подићи прво једну, а затим и другу обрву…

Је л’ још негде неко видео, је л’ још негде неко чуо за тако нешто, да официри земље, која се налази у сукобу с нама (ако и није баш у директном, она је свакако у сукобу с нама), слободно шпартају по територијама војних јединица противника и тамо завирују у свако ћоше? Да обављају такву озакоњену шпијунажу? Где то има?

Нигде нико није ни видео ни чуо за тако нешто. Можда се такво нешто догађало у древној Кини, у доба Сун Цуа[1]? Ја немам података о тако чудним обичајима.

Постоји само један пример, близак по времену и по крајњем одступању од нормалних обичаја рата, а то је онај када је на аеродрому Доњецка извршена ротација украјинских јединица, када су они заменили своје уморне и рањене трупе свежијим, уз дозволу власти Доњецке Народне Републике.

Једном су направили такву ротацију и затим, очигледно, и сами занемели од ужаса због тога што је учињено, јер не смеш непријетаља подићи с пода, отрести му шињел, послати га кући и краснописом писати добродошлицу за свеже непријатељске трупе. Да би нас свеже непријатељске снаге успешније гранатирале, да би успешније убијале наше борце.

До дан данас није сасвим јасно због чега су тада показали тако глупо дружељубље. Мислим да су то учинили под утицајем генија из Москве, да су у пракси применили неки надреалини савет Суркова[2]. Много бесова[3] скаче тамо око власти.

Украјински инспектори руских оружаних снага нису нашли ништа необично у Ростовској области. И отпутовала су. Одневши са собом потпуну представу о томе где се налазе руске јединице у Ростовској области и чиме су оне наоружане. Може бити да су, не скривајући се, све и фотографисали.

Шта гледа Истражни комитет[4]?

Ако су за издају државе оптужили провинцијску либералку Давидову из Вјазме[5] — која и није баш сасвим при здравој памети, (а исправно су поступили, исправно, не сме се тетошити идиотизам грађана!) — због одавања података о премештању једне војне јединице, кога ће онда позвати на одговорност због пуштања украјинских официра у наше војне гарнизоне?

Због легализације шпијунаже на нашој територији?

Сада су нам допутовали холандски и турски официри. Рекох ја да су се навадили.

То је заправо понижавајуће. Водати по својој територији туђа војна лица и показивати им: „Ево овде нам стоје системи „Град“, а овде су нам, видите, системи „Бук“, али то су дозвољени системи „Град“ и „Бук“, стални састав.“

„Пођимо сада до места на коме држимо најновије типове наоружања, господо официри!“

Намеће се питање: „Јесмо ли ми то изгубили рат? Зашто нас тако проверавају? И коме ми то хоћемо да се допаднемо? Коме ми то хоћемо да покажемо да нисмо умешани, да не нарушавамо?“

Те инспекције су – лоши знаци. Мени лично од њих није добро.

Мој покојни отац-официр је користио псовке крајње ретко, а овде би поскидао све са неба.

Треба на време викнути „Издаја!“

А шта ако је све ово обични либерални идиотизам?

Ако је обични либерални идиотизам, од тога не постаје лакше.

Дефинитивно ће бити јасно да ли је Москва затворила доњецки досије оног Судњег дана, када „Хохли“[6] дођу да легално преузму контролу над државном границом ДНР и ЛНР са Русијом.

До сада су нам из Минска пре неколико дана јавили да је контрола над границом, коју сложно захтевају три државе — сама Украјина, Немачка и Француска, питање које треба да буде решено уз одобрење ДНР и ЛНР. За сада је тако.

Данас њима, доњецким републикама, због контроле над границом Русија још увек не заврће руке. Ако почне да заврће, тада са сигурношћу можемо знати да је дошао час да викнемо „Издаја!“

За сада ћемо ћутати.

Још један знак који најављује издају биће – када почну да истерују руске добровољце из ДНР и ЛНР.

За сада тога нема, хвала Богу.

Али инострани официри који се шетају по војним јединицама у Ростовској области су – лош знак. То је сигурно.

То нам не треба. С тим се мора прекинути.

Фото: Павел Лисицин/ РИА Новости

Превод: Нада Љубић
Извор: http://svpressa.ru/war21/article/113200/

[1]Сун Цу или Сун Ци, кинески генерал, стратег и филозоф (544-496 п.н.е) сматра се аутором чувене „Уметности ратовања“ у којој се налази и ови постулати:- Непобедивост лежи у одбрани.Могућност победе лежи у нападу. Ратници победници прво победе па онда иду у рат, док ратници губитници прво иду у рат па онда настоје да избегну пораз.

[2] Владисла́в Јурјевич Сурко́в (рођен као — Асланбек Андарбекович Дудаев, дугогодишњи високи политички функционер РФ, од 20.септембра 2013.године је заменик председника РФ. Опозиција, а Лимонов је опозиционар, га сматра сивом еминенцијом, главним идеологом, главним ПР-менаџером и спин –доктором „Путиновог режима“.

[3] По старим народним веровањима БЕСОВИ су ЗЛИ ДУХОВИ

[4]Истражни комитет Руске федерације (Сле́дственный комите́т Росси́йской Федера́ции – СК России) — независни орган који покреће истраге у Русији, уведен 15 января 2011 года.

[5] Становница града Вјазме Светлана Давидова, мајка седморо деце, била је у притвору (пуштена да се брани са слободе због мале деце) пошто је телефонирала Украјинској амбасади и обавестила тамошње особље да се војна јединица, чији се гарнизон налази близу њеног стана, можда спрема да упути своје војнике у Доњецк. Либерална опозиција се свим средствима бори за заштиту њених права, петицијама, ангажовањем најскупљих адвоката, мобилизацијом „антирежимских“ медија. Док је за руске „западњаке“ она симбол жртве окрутног режима, рускои закон за њено дело предвиђа до 20 година затвора.

 

[6]Хохли, назив за Украјинце, потиче из традиције запорошких козака да брију главу а да оставе да им расте само један прамен, реп, (хохол). Према византијским изворима, у Кијевској Русији таквав перчин (оседелец) носили су само припадници аристократије.