У Будимпешти нема мира. Није први пут да последњих недеља мађарски главни град постаје место одржавања антивладиних демонстрација под паролама «Више демократије!» и «Доле Орбан!» Последња је одржана 2.јануара, а следећа је планирана за 1.фебруар када Мађарску треба да посети Ангела Меркел. Противници Виктора Орбана изјављују да намеравају да немачкој канцеларки покажу да Мађари бирају Европу, а не Азију (под «Азијом» подразумевајући  Русију).

Опозиционари оптужују мађарског премијера не само за економске промашаје, већ и за «геополитичку самовољу», под којом подразумевају речи Виктора Орбана о окретању Мађарске ка Истоку и о плановима за развој сарадње са Русијом и Кином.

24. 01. 2015. Фонд стратешке културе – пише Владислав Гуљевич, за ФБР приредила Биљана Диковић

Русија за Мађарску представља најважнијег трговинско-економског партнера међу земљама које нису чланице ЕУ. Према руско-мађарском међувладином споразуму о изградњи два нова енергетска блока за нуклеарку «Пакш» која се налази 100 км од Будимпеште, Русија издваја за Мађарску кредит од 10 милијарди евра са роком отплате од 21 године. «Пакш» производи 42% струје од укупне количине која се производи у Мађарској.

Мађарска је у почетку била уздржана по питању санкција САД и ЕУ против Русије. Како је једном рекао Орбан, за Европу је увођење антируских санкција исто што и пуцање у сопствену ногу.

Мађарски премијер се залагао и за подршку пројекту изградње «Јужног тока», изражавајући жаљење  што је тај пројекат постао талац у геополитичким играма. Орбану припада и низ оштрих изјава, као она да је «пројекат који се зове Европска унија ућутао», и да ће Мађарска  бити «држава са традицијом». Католик – верник и отац петоро деце, Орбан се бори за очување традиционалних породичних вредности и противи се  ширењу диктатуре сексуалних мањина, која је запљуснула Европу, у Мађарској.

САД су врло брзо одреаговале на правац који је изабрала влада Виктора Орбана. Тако је сенатор Џон Мекејн, који је Мађарску назвао «Важна земља», изјавио да је Орбан у својим рукама сконцентрисао превише власти. Такође је шесторици мађарских политичара из круга сарадника Виктора Орбана забрањен улазак у САД, под изговором да су умешани у корупцију.

Негативну реакцију Вашингтона на правац који спроводи Орбан изазвало је и зближавање Будимпеште са Пекингом. После изјаве шефа Министарства за иностране послове Народне Републике Кине Ванг Лија да Мађарска представља полазиште за кинеско-европску сарадњу, да је она међу земљама Централне Европе добила највише кинеских инвестиција (скоро 4 милијарде $), да политика Орбана представља политику «окретања према Истоку», што хармонично иде уз кинеску дипломатију кинеског Пута свиле, да је од 2003. до 2013. године трговинска размена између Кине и Мађарске повећана 6 пута, у Вашингтону су закључили да Будимпешта крши субординацију која постоји у евро-атлантском свету и да излази из подчињености.  

Организатори су се понадали да је антивладин покрет у Мађарској усмерен ка личности бившег премијера и милионера Ференца Ђурчана (Gyurcsány Ferenc), вође такозване Демократске коалиције. Ђурчан своје планове не крије: «Уколико Орбанов режим не буде свргнут – он ће нас све сахранити. Једино што нам остаје, то је директна демократија и отпор.»

Међу онима који у Будимпешти протестују је примећен и  повереник за послове САД у Мађарској Андре Гудфренд. Коментаришући случај са забраном уласка на територију САД шесторици мађарских политичара, А.Гудфренд  се изјаснио да  је Орбана окружило превише корупционаша а то, као, не може, а да не погорша америчко-мађарске односе. Западни медији отворено пишу да Мађарска може да буде следећа после Украјине као кандидат за смену режима, јер Орбан исказује диктаторске навике и превише озбиљно  схвата власт.

Своју линију у односу на Мађарску има и Немачка, која претендује да буде регионални лидер Централне и Источне Европе. По свему судећи, посета Ангеле Меркел, угоговорена за почетак фебруара, представљаће нов корак у истом правцу.

Доктрина атлантизма која је преовладала у америчком и европском естаблишменту тера државе Централне и Источне Европе – Мађарску, Чешку, Бугарску, Србију и Словачку да одбацују евроазијски правац сарадње чак и уколико би та сарадња значила неоспорну економску корист. Државе наведене регије морају да се потчине захтевима америчке превласти у Европи, за   чији нови инструмент се проглашава споразум о Трансатлантском трговинском и инвестиционом партнерству (ТТИП).

Судећи по свему, Мађарску у следећим недељама и месецима чекају бурни догађаји. Очигледно да европским земљама које су се удружиле са НАТО и ЕУ ни чланство у тим структурама не гарантује да у њима неће можда доћи до покушаја свргавања законите власти, посебно уколико та власт претера са коришћењем дозвољене јој политичке самосталности.