Да доктор Златибор није у праву не би планина добила име по њему – ситуација у српском здравству није ни налик ономе каквом је описује Миљко Ристић, директор Клиничког центра Србије!

25. 12. 2014. Два у Један, за ФБР приредила Биљана Диковић

Наравно да није потребно имати везу како би добили бољу лекарску помоћ- довољно је да имате новца, мада здравље нема цену, али и не купујете здравље, већ здравственог радника (част дивним појединцима)!
Мислим, ако је већ уведена институција „изабраног лекара“ зашто не би могла и купљеног?! Па и кромпир на тезги проберете, односно, изаберете, па платите, а не стрпате у цегер и само махнете продавцу у одласку…
И статистика иде на руку тврдњама министра планине која у песми нешто запиткује Тару: људи све више обољевају и умиру без икакве везе и праве дијагнозе, док је код оних са нешто еврића испод јастука примећено значајно побољшање здравственог стања!

Златибор Лончар

Дакле, нема баш никакве везе с протекцијом, већ исцелитељском моћи евра, који је после проналаска пеницилина нешто најреволуционарније што се догодило у модерној медицини.
И не само да је евро, а не веза, пожељан у лечењу, већ је утврђена и директна веза између одређених апоена и одређених болести, тачније, оно што лечи сто евра не помаже код оболења на која благотворно утиче хиљаду евра, напротив, производи контраефекат!
Стварно смо, бре, чудан народ- нормално је да чим уђемо у градски превоз валидирамо1 карту, а није да по уласку у болницу валидирамо лекара?! Ту мислимо да можемо да се прошверцујемо, уз изговор: „Идем само две станице, докторе“!
Па и те две станице доктор наплаћује, не ради тек од треће, аман!

Није то, наравно, питање везе, односно, да ли познајете неког ко некога познаје, већ основне културе, јер и кад одете на бабине, први пут видите дете, ћушнете неки евро испод јастучића уз оно традиционално: „Да купиш бату/секу“!
И доктора први пут видите, можда и он хоће бату или секу, летовање на Миконосу, викендицу, бољи аутомобил, скупе пљуге, силиконску супругу?..
Оно на чему министар потенцира јесте поштовање традиције и основних вредности- пацијент је нешто налик положајнику, а улази ли положајник празних руку у кућу?!
Човек одговорно твдри, и верујем му, не треба баш никаква веза да би се лечило, али потребно је мало мотивације да би се излечило!
Није то веза, наравно, то су Миљкове глупости, већ тај „лек“ којег нема по болницама, а покажао се више него успешан код многих болести- евромицин!
Осталог углавном има, али наука напредује баш као и болести, не можемо очекивати да пеницилин и бруфен довека лече све!

Дакле, не морате познавати никога, заиста, довољно је да у вама препознају одговорну особу која зна да здравље нема цену и не жели да се цењка око тог аксиома!
Довољно је да оставите коверту на видном месту, па ће се у зависности од вредности њеног садржаја наћи већ неко ко се заветовао Хипократу да ће за сто евра покушати нешто да уради, а за хиљаду изигравати и сталак за боцу с инфузијом ако треба?

П. С. Извињавам се оним дивним људима у белим мантилима који свој посао раде посвећенички, ко вам је крив кад још верујете у идеале и пеницилин!

Михаило Меденица