Зато, хајде да се за тренутак ставимо у њихов положај и да покушамо да се присетимо макар неколико кључних догађаја који су обележили 2014. годину која броји своје последње дане. Иако се једнократна помоћ новопеченим мајкама обезбеђује само у појединим градовима, у пракси се показало да ни она није редовна, што је навело рецимо породиље из Крагујевца да протестују и на улици, или се финансијска помоћ смањила на износ мањи од једне половине, што су на пример искусиле породиље у Београду након пролећног резања њихове ионако скромне накнаде.

Да ствар буде још гора, није недостатак пара једини узрок свих проблема са којима се суочава та најосетљивија категорија становништва, него је и вазда компликована бирократија нашла начина да им отежа положај, што се одражава у чињеници да је за рефундацију новца за време породиљског одсуства и у 2014. години било потребно прибавити стотинак разних докумената и потврда, а то је без сумње надљудски подухват који захтева много већу енергију и време од онога са којим породиље располажу.

При том је тешко избећи својеврсно поређење са ситуацијом у другим земљама, попут оне у Руској Федерацији, где ће и поред економских проблема узрокованих западним санкцијама, много пута помињани програм мајчинског капитала наставити да се спроводи и током 2015. године, и то у повећаном обиму. Подсетимо, ради се о једном од основних облика финансијске помоћ, који ће у предстојећој години износити најмање 7000 евра, а ту могућност је до сада искористило преко 5,5 милиона младих руских породица.

Осим редовног повећања самог новчаног износа, у Русији се планира и проширење могућности на које мајчински капитал може да се искористи, па ће тако поред досадашњег побољшања стамбених услова, образовања детета и уплате у пензиони фонд мајке, та помоћ убудуће вероватно моћи да се потроши и за цели низ других намена као што су: указивање високотехнолошке медицинске помоћи и лечење тешко болесне деце, гасификација куће, стицање породичног аутомобила, образовање мајке, набавка специјалне техничке опреме за децу са посебним потребама или исплата у готовини.

Али да ипак ни у Србији положај трудница и породиља нипошто није безнадежно лош, показује недавни случај са побољшањем исхране у српским породилиштима, с обзиром да би у складу са смерницама Министарства здравља јеловници широм земље требало убудуће да буду прилагођени њиховим стварним потребама, али и поред тога, тешко се отети утиску да појединачна побољшања животних услова младих мајки више представљају изузетак, него правило.

И зато, поготово када се узме у обзир да се Срби налазе у самом врху списка најстаријих нација у Европи, па чак и у светским оквирима, онда би у сваком случају било сврсисходно да се и труднице и породиље позову да са своје тачке гледишта сумирају утиске и резултате сваке одлазеће године. Иако је чак и без тога могуће претпоставити како би гласио њихов одговор који произилази већ из саме чињенице да ће сутра имати мање него што имају данас.