Стефан Симић
ФБ белешка 23.12.2014.

 Вама имена попут Толстоја, Неруде, Јевтушенка неће значити ништа.

За Булата Окуџаву мислићете да је неки мање познати фудбалер, а за Моравију да је евентуално оснивач неке компаније.

Када неко у вашем друштву изговори реч Војводина главом вам неће проћи Мика Антић него Војвођанска банка.

У Русији нећете тражити Јесењинова села, брезе и мало ждребе већ џиновске тржне центре и шопинг молове.

Балашевићевих 206 корака вам такође неће значити ништа, као ни станица у Пули, провинцијалка, или михољско лето.

Ни када се коцкате нећете се сетити Достојевског како губи сав новац у Немачком Баден Бадену.

Ви у Лондону нећете размишљати о улицама којима се кретао Оскар Вајлд него ћете тражити Челзијев и Арсеналов стадион.

Када видите циганске черге прво што ћете се сетити нису Пушкинови цигани већ Хитлеров холокауст.

Ви нећете задрхтати пред дневником Ане Франк, али ћете се клети у протоколе сионских мудраца и остале антисемитске књиге.

И када размишљате о самоубиству главом вам неће проћи Јесењин, Хемингвеј и Бранко Миљковић, него да ли је могуће да извучете још неки кредит.

Ви се у Прагу нећете ни осврнути за Кафкином кућом…

Ходаћете Паризом а нећете ни знати да су тамо живели Селин, Виктор Иго и Жак Превер.

Мрзећете пођеднако све владаре заборављајући да је и Његош био владар?

Мислићете да су слепи људи бескорисни заборављајући улогу Филипа Вишњића у Српској историји?

Вама ће приручници “брзо, лако и једноставно” бити занимљивији од сваке литературе.

За вас ће то бити једина права литература?!

Вама ће Шербеџијино извођење “Не дај се инес” бити досадно…

А Толстојева Ана Карењина идеалан подметач за сто, или шпорет, због своје обимности.

Вама ће старе дедине књиге само скупљати прашину, ако их пре тога не избаците на улицу.

Под условом да то пре вас није учинио ваш отац?

Ви ћете у Сарајеву сасвим незаинтересовано проћи поред “моста љубави” који је деценијама раздвајао две гимназије – мушку и женску?
Гимназије раздвајао а момке и девојке спајао?

Вама на десетине београских спомен плоча у част великих песника неће значити ништа.
Пролазићете поред њих као да не постоје…

Вама ће Трг Тина Ујевића бити неки тамо трг, а Тин неки тамо песник, и ништа више од тога.

Учићете географију света због велике награде формуле један, или светског првенства у фудбалу, а нећете знати ко је на својим раменима носио културу једног народа?

Вама Селимовићев дервиш неће представљати ништа у животу, као ни Господар Јованова 39 у Београду?
Као ни Соња Мармеладова и Наташа Филиповна?
Као ни старац Зосима и презиме Карамазов?

Вама, у крајњем, ништа неће значити ни ова песма јер је нећете разумети…

Вама, који ћете живети без поезије…

Вама, који ћете волети без љубави…