КОСОВО И МЕТОХИЈА

Професор Радишић предлаже – Косово и Метохија да уђе у састав Руске Федерације на 99 година


Срби све мање и све ређе одлучују о својој судбини. С обзиром на то да Русија сада има снаге да пружи помоћ у решавању планетарног проблема, у вези с протекторатом над јужном Србијом, најбоље решење је да Косово и Метохија, док је још увек правно српска територија, уђе, што пре, привремено, у састав руске федерације.

***

 

svetozarradisic-274x300

Пише: Проф. др Светозар Радишић

Иако је овај текст објављен у листу „Сведок“ број 569, 19. јуна 2007. године, под редакцијским насловом „Џунгла гради бонсаи државе“, због ситуације у Украјини и процеса који ће потом уследити остаје иста идеја и сада актуелна. У тексту је предложено решење за Косово и Метохију, које би затекло Запад. Прво објављивање је било пре признавања државности Косова од стране Сједињених Држава и њених трабаната. Ово, друго објављивање треба да покаже да предлог после свега што се догодило још важи.

Сва размишљања о Србији, њеној судбини и Војсци Србије личе на проницања у све неизвеснију будућност. Судбина одбране и Војске одређена је, пре свега, изборима повољних исхода, условљених непрестано новим опасностима и изазовима – потенцијалним узроцима рата. Не треба заборавити да су најављени нови „хладни рат”, ратови знања, ратови цивилизација, „рат свих против свих” и да прети чак и самоуништавајући нуклеарни рат.

Језуитски ментори из реда „Лобање и кости” и/или групе „Билдерберг”, који потурају ратове Великој Британији и Сједињеним Државама, немају намеру да одустану од глобализма, односно неоробовласничког поретка. Нанотехнологија и информатика омогућавају међуконтинентална прецизна дејства и коришћење космоса за владање и бдење над планетом. На планети Земљи је све мање сировина, а све више становника, који се умножавају и вештачки клонирањем, стварањем банака органа, биолошким продужавањем животног века и због развоја медицине, а најављен је и киб-орг, где ће механика заменити потрошније људске органе.

Јаз између богатих и сиромашних држава и појединаца све је већи. Упркос причи о све већој хуманости и све квалитетнијој демократији, очевидно је да је све мање слободе. Мегакапиталисти, који су узели од осталих новац, својим системима за регуларну, легитимну и легалну пљачку, контролишу осиромашене људе административно, прислушкивањем, свим врстама праћења, пресретањем електронских података, мобилних телефона, глобалних позиционих система, авакса и сателита, методама „контроле ума”, претњама и употребом тзв. неубојног оружја. Финансијски магнати преко својих послушника у медијима, војсци, полицији, и правним системима стварају најперфиднији облик окупације света, у којој ће достојанство људи, приватност и слобода бити мисаоне именице.

Велике силе (воде их крупни капиталисти и произвођачи оружја), непрестано, прилагођавају међународни правни поредак својој сили и аспирацијама, према својим „виталним интересима”. Ратови и продаја норужања постали су најуноснији бизнис. Чланице Савета безбедности су најуспешнији и неприкосновени трговци оружјем.

Обмене и лажи постале су важно оружје, а морални кодекси се помињу с подсмехом. Самосталност држава и народа, пристајањем на ограничени суверенитет, претварају се у тековину претходних векова.. У процесу регионализације настају „бонсаи државе”, са марионетским режимима, у којима се модерни окупатори ослањају на школоване истомишљенике. Планетарни монетарни колач нерастегљив је, а сви кидишу на њега. Људски род је на путу да поништи услове за живот на планети. Чисто земљиште, вода, чист ваздух и храна незагађена пестицидима постају све траженија роба…

У СУСРЕТ РАТОВИМА

Људски род је одувек био маштовит када треба ратовати и отимати, а сиромашан у идејама када треба давати и одрицати се. Стога није чудно што данас осим војних сукоба свет стрепи од космичких, економских, дипломатских, психолошких, информатичких, нуклеарних, електромагнетних, биолошких, виртуелних, геофизичких, климатских, сеизмолошких, верских, трговинских, електронских, информационих, кибернетичких, компјутерских, мрежних, виртуелних, хакерских и других ратова.

Годину дана после агресије на СРЈ, Танг Ђијасуан, кинески министар иностраних послова, рекао је да “НАТО предвођен Сједињеним Државама мора дубоко да се замисли и да извуче поуке из онога што се догодило на Косову”. (То би се и догодило да је реч о озбиљним системима, а не о системима које води незајажљиви мегакапитал). Подсетио је наведеном изјавом да је Запад разапет, између потребе да се прошири ка истоку (не би ли се домогао преосталих планетарних ресурса неопходних за свој даљи профитни прогрес, да би задржао предност у технологији и информатици и наставио да доминира планетом) и све неизвеснијег исхода операције „овладавања светом помоћу долара”. (Штета је што само мали број људи на свету зна да је план будућности планете потпуно исписан, у шифри, на новчаници од једног долара. Тамо је написано и ко влада и на којим принципима и са којим циљем).

Неизбежна борба против тероризма иницирана од припадника америчке квантитативне цивилизације, личи на змијско гутање сопственог репа. Будући да велике силе не могу изаћи из „врзиног кола”, проистеклог из њиховог лихварског приступа, оне ватром гасе ватру, а тероризам сузбијају тероризмом – методама „прљавог полицајца” – ојачавајићи зло против којег се наводно „боре”.

Будући да су Срби, заједно са свим народима који су се супротставили тзв. новом светском поретку, таквих народа има их више од 35 на планети, оголили намере глобалиста и згулили маску с лица „владарима из сенке” и стали на црту највећем злу у историји људског рода, потпуно је природно што их окупатори наоружни до зуба (чак и невидљивом технологијом) распарчавају и покушавају да дотуку. Срби имају проблем с биолошким опстанком („бела куга”), губљењем територија, кидањем националног бића и покушајем окупатора и њихових истомишљеника унутар српског рода да избришу историју, традиције, језик, све што подсећа на некада најраспрострањенији народ.

Окупатори више нису нацисти и фашисти, јер за њихова зла људски род није измислио име. Зову их демократски фашисти, али, то име је нежно за такву врсту (не)људи. Они ракетирају са дистанце и убијају по законима које су сами смислили. Некадашњи домаћи издајници такође више немају име – тако да је нађено најперфидније решење – они су партнери дојучерашњих непријатеља.

Србија без народне власти, биране уз помоћ фантомске међународне заједнице и службеника „великог брата”, остала је без своје војске у време када је најугроженија и када може да изгуби своје највеће светиње и мит који је Србе одржао у животу онолико векова колико траје непрекидни напад на српски род, до сада.

С обзиром на то да одбрамбени Србије систем није сасвим српски, јер га усмеравају Велика Британија, преко система школовања, и САД, преко необичне и неискусне националне гарде из Охаја, и да је без институција које могу да предложе и вишекритеријумски провере најбоља решења за одбрану Косова и Метохије, Србија остаје без могућности да нађе трајно решење. То је проблем који се у догледно време неће решити без помоћи и инвестиција у одбрамбени систем.

Сведоци смо да се САД први пут налазе у истинској агонији. Имају највећи војни буџет у историји. Разапете између бројних неопријатеља, које су према Јоханану Раматију створили у свету, све слободније Јужне Америке, проблема између Израела и Палестине, ратова у Ираку и Авганистану, раштрканих снага по базама које треба да им одржавају окупационе системе, пред ратом против Ирана, Сирије или Северне Кореје, са шупљим унутрашњим безбедносним системом, с исламизацијом, хиспанолатинизацијом и африканизацијом сопствене земље, пред све јачом Кином, Русијом и Индијом, изгледа моћна само зато што је најмилитантнија земља света и што сви финансијски магнати увек гласају за рат, јер од ратова живе.

С друге стране, буде се и јачају Русија, Кина и Индија, али и многи самосвесни људи широм планете. Ничу неформалне организације које све мање раде јавно, јер је тзв. неубојно оружје намењено за њих – а они су свесни да ће бити проглашавани за побуњенике и терористе. Највећи проблем глобалиста, нових освајача света, типа Хитлера, је што су наоружали свет новим технологијама и информацијама. Осим тога, пролиферацију оружја, асиметричне операције и „џокер сценарија“ је све теже контролисати.

Српска судбина је, као и сваког народа, везана за интересе великих сила. Сада Срби, по ко зна који пут у историји треба да се определе – да ли ће бити са онима који ће добити или изгубити следеће битке и ратове, свесни, при том, да ратови никад не личе не претходне. Мудрост малих земаља је у одлуци да ли ће и у које ће коло да се ухвате.

КОСОВО И МЕТОХИЈА ИМАЈУ САМО ЈЕДАН СРПСКИ ИЗЛАЗ

Све већа неравноправност савезника и „партнера”, у настојању да се глобализацијом стави планета под контролу наднационалиста (глобалиста) већ је уздрамала трилатерални поредак.

У таквим околностима обликују се одбрамбени систем и Војска Србије. Услове отежавају стрепња ратовима истрошеног народа и настојање да се, у нарастајућем хаосу, војска не злоупотреби.

Одбрамбени систем требало би, у свим условима, да обезбеди да држава не изгуби сведиманзионални рат и не буде окупирана, на било који начин, пре употребе војске. Војска мора стећи моћ да нанесе сваком потенцијалном непријатељу губитке које он неће пристати да плати.

Њену величину и снагу треба да одреде могућности народа и критеријуми које намеће потенцијални непријатељ. Доктринарна решења не смеју бити формална. Морају се наћи студиозним домишљањем у односу на стварног непријатеља, на основу јасних опредељења, интереса и циљева, у поступцима расположивих снага, много реалније, са више знања, организованости, мудрости и воље. У новом одбрамбеном систему треба наћи, пре свега, решења за неоружане облике агресије.

Србија се нaлази на раскрсници. Сједињене Државе нуде независност Косову и извесно, после краћег времена, међународна признања од свих америчких следбеника (сателита, дужника). Русији не одговара, из личних разлога, али и из рационалних, светских, да се Косово и Метохија третира као проблем ван времена и као да не припада планети Земљи.

Српски и руски интереси се коначно поклапају. Како Србија нема институцију, то би требало да буде Министарство одбране или Институт ратне вештине, која би предложила оптимално решење, усуђујем се да предложим: КОСОВО И МЕТОХИЈА ТРЕБА ДА УЂУ У САСТАВ РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ НА 99 ГОДИНА. Тај предлог још може да предложи Србија, јер су Косово и Метохија у саставу Србије. За неколико месеци, ако „Американци” остваре свој сан, тај предлог ће бити немогућ. (Сада мислим, да је предлог теже остварити, али да је и даље могућ – прим Р.С).

Србија на тај предлог има једнако право као на савезништво, споразум или пакт са Русијом и Белорусијом, што је предлагано проамеричком Јељцину. Уласком Косова и Метохије у састав Руске Федерације решило би се више проблема.

Прво, Србија би лакше заштитила своје сународнике и све неалбанце на том подручју.

Друго, руске трупе би имале легитимно право да се разместе на својој привременој територији, па чак и да разместе интерконтиненталне антиракетне системе, за одбрану од непријатеља.

Треће, САД не би требало да буду против тог предлога, јер тврде да намеравају да приме Русију у састав НАТО алијансе.

Четврто, Србија не би имала проблем у вези с даљим продором косметских Албанаца на територије које опседају, у пределима блиским Косову и Метохији.

Пето, с обзиром да Србија има намеру да уђе у све европске интеграције, као и Русија, уласком руских трупа уместо НАТО трупа успоставио би се трајнији мир, а НАТО ослободио једног од најделикатнијих задатака – стално се жали на угроженост од албанских екстремиста.

Шесто, Руси би показали косметским Албанцима да је могуће успоставити правни систем и пуну и равноправну сарадњу с неалбанцима унутар косметског система.

Седмо, Мир на Балкану би био гарантован следећих 99 године, јер би долазак Руса на Косово и Метохију поздравили православни Грци, Македонци и Бугари, а требало би да то одговара и прозападно оријентисаној Црној Гори у којој има и Срба. Сједињене Америчке државе ионако планирају да ускоро напусте ту територију, јер су им потребне трупе за продор ка истоку и све проблеме који их тамо ускоро очекују.

ШТА ДЕМОКРАТЕ ТРЕБА ДА СХВАТЕ

Разборитост изабраних српских вођа мора се искористити да војска и полиција, уз помоћ међународних снага нарочито из Европе, кроз нове интеграционе процесе, прво реше проблем потенцијалног тероризма, али и друге одбрамбене проблеме на просторима Србије. Тек потом, када се за опште добро успостави трајан мир на свим српским просторима требало би помагати другима у оквиру међународних снага. Истинске демократе би морале да схвате да униформисана лица не треба да прелазе границе, без обзира на повод, и да се ничим не може оправдати безбожно убијање недужних лица на њиховом простору, на пример у Авганистану, Ираку, Ирану….

У све међународне одбрамбене интеграције наравно треба ући, а тамо преко најумнијих представника, колико је могуће, снагом аргумената, допринети да се зауставе суновратни процеси који свет воде у глад, безнађе и тотални рат. Стога, у међународне институције треба слати наученије, искусне представнике, без обзира на страначка опредељења.

Одбрамбени систем треба схватити и као пресудно решење да се спречи нестајање народа који је изнедрио великане попут Ђуре Јакшића, Петра Петровића Његоша, Николе Тесле, Руђера Бошковића, Михаила Пупина, Бранислава Петронијевића, Уроша Предића, Живојина Мишића… Зато треба спречити одлив мозгова и понашање глобалиста – као да је крај историје. Уосталом, уколико не пониште услове за будућност, поново ће о свему судити народ и историја.

На путу ка тоталном рату треба избегавати самообмане, илузије и заблуде. Оне су Србе довеле до тога да тугују над историјом обезбожавања, расрбљавања, губљења територија и биолошког нестајања, а ништа нису учинили да тако не буде. Живот не прашта. Сваки изгубљени тренутак, свака грешка, незнање, недоследност, лењост… све има своју цену.

Војска Србије и њена недовољно образована, неоспособљена и несхваћена „цивилна контрола”, а посебно грађани, имају од чега да стрепе. Задржани кадрови одабрани су према дејтонским, бриселским и венецијанским критеријумима, те могу да послуже само за обављање налога дојучерашњих непријатеља. Нису одабрани према знању, способностима, војничким и другим врлинама. Чини се да стога највише од свега знају енглески језик.

Наравно, опорезовани грађани ће плаћати војску било шта да ради. Министарство одбране би требало да зна, да се држава не брани само од оружаних облика агресије. Јер, по свему судећи, неоружани облици агресије доминираће у 21. веку, а они се само овлаш помињу у стратегији одбране.

Уколико се ништа не предузме, људи ће се опаметити у неминовном „рату свих против свих”, за који је потребно много знања, а. у коме ће, пре свега, страдати прождрљиви мегакапиталисти.

Да би се премостили следећи ратови на српским просторима и сачувало стицано вековима крвљу српских великана, треба предложити да Косово и Метохија, привремено, на 99 године, уђе у састав Руске Федерације. Тада ће на потезу бити они који заговарају мир на целој планети, шире демократију и покушавају да ослободе српску јужну покрајину мафије, продаје белог робља, дроге и свега што је загадило тај простор провидним интересима „великог брата”.

2 replies »

  1. Када професор Светозар Радишић, као врсни познавалац војне доктрине, наше позиције и односа снага у свету, предлаже да Косово и Метохија, привремено, на 99 године, уђе у састав Руске Федерације, онда то треба безрезевно прихватити. Хајдемо људи, направимо референдум, учинимо ТО!

    Свиђа ми се