КОЛИКО ЈЕ ПРИДЊЕСТРОВЉЕ – РУСКАЈА ЗЕМЉА!?
ИЛИ ЗАШТО МИ ЈЕ МОЛДАВИЈА УСКРАТИЛА ГОСТОПРИМСТВО!?

Љиљана Булатовић Медић
Београд – Букурешт – Београд
Половином октобра, 2014.

„Користим присутне камере и микрофоне да још једном поручим свима који не мисле као ми: не гурајте свој нос у Придњестровље. Не правите хистерију на граници, не погоршавајте и не дестабилизујте ситуацију – зато што у Придњестровљу живе грађани Руске Федерације!”

Тако је поручио НАТО- нацистима, који су изазвали братоубилачки рат у Украјини, потпредседник руске владе и специјални представник председника Русије за Придњестровље, др Дмитриј Рогозин, 1.октобра о.г. у Москви, у Централном музеју Оружаних снага Руске Федерације, на свечаном отварању изложбе «Приднестровље — руска граница», посвећену 70- годишњици Јашко-Кишињевске операције и 90-годишњицу од дана оснивања Молдавске АССР.

Зашто је ова порука изазвала узнемирење међу антируским снагама Европе и Америке – упитала сам се пред трећи одлазак у Придњестровље, по већ традиционалном позиву Министарства културе Владе РФ, Руског војно-историјског друштва, Фондова “Созиданије“ и “Будуће Придњестровље“ и Федерације за мир и разумевање из Москве. Тема је била слична претходним.

Уочи одласка написала сам текст, који следи, верујући да ћу у Тираспољу наћи аутентичне одговоре од компетентних саговорника. Међутим – Молдавија ми је ускратила гостопримство. Нису ми дали визу. Упркос свим испуњеним условима. У конзулату у Букурешту, после два дана чекања, дефинитивни одговор је био:“Променио се систем“!!!!

Припремајући се за овај пут, дакле, питала сам се зашто су окупаторске евро-америчке снаге бурно реаговале на поменуту поруку Рогозинову. Претпоставила сам да се ради о томе да центри глобалистичког настројења пажљиво анализирају могућност проширења ратишта у срцу Европе, а у корист својих агресорских апетита.

Ова изложба јесте једна у низу заједничких манифестација Министарства културе Владе РФ, Руског војно-историјског друштва, Фондова “Созиданије“ и “Будуће Приднестровије“ и Федерације за мир и разумевање, којима се на међународном нивоу негује идеја о словенском заједништву, на основу препознавања и очувања историјске истине о савремености и далекој прошлости не само Придњестровља, него свих словенских земаља. Посебно везано за некадашње државе Совјетског савеза и њихових савезника у добру и злу.

Уовој години у Придњестровљу сам учествовала почетком јуна на Форуму “Словенска култура и писменост, као фактори јединства словенских народа“ у оквиру свечаности „Дани словенске писмености и културе“, који се од 1990. обележавају и у Руској Федерацији и у Молдавији. Традиција празновања тих дана добила је посебан значај за Придњестровље од онда када је “словенски фактор“ почео да нестаје, односно, од времена распада СССР-а. Ови Дани у Придњестровљу се од 1994.обележавају и као државни празник. У Руској Федерацији ова година проглашена је Годином културе, а основа свих тих манифестација јесте одбрана и неговање традиционалних вредности руске православне културе. Било нас је публициста, научника, историчара, представника патриотских удружења из Русије, Чешке, Украјине, Белорусије, Бугарске и Србије. У згуснутом програму разговора и заседања, положили смо и цвеће на споменик Пушкину, који је живео у Придњестровљу, на његов 225.рођендан. Примио нас је и председник Владе Придњестровља, др Михаил Порфирович Бурла, који нам је говорио о историјату Придњестровља и ишчекивању будућности – да се врате у заједницу са Руском Федерацијом. Била сам први представник српског народа на једној државној манифестацији у овој, мада, још увек формално непризнатој Републици.

Неговање народног сећања на истину

У августу сам учествовала у Међународном културно-историјском Форуму: “Јашко-Кишињовска операција. Заувек у народном сећању“, од 20. до 24. августа у Придњестровској молдавској републици, као део обележавања 70-годишњице ове успешне стратешки значајне војне операције Оружаних снага СССР, заједно са антифашистима Румуније, против нацистичке Немачке и Румуније . На разним локацијама присуствовало је више од 2.000 људи: ветерана Другог светског рата, припадника данашњих Оружаних снага, политичара, културних, просветних и научних посленика и новинара из Руске Федерације , Белорусије, Украјине, Молдавије, Придњестровља, као и ми из Бугарске, Србије, Пољске и Немачке. И овај форум припада широком концепту Министарства културе Руске Федерације – да се кроз размену мишљења и чињеница о задатој теми освежава истина о кључним историјским догађајима из блиске прошлости, пре свега, на просторима негдашњег СССР-а.

На овој великој, помпезној и узбудљивој манифестацији, на месту остварења сна Придњестровљана да се ослобде од четворогодишње окупације нациста, било је очигледно да су присутни са посебном пажњом слушали обраћање Дмитрија Рогозина. Он је овде изасланик Председника Русије. А Председник Русије – то значи чврста вера у бољу будућност Придњестровља.

Рогозину забрањују прелет преко Украјине

Колико пре три месеца, десила се међународна политичка афера: потпредседнику руске владе и специјалном представнику председника Русије за Придњестровље, Дмитрију Рогозину, који је авионом из Москве летео за Кишињев није дозвољен улазак у ваздушни простор Украјине! (Рогозин је, иначе, на листи руских званичника којима је ЕУ увела санкције.)

Упркос тој забрани, он је стигао у Тираспољ да учествује у обележавању 9. маја, Дана победе над фашизмом. Али, при повратку у Москву, Рогозину није дозвољено да прелети Украјину, Молдавију, Румунију и Бугарску. Ипак је 10.маја авионом слетео у Москву из Придњестровља, иако су украјински пресретачи приморали његов авион да се врати у Кишињев. (Украјина је подигла два авиона Миг-29, да би принудила авион са руском делегацијом да се врати у Кишињиев.) Рогозин се тада оглашава на свом Твитер налогу, преноси „Глас Русије“ : „Али одбрамбена индустрија има своје начине…. Следећи пут ићи ћу авионом ТУ-160“!

Рогозин: све што радимо је по налогу председника Русије

За разумевање односа Русије и Придњестровља данас, значајно је шта су у целини поручили на свечаном отварања ове тематске изложбе Дмитриј Рогозин и председник Придњестровске Молдавске Републике, у присуству заменика министра одбране Руске Федерације и многих војних и политичких званица. Изложба приказује основне историјске догађаје, који указују на вишевековну непосредну повезаност Русије и Придњестровља, са акцентом на време од почетка 18.века до данас.

Дмитриј Рогозин је истакао: “Нас у Придњестровљу примају као изасланике Русије и руског Председника. То је најважнија оцена великог ангажовања Руске Федерације на заштити својих сународника, на заштити и доградњи Руског света (Русского мира)…“ У складу са тим, у случају примене украјинског сценарија, Русија ће учинити све, да би у складу са међународном одговорношћу остали поуздани и стабилни миротворци у Придњестровљу.

,,Све што ми данас радимо по налогу Председника Русије (он пажљиво контролише све што се дешава, интересује се за све новости, догађаје у Придњестровском региону), ми радимо зато да би ситуација у Придњестровљу била стабилна, да би људи могли да виде своју сопствену будућност. У том правцу Русија има велика улагања, путем невладиних организција, таквих као што је “Евроазијска интеграција“. Данас се на територији Придњестровља граде, подижу нови објекти од социјалног значаја. Какви су то објекти? Пре свега, они који су везани за будућност Придњестровља – школе, обданишта, болнице. Русија данас улаже у будућност придњестровске деце, у њихово здравље, здравље њихових родитеља, здравље наших дубокопоштованих представника старијих покољења. Зашто Русија чини баш такве кораке? Зато што оа верује у Придњестровље и тиме показује да никада из Придњестровља неће отићи, зато што тамо живе наши сународници“.

Отварајући изложбу председник ПМР Јевгениј Шевчук подсетио је да је историја Придњестровља део историје Русије: “Наша земља је обилно заливена крвљу војника руске армије, која је ослобађала древне словенске земље од претензија страних земаља. Придњестровље је овенчано славом руских војника, блиставим победама војсковођа Суворова, Потемкина, Румјанцева, Кутузова, нашег легендарног земљака Петра Витгенштејна, дипломатским напорима Потемкина и Јекатерине. Искуство данашњег живота и динамичног развитка под окриљем Велике Русије чини јак темељ међунационалног разумевања и сагласности у Придњестровљу, очување духа братства и узајамне подршке свих људи, који живе у нашој земљи. Народи, који су се населили у Придњестровље , учествовали су у одбрани од агресије против Русије током Кримског рата у Отаџбинском рату 1812.године, у ратним походима на Балкан.“.

Председник Придњестровља је још указао на историјске чињенице да је током Великог Отаџбинског рата више од 50 хиљада житеља Придњестровља погинуло од немачко-фашистичких агресора, 13 пута староседеоци Придњестровља одликовани су звањем Хероја Совјетског народа…

“Све године развитка данашњег Придњестровља, већ четврт века, спољне силе безуспешно покушавају, што оружјем, што економским, дипломатским, информативним ратовима да спале, да преправе историју и да утакну придњестровце у нама туђе пространство Румуније“ , истичући да се придњестровци труде да сачувају, заштите историју и да на њеним основама граде своју будућност: “Танке нити наше заједничке историје, духовни препород и јединство народа Русије и Придњестровља – то је исправно и праведно! Ми верујемо у нашу заједничку складну будућност!“

По мом личном утиску и сазнањима, народ Придњестровља живи тихим, скромним животом и готово сви се надају бољем, богатијем животу – када се ослободе вештачке заједнице са Молдавијом. Они нису ратници, већ вредни добродушни људи, који би од свога рада могли много боље живети, када би своја природна блага могли обрађивати за себе, а не за молдавску администрацију. Међу њима нема међунационалних трвења, иако их има десетак националности, још у корену настанка Придњестровља. Али – очигледно, готово сви имају чврсто осећање припадности словенској православној цивилизацији.

Имају карактер снажне реке Дњестар, по којој су и добили име: ПриДњестру. Малена република снажних емоција за истину у миру ишчекује прихватање одржаног референдума да је Руска Федерација прихвати као своју и административно. Зато сваки долазак Рогозина , а све је чешће међу њима, може да значи корак ка остварењу те народне жеље.

Међутим, опасност по мир у овом мирном кутку Европе, лежи у другачијим намерама и обавезама власти Молдавије према тзв. европској заједници. Јасно је да је Дмитриј Рогозин био свестан те опасности, када је поручио:“Даље руке од Придњестровља!“

Што се мог искуства тиче, мени су молдавске власти јасно поручиле: “Забрањен приступ!“ И то је у складу са глобалистичким правилима понашања и тзв.демократије!