Марти: „Према веома добро документованим обавештајним извештајима које смо пажљиво проучили и верификовали кроз интервјуе током наше истраге, Тачијева „Дреничка група“ је изградила веома чврсту и моћну базу у структурама организованог криминала које су „процветале“ на Косову и у Албанији у то време. У том смислу, Тачи је (документовано) деловао са подршком и уз прећутну сагласност албанских власти, укључујући Социјалистичку партију на власти у то време, али такође уз подршку албанских тајних служби, као и моћне албанске мафије.“

–

ДРЕНИЧКА МАФИЈАШКА ГРУПА И ЊЕН „БОС“ ТАЧИ- ЗАПАДНО ЧЕДО

Марти наглашава да ови горњи подаци долазе из више извора: укључујући ОВК „дисиденте“, обавештајне изворе НАТО-а, КФОР-а, Организације за Европску Кооперацију и Безбедност (ОЕБС), као и из америчке ЦИА-е.

Потом наставља:

„Открили смо да је „Дреничка група“ имала свог шефа, или по мафијашкој терминологији „боса“, касније трансформисаног „политичара“, али убедљиво највише међународно препознатљиво лице ОВК, Хашима Тачија.

Тачи је био на челу ОВК на преговорима у Рамбујеу, на терену на Косову, у иностранству. Он је такође „елиминисао“ унутрашње факције у оквиру ОВК, које су биле карактеристичне током 1998 и 1999.

Очигледно, Тачи је непобитно дуговао свој успон томе што је успео да осигура подршку и дипломатско признање од стране САД и других Западних сила, као привилеговани домаћи партнер у њиховој спољној политици на Косову. Та врста политичке подршке је створила у Тачијевој „глави“ осећај „недодирљивости“ и немерљиве вредности као косовског послератног лидера чије време тек долази.

У другу руку, према веома добро документованим обавештајним извештајима које смо пажљиво проучили и верификовали кроз интервјуе током наше истраге, Тачијева „Дреничка група“ је изградила веома чврсту и моћну базу у структурама организованог криминала које су „процветале“ на Косову и у Албанији у то време.

У том смислу, Тачи је (документовано) деловао са подршком и уз прећутну сагласност албанских власти, укључујући Социјалистичку партију на власти у то време, али такође уз подршку албанских тајних служби, као и моћне албанске мафије. Многи команданти ОВК су остали на територији Албаније, неки чак делујући из главног града Тиране, за време и после ратних активности.

Током НАТО бомбардовања, које је трајало више седмица, најпресуднији утицај на пораст моћи ОВК се десио као резултат уплива страног фактора у том региону, на оба начина – јавно и „легално“, као и тајним војно-обавештајним операцијама, зарад подршке циљевима ОВК; Због немогућности да продре на територију Косова, већина те стране (западне) подршке је каналисана кроз Албанију.“

ЗАПАДНИ ТАЈНИ ИЗВЕШТАЈИ: ТАЧИ НАЈОПАСНИЈИ МАФИЈАШКИ БОС

У извештају се такође спомиње да поред „ратовања“ током НАТО бомбардовања, главни опсесија ОВК је била и даље криминал, те су у том смислу „рекетирали“ племенске области у Албанији у пограничном појасу, бавили се шверцом украдених аутомобила и другом опљачканом српском имовином, трговином белим робљем и присилном проституцијом.

Какав је био стварни „рејтинг“ Тачија код његових западних налогодаваца показује последњи пасус овог дела извештаја:

„Слично,

, према веома добро документованим обавештајним извештајима које смо пажљиво проучили и верификовали кроз интервјуе током наше истраге, Тачијева „Дреничка група“ је изградила веома чврсту и моћну базу у структурама организованог криминала које су „процветале“ на Косову и у Албанији у то време.

У том смислу, Тачи је (документовано) деловао са подршком и уз прећутну сагласност албанских власти, укључујући Социјалистичку партију на власти у то време, али такође уз подршку албанских тајних служби, као и моћне албанске мафије.

У ОВК „ЛОГОРИМА СМРТИ“ УБИЈАНИ И СТРАНИ ДРЖАВЉАНИ

У закључку овог дела фељтона, желим да нагласим да је овај извештај, поред већински српских жртава и малобројних албанских „колаборатора“, документовао и отмицу, трговину, убиство и одстрањивање органа из тела више држављана Русије, Бугарске, Румуније и Молдавије, према сведочанству Хашког заштићеног сведока „К-144“, као и према другим поузданим изворима.

У том смислу је за очекивати да ће владе горе споменутих земаља, пре свега Русије, демонстрирати лични интерес и подршку овој истрази, као и кривичном гоњењу крволочних убица који су нажалост данас још увек „на власти“ на Косову.

Од наше „про-српске“ владе, која ће и у овом случају вероватно пре свега штитити америчке (шиптарске), а не српске интересе, не би требало много чему добром да се надамо.

(Из књиге „(Про)Западни Злочин“, IV проширено издање, © 2014 Lulu, Miodrag Novakovic. All rights reserved ISBN 978-1-312-62946-2)