АКТУЕЛНО

Амерички Велики брат у Србији


Наиме, у свим релевантним државним институцијама Србије, почевши од Министарства правде па надаље, потврдили су да их је затекла изјава Ерика Холдера, те да ништа не знају о доласку тужилаца из Америке, који су по писању појединих новина у међувремену већ стигли у Србију и Босну и Херцеговину, да би по сопственом тумачењу помогли у спровођењу истрага и привођењу терориста, што значи да су амерички тужиоци по свој прилици већ почели да се полако привикавају на рад у земљама које су по речима америчког министра правде – изабране по „америчкој процени”.

18. 11. 2014. МАГАЦИН, за ФБР приредила Биљана Диковић

srbija-banana-drzava

 

А да би неинформисаним и изненађеним домаћинима који су, дакле, изабрани по слободној америчкој процени, било макар мало јасније шта могу да очекују, или барем шта не треба да очекују, побринуо се поменути званичник вашингтонске администрације који је на конференцији за новинаре кратко саопштио да њихови тужиоци ипак „неће уводити амерички правни систем”, него ће само утврђивати да ли Србија и друге државе имају законе „који су у складу са конвенцијом Уједињених нација о сузбијању тероризма”. Иначе, наведено прекоокеанско укључивање у рад српског тужилаштва, иако је у одређеној мери формализовано, буди сећање на недавно уплитање и у рад српског банкарског сектора, што је овог лета изазвало велику буру у јавности, с обзиром да су банке у Србији почеле тражити од клијената пристанак да њихове податке достављају америчкој Пореској управи, и то по признању банака – без икаквог законског основа, зато што Србија и Сједињене Државе нису потписале такав споразум.

То је поједине стручњаке, попут на пример Зорана Грубишића из Београдске банкарске академије, тада буквално асоцирало на Орвеловог „Великог брата“, уз објашњење да се мора поставити граница до које тачке ти подаци и за кога могу да се обезбеде, али упркос свему домаћи банкари су прилично искрено признали да су на то били присиљени, рекавши незванично да не би могли пословати са САД-ом ако не би изашли у сусрет њиховим захтевима, те да је „тешко замислити“ ситуацију да се тај споразум са Америком не потпише, јер би по њима Србија у том случају „била црна тачка у Европи“, што би била лоша порука за америчку Пореску управу.

Стога, када ових дана и амерички тужиоци отпочну свој рад у Србији, о чијем доласку најважније српске институције уопште нису биле ни обавештене, засигурно ће поново бити „тешко замислити“ да се таква помоћ макар узме у разматрање, јер романи Џорџа Орвела очигледно још увек не губе своју актуелност.

Извор: Српска Дијаспора

2 replies »

  1. Nedavno sam preturao izvesne hartije istaknutog obavestajca beogradske Specijalne policije za vreme Drugog svetskog rata, koje je pred smrcu predao meni sa napomenom da ih stampam i medju njima sam pronasao i ovaj clanak koji je delimicno objavljen u “Slobodi”, Organu Srpske Narodne Odbrane u Americi u br. od 2. Aprila i od 1. maja 1959. godine. Clanak sam u celosti pripremio za Vase citaoce, koji doslovno glasi:
    SOCIJALNI SASTAV KOMUNISTICKE VLADAJUCE KLIKE – KO JE NAJVISE DOPRINEO BOLJSEVIZIRANJU JUGOSLAVIJE I KO DANAS NJOME VLADA
    I
    Da je Jugoslovenski komunisticki pokret i gradjanski rat 1941-1945 bazirao svoje bitisanje i crpeo svoju snagu prema ucenju komunistickih teoreticara na sirokim slojevima proletarizovanog radnistva i njegovog saveznika pauperizovane seoske sirotinje, on nikada ne bi mogao izvesti tako zvanu “socijalisticku revoluciju” u nasoj zemlji. Jos manje bi mogao dovesti na vlast danasnju vladajucu komunisticku kliku, koja s p r a v i m radnistvom ili seljastvom niti je ikada imala niti danas ima ma kakve prakticne veze. Nijedna revolucija kroz istoriju sveta ne moze se pohvaliti
    svojim specijalnim fenomenima i paradoksima kao tako zvana Jugoslovenska
    komunisticka “narodno-oslobodilacka borba” i revolucija.
    Za poznavaoce naseg komunistickog fenomena i paradoksa nije tajna da su se na celu KPJ jos od njenog osnivanja 1919 nalazili ili odnarodjeni intelektualci k a o profesori dr. Sima Markovic, Mika Todorovic, Ljuba Radovanovic, Dusan Djordjevic, lekari dr. Vukasin Markovic, dr. Cetkovic, dr. Sima Milosevic, dr. Pavle Gregoric, advokati dr. Rajko Jovanovic, Slavko Mijatovic, dr. Vladimir Bakaric, ekonomista i pravnik Boris Kidric i drugi. Ili medjunarodni profesionalni i skolovani agenti Kominterne tipa Martinovica-Svarca, Josipa Cizinskog (Milana Gorkica), Josipa Broza (Tita), Adolfa Muka, Alekse Beblera, Perzihova Voraneca (Lovra Kuhara) i drugih. Rukovodioci iz redova profesionalnih radnika koji bi postajali profesionalni
    revolucionari kao Filip Filipovic, Djura Djakovic, Nikola Hecimovic, Leka
    Rankovic, mogu se na prste izbrojiti.
    Glavni rukovodeci i intelektualni sloj cinili su sinovi bogatih trgovaca, industrijalaca i bankara, ministara, djenerala, profesora univerziteta i drzavnih funkcionera, veleposednika, penzionera i rentijera. Pravih radnika i sinova seoske i gradske sirotinje bilo je malo. I ukoliko ih je bilo oni su pred konkurencijom ovih prvih tesko dolazili na rukovodece polozaje. A da bi paradoh bio jos veci, oni su i pre rata i za vreme gradjanskog rata bili u velikom broju s druge strane barikade. Uzelo bi nam
    mnogo vremena i prostora ako bi pokusali da objasnimo ovaj nas jugoslovenski
    komunisticki fenomen. On je toliko paradoksalan, nelogican i prosto neverovatan
    da ga je vrlo tesko i objasniti.
    Ako je tacno kazano da su mnoge revolucije pojele svoju decu, za nas primer mogli bi kazati da su deca pojela revoluciju. Za nas komunisticki rukovodeci sloj sastavljen uglavnom od nedoskolovanih snobova, degenerika, avanturista, karijerasa i drustvenih otpadnika, moglo bi se reci da se je od vecito progonjenog vuka ili psa lutalice kakav bi on trebao biti po dogmama komunistickim, pretvorio u umiljato perfidno jagnje koje je tri majke sisalo. Pre rata uzivao sve pogodnosti vladajucih rezima uticajnih otaca, za vreme rata igranjem na sve karte koristilo kako okupatorsku tako i zapadno-saveznicku pomoc i saradnju, da bi posle rata pirovali u plodovima revolucije, izborne, organizovane i monopolisane od njih i za njih. Mnogobrojni primeri najrecitije ce dokumentovati nasa izlaganja i kojima nece biti potrebni nikakvi drugi komentari.
    Milovan Djilas je sin bogatog penzionisanog majora i zemljoposednika, Koca Popovic, potice iz poznate trgovacke porodice, Boris Kidric je sin slovenackog profesora univerziteta Franca Kidrica, Ivo-Lola Ribar, narodni heroj i organizator celokupne komunisticke omladine je sin dr. Ivana Ribara – Fisera, predsednika Ustavotvorne skupstine i bogatog advokata, Marko Ristic, unuk srpskog drzavnika, Djuro i Olga Nincic su deca dr. Momcila Nincica, Melentije Popovic, sin imucnog protojereja iz Crne Trave, Filip Filipovic i Predrag Vijorovic (organizator udarnih teroristickih trojki u Beogradu) su djeneralski sinovi. Bora Simovic, komunisticki diplomata sin je denerala Dusana Simovica, Branko i Gordana Mihailovic su deca poc. djenerala Draze Mihailovica. Dragce – Dragan Pavlovic blagajnik Crvene pomoci sin trgovca i milionera Pavlovica vlasnika firme Marko Vuletic, Gavrilovic i k o m p., Ratomir Belovic organizator spanskih dobrovoljaca sin je beogradskog trgovca i predsednika bogradske trgovacke omladine Nikole Belovica, dr. Mirko Sardelic, sadanji komunisticki minister na strani sin je drzavnog savetnika dr. Rudolfa Sardelica, Slavko Fejic, minister na strani sin je reis-uleme Fejica, Dusan
    Trivanovic bivsi urednik “Borbe”, sin je skolskog nadzornika Trivanovica,
    sestric pok. Adama Pribicevica, dok je Svetozarev sin dr.Stojan Pribicevic bio
    jedan od sefova Titove propagandu u SAD. Sinovac heroja Gavrila Principa i sin
    narodnog poslanika Jova Principa Slobodan Princip “Seljo”, poginuo je kao
    organizator ustanka u Bosni i proglasen za narodnog heroja, Djoka Jovanovic –
    Jarac komunisticki knjizevni kriticar poginuo k a o politkom kosmajskog
    partizanskog odreda je pukovnicki sin a za vreme svih hapsenja pre rata javno
    se je pozivao na svoje dalje srodnicke veze s nasom vladajucom kucom. Kao
    komunisticki agitator bio je hapsen jos pre rata i Mirko Plamenac sin Jovana
    Plamenca bivseg pretsednika vlade. Organizatori komunistickog ustanka u srezu
    Pljevljanskom bili su inzinjer Mirko Pejatovic, sestric patrijarha Varnave i
    Danica Rosic studentkinja medicine sinovica velikog patrijarha. Narodni heroj
    Slobodan Skerovic, je sin istaknutog politicara i pedagoga dr. Nikole
    Skerovica. Za vreme rata kao komunisticki organizator u Beogradu bio je hapsen
    i advokatski pripravnik Bukovac, zet poc. Mise Trifunovica. Istaknuti agitator
    za racun komunista p r i jugoslovenskoj izbeglickoj vladi u Londonu bili su
    Bata Nesic, sin poc. Ljube Nesica, biv. Jugoslovenskog ministra na strani i
    Koen sin dr. Leona Koena, prof. medicinskog fakulteta. Sin uglednog srpskog
    kanadjanskog privrednika Pera Bulata Rade, aktivan je komunisticki djeneral
    major, clan komisije za atomsku energiju i narodni heroj a kcerka Milka,
    narodni poslanik, narodni heroj i glavni organizator zenskog antifasistickog
    pokreta u Jugoslaviji. Komunisticki knjizevnik dr. Milos Savkovic, potice iz
    imucne porodice iz Sumadije, isti je slucaj i sa advokatom Dragomirom
    Isakovicem, dugogodisnjim agentom Kominterne, koji je sin imucnog prote
    Isakovica iz sela Banje, obadvojica likvidirani od strane cetnika. Dobrivoje
    Radosavljevic – Bobi clan saveznog Izvrsnog Veca i clan SK KPJ je sin bogatog
    predratnog oficira i prema komunistickim priznanjima najbogatijeg coveka u
    Istocnoj Srbiji; Otmar Kraecic, general pukovnik, drzavni potsekretar za
    poslove narodne odbrane potice takodje iz dobro situirane cinovnicke porodice;
    Ivanka Cukovic i sestra joj Olivera, organizatori komunisticke omladine iz
    Beograda, deca su beogradskog trgovca R a s e Cukovica; isti je slucaj i sa
    decom beogradskog apotekara S v e t e Trajkovica, cija je kcerka bila
    ljubavnica Ive Lole Ribara. Slobodan Tuzlic – “Butum”, narodni heroj i sestra
    mu Smilja studentkinja medicine su deca beogradskog drvarskog trgovca Ljubomira
    Tuzlica, Hercegoca poreklom. Rodoljub Colakovic potice iz burzoaske porodice iz
    Bjeljine, Vladimir Velebit, pomocnik ministra spoljnih poslova i bivsi
    ambasador u Londonu sin je djenerala Ljubomira Velebita. Anica Paskaljevic,
    organizatorka komunisticke omladine u Krusevcu, kcerka je Zoje Paskaljevica,
    industrijalca iz Krusevca. Dr. Jasa Davico, komunisticki ekonomista potice iz
    trgovacke porodice iz Beograda, isti je slucaj i sa Jasom Almulijem, novinarom
    sa beogradskog univerziteta i urednikom “Borbe”.
    Djordjevic Milutin, sudija vrhovnog suda (sudio poc. Drazi Mihailovicu) i brat mu Ziva Djordjevic inzinjer, drzavni potsekretar u Izvrsnom vecu NR Srbije, sinovi su bogatog trgovca iz Kragujevca; dr. Jovan Djordjevic, prof. univerziteta i clan vrhovnog saveta, sin je Svetislava Djordjevica nacelnika uprave drzavnih monopola, rez. potpukovnika i nosioca Karadjordjeve zvezde s macevima. Marijanovic Filip, direktor vise privrednih preduzeca, sin je Svetozara Marijanovica, trgovca iz Uzica; Marko Nikezic, sadasnji ambassador u Sjed. Amr. Drzavama, sin je imucnog zastupnika americkih petrolejskih firmi Petra Nikezica. Pavicevic Miso, sekretar glavnog sindikalnog saveza i dugogodisnji ambasador sin je imucnog penzionisanog potpukovnika Vojina Pavicevica iz Pljevalja. Isti je slucaj i sa inz. Velimirom Jakicem
    sinom penzionisanog potpukovnika Miljana Jakica iz Pljevalja (Jakic je umro
    odmah posle rata kao narodni heroj).
    Dr. Nenad Parenta lekar i sestra mu Gordana, arhitekt obadvoje likvidirani za vreme rata kao komunisti bili su deca Milosa Parente rektora zadarske bogoslovije. Dusan Timotijevic, jedan od glavnih komunistickih novinara sin je senatora i clana demokratske stranke Koste Timotijevica, dok je njegova zena Olga urednica komunistickog zenskog glasila “Zena Danas” kcerka dr. Fridriha Pops Dragica, beogradskog advokata i biv. Pret. Jevrejske opstine; dr. Mihailo Vuckovic danas sekretar glavnog komunistickog zadruznog saveza i brat mu dr. Vojislav Vuckovic likvidiran za vreme rata, sinovi su vrlo imucnog advokata Pere Vuckovica a Vojislavova zena Fani Politeo, stud. umetnosti je kcerka dr. Politea, nacelnika ministarstva finansija, Hrvata iz Splita. Stanislav Ocokoljic, vojni atase i visi oficir, sin je takodje istaknutog komuniste Negoslava Ocokoljica, biv. Nacelnika ministarstva unutrasnjih poslova; dr. Milutin Ivkovic “Milutinac” likvidiran od streane Nemaca, zet je gore pomenutog dr. Fridriha Pops Dragica, a bio je licni lekar princa Djordja. Isti je slucaj i sa drugim poverenikom princa Djordja Miloradom Panicem – Surepom, danas nacelnikom za prosvetu NR Srbije, koji potice iz posednicke porodice iz Macve.
    General pukovnik M i l a n Kupresanin sin je bogatog posednika iz Gospica; Milan Dedinac knjizevnik sin je pukovnika Dedinca iz Beograda, a zloglasni Vladimir Dedijer, zvanicni Titov biograf i njegov brat Stevan, sinovi su zasluznog dr. Jefte Dedijera, docenta univerziteta, poreklom iz Bileca. Dusanka Kecmanovic, organizatorka antifasistickog fronta z e n a, kcerka je prote D. Kecmanovica prvaka samost. Demokratske stranke iz Bjeljine, dok jedan od najglavnijih ekonomskih komunistickih teoreticara narodni heroj Veselin Maslesa potice iz trgovacke porodice iz Banja Luke. Sinovi prote Milana Smiljanica iz sela Ravni uzicki okrug koji je pod uticajem dece i sam prisao komunistima, poginuli su kao istaknuti komunisticki vojni rukovodioci od kojih je stariji Manojlo bio gardijski oficir; dr. Dobrila Siljak, komunisticki sanitestski pukovnik i spanski dobrovoljac bila je kcerka biv. Narodnog poslanika prote Slobodana Siljka iz Pljevalja koga su kao istaknutog
    nacionalistu ubili komunisti.
    Aleksandar Vuco, rektor zavoda za kinematografiju potice takodje iz beogradske bogate porodice; Bosko Vidakovic, raniji komunisticki generakni konzul u Cikagu sin je poc. Vitomira Vidakovica, protojereja i nar. poslanika iz Uzica, njegov blizi saradnik i kolega narodni heroj Mirislav Igumanovic, sin je direktora gimnazije Jevrema takodje iz Uzica. Momcilo Budisavljevic, jos pre rata hapseni komunista, sinovac je biv. Ministra Srdjana Budisavljevica a jedno vreme bio je i njegov licni sekretar. Bosko Djuricic, poginuo u toku rata sin je pretsednika okruznog suda iz Jagodine. Ljiljana Calovska, studentkinja medicine hapsena za vreme revolucije, danas istaknuti novinar i diplomata kcerka je apotekara Calovskog iz Bitolja. Pavle –
    Paja Gerencevic, pre rata hapsen, sin je bogatog vinarskog trgovca iz Sremskih
    Karlovaca. Dzuverovic Nikola, narodni poslanik i clan Izvrsnog veca NRS, vrlo
    istaknut za vreme revolucije u Toplici, sin je dr. Arse Dzuverovica, uglednog i
    imucnog lekara iz Prokuplja. .
    Finci Eli, director preduzeca “Kultura” i urednik komunistickog casopisa “Knjizevnost”, potice iz vrlo bogate jevrejske porodice iz Sarajeva; Matic Milovan predratni pretsednik komunistickog kulturnog odbora na beogradskom univerzitetu, sada generalni sekretar jugoslovenske komisije za UNESKO, sin je poznatog beogradskog lekara Matica; Maocevic Ivanka, studentkinja medicine, zena generala potpukovnika dr. Gojka Nikolisa, sefa saniteta jug. Armije, vrlo aktivna i za vreme rata, kcerka je poznatog lekara dr. Maocevica, Hrvata iz Osijeka; dr. Olga Popovic – Dedijer, predratna komunistkinja nastradala za vreme revolucije, zena Vl. Dedijera, kcerka je dr. Svetislava Popovica, ministra i nekadanjeg prvaka samostalne a kasije Jug. nacionalne stranke; Jevremovic Branko, savezni javni tuzilac, predratni
    osudjivani komunista sin je bogatog trgovca Andrije Joksimovica iz Uzica, a
    sestric Milivoja Smiljanica biv. pomocnika min. spoljnih poslova, koji ga je stalno
    uzimao u zastitu pa cak zaposlio u nasem poslanstvu u Moskvi, odakle se je u
    toku rata prebacio za Kairo. Joksimovic Savo, general major JNA, clan CKKPCG,
    potice iz uglednog crnogorskog bratstva Joksimovica iz sela Buca kod Berana;
    Jovanovic Milos, javni tuzilac NR Srbije, kao komunista hapsen i osudjivan jos
    pre rata, potice takodje iz imucne trgovacke porodice iz Kragujevca, poznat po
    tome sto je bio pomocnik Milosa Minica, tuzioca na procesu poc. Drazi
    Mihailovicu. Minic se skrivao izvesno vreme u toku rata u kuci istaknutog
    seoskog monarhiste i Drazinog pristalice g. Pantovica u selu Ljutici kod
    Pozege. Kapetanovic Hajro, drzavni sekretar za finansije, pre rata kao
    komunista bio ubacen u Zemljoradnicku stranku, potice iz begovske porodice iz
    Bosanskog Novog; Karamatijevic Prvoslav akademski slikar, docent arhitektonskog
    fakulteta u Beogradu, poznati predratni a za vreme rata sa celom porodicom
    narocito istaknuti borac i agitator, sin je prote Jevstatija Karamatijevica iz
    Nove Varosi, koji je pod uticajem dece takodje prisao Titovom pokretu, gde je
    ostao sve do smrti 1949 kao potpretsednik komunistickog Crvenog Krsta; Popovic
    Nikola, general major, sin je viseg penzionisanog oficira Krste Popovica sa
    Cetinja; Makiedo Dr. Sergije, opunomoceni minister u sekretarijatu za spoljne
    poslove vodi svoje poreklo iz istaknute hrvatske porodice iz Zadra; Mandic dr.
    Oleg, istaknuti komunisticki sociolog, sin je dr. Nikole Mandca, advokata iz
    Rijeke, Hrvata po narodnosti; Marjanovic Jovan, director drzavne arhive i zvanicni
    istoricar danasnjeg komunistickog rezima, sin je profesora Marjanovica iz
    Beograda.
    Pozdarec Hakija, generalni direktor Narodne Banke u Sarajevu, od 1942 istaknut u partizanskom pokretu Bosne i Hercegovine, sin je bivseg narodnog poslanika Jug. Muslimanske organizacije Nurije Pozderca, koji je i sam sve do svoje smrti aktivno ucestvovao u partizanskom pokrertu, Hrvat iz Cazina; Prodanovic dr. Bora, advokat iz Beograda, poginuo u revoluciji sin je Jase Prodanovica sefa srpske republikanske stranke; Puric Ljubica, clan saveza komunista od 1941 istaknuti funkcioner u Crvenom Krstu i zenskim komunistickim organizacijama, rodom je iz Nove Varosi, kcerka prote Ilije Purica, cuvena po tome sto je kao clan partizanskog prekog suda osudila na smrt svog rodjenog brata Vasilija cetnickog oficira; Radovanovic dr. Ljubomir, ambasador u sekretarijatu za inostrane poslove, jos od pre rata kao ugledni advokat u Beogradu bio je poznat kao komunisticki nastrojen; dr. Radomir Geric, inspektor Izvrsnog Veca za Srbiju, rodom iz ugledne porodice iz Peci, sestric
    vojvode Koste Pecanca koji ga je i zasticivao, aktivan u toku rata.
    II
    Na kraju da vidimo sto oni sami kazu o sebi. Milutin Rajkovic u komunistickom listu “Nova Borba” od 8 aprila 1950 (izlazio u Pragu) u clanku koji je objavljen pod naslovom “Odnarodjeni i fasizirani inteligenti u sluzbi dolara”, kaze: “Americki monopolisticki kapital tezi za svetskim gospodarstvom. Njemu na putu stoji tabor mira, demokratije i socijalizma. Agresivnost americkog imperijalizma ugrozava slobodu mnogih naroda. Mnoge nacije leze pod jarmom njegove kolonijalne eksploatacije, ugnjetene i porobljene. Ali americki imperijalisti moraju, hteli ili ne hteli, da vode racuna o patriotskom rasplolozenju slobodoljubivih naroda. U pripremama za potpaljivanje novog rata oni mobilisu ogroman propagandni aparat sa zadatkom da razoruza, uspava i oslabi volju za odbranom nacionalne nezavisnosti i drzavnog suvereniteta kod ostalih naroda…
    U klevetnickoj kampanji protiv Sovjetskog Saveza, pored americkih dolarskih ideologa, desnih socijalista, pojavili su se sada, razume se, i titovci.
    Oni zagadjuju i truju nase istinski progresivne tradicije, sire burzoaski nacionalizam i sovinizam i preplavljuju nas javni i kulurni zivot popularizacijom americke imperijalisticke “kulture”. Sve ustanove javnog zivota pretvorene su u antisovjetske tribune i sluze idejama razoruzavanja nasih naroda, slabljenju volje za otpor protiv americke ekonomske, politicke i kulturne agresije. Udruzenje novinara, knjizevnika,
    slikara, akademija nauka, film, pozoriste, sve to sluzi za rafiniranu i maskiranu popularizaciju “zapadne kulture”, pri cemu se sa zagrizenom mrznjom
    napada predvodnicka uloga sovjetske kulture i nauke.
    Tako su se, pod zastavom imperijalizma, otvoreno obreli – nadrealisti, sarena gomila beogradskog carsiskog snobizma, Marko Ristic, Koca Popovic, Oskar Davico, Aleksandar Vuco, i drugi; sitnoburzoaski anarhista i “buntar” Miroslav Krleza; povrsni kosmmolit Milan Bogdanovic; zakrzljali malogradjanski individualist Jovan Smokiljan Popovic; sav ogrezao u “zapadna” shvatanja, bezrodni beskicmenjak Oto Bihali koji propoveda odbacivanje tromog, prostog osecanja zadovoljstva sa samim sobom i preporucuje trud za dobrim delima – tacno u stilu “istinskog” socijalizma Karla Grina; doajen titovskih knjizevnih kosmopolita nesumnjivo je Ivo Andric, koji je bio doajen i Stojadinoviceve profasisticke diplomatije; profasisticki
    Stojadinovicevi novinari Z. Mitrovic, P. Milojevic, Duda Timotijevic, Dojcilo
    Mitrovic, Dusko Blagojevic, S. Paunovic, kojima su se pridruzili potpisnik
    Nedicevog apela milioner Vl. Ribnikar, nemoralna kreatura i lump Branko
    Draskovic, kukavica, laktas i americki spijun Vl. Dedijer i slicni spijuni kao
    B. Pesic, M. Sudjic; gebelovski karikaturisti i slikari Dzumhur, Ciric, Kun i
    drugi; knjizevnicka beda i sekretar princa Djordja, Panic-Surep, falsifikator
    marksizma Ziherl; novcano-poslovni majstor u zgrtanju ogromnih prihoda Branko
    Copic, krezuba knjizevna usedelica Isidora Sekulic, Velibor Gligoric i Gustav
    Krklec.
    Koliko su se ovi izrodi srozali i pretvorili u policijske provokatore klike Tito-Rankovic vidi se po tome sto oni podrzavaju udbaske dzelate u hapsenju, zatvaranju i inkvizitorskom mucenju velikog broja istinskih rodoljuba…
    Prelaz na otvorene fasisticko mracnjacke pozicije, sluzenje titovskoj spijunskoj agenturi i njenim gospodarima americkim imperijalistima, zderalo je i poslednje tragove toboznje progresivnosti sa njih. Danas su oni otvorena fasisticka banda.
    Borba protiv spijunske bande Tita-Rankovica obuhvata i definitivno ciscenje nase progresivne ideologije, nauke i umetnosti od burzoazke agenture koja se sepuri pod zastavom kosmopolitizma i burzoaskog nacionalizma, placena americkim dolarima a cuvana zandarskim bajonetama titovskog gestapovskog aparata…
    U komunistickom listu: “Za Socijalisticku Jugoslaviju” od 30 marta 1950 Vladimir Mihailovic ovako prikazuje svoga druga i clana CKKPJ i Saveznog Izvrsnog Veca Dobrivoja Radosavljevica: “kao sin neobicno bogatog kraljevskog oficira, Radosavljevic je od malena vaspitavan u duhu veliko-srpskog sovinizma. Jos pre rata na Beogradskom univerzitetu Radosavljevic je postao provokator i policijski dostavljac”.
    U istom komunistickom listu: “Za Socijalisticku Jugoslaviju” od 15 oktobra 1950 (izlazio u SSSR), izvesni S. Cekic, pukovnik J. A. , ovako prikazuje pojedine vojne rukovodioce u clanku: “Anglo-americki spijuni pasuju u Jugoslovenskoj Armiji”, gde kaze: “Klika Tita-Rankovica pomocu agenata anglo-americke obavestajne sluzbe, koji su se docepali rukovodecih polozaja u J.A. jos davno pre rezolucije Informbiroa pocela je da sprovodi u armiji zakamufliranu neprijateljsku propaganda protiv zemalja narodne demokratije i Sovjetskog Saveza. Titovci su poceli sa tim sto su sistematski umanjivali ulogu Sovjetske armije u oslobodjenju nase zemlje…
    Nasi borci i oficiri znaju dosta o takvim antinarodnim elementima. Medju njima i o ugladjenom gospodinu general-lajtantu Bogdanu Orescaninu, poznatom po svojim zlobnim antisovjetskim istupanjima. Taj gospodin u generalskoj uniformi nema nista zajednickog sa radnickom klasom, sa njenom borbom i njenim patnjama. On je sin najbogatijeg veleposednika sa Korduna. On je bio u ostao, i dusom i srcem, sa burzoazijom … Vukasin Micunovic, rodom iz omrznute plemicke porodice u Crnoj Gori koji je 1944 godine bio kapetan danas je general-major. U ratu je bio poznat kao plasljivac, posle rata kao naduvena neznalica. Pukovnik Nikola Gazetic, koji se 1941 godine iz kukavicluka predao Italijanima, umesto da bude zasluzno kaznjen zbog toga, on je forsiran kao “dobar rukovodilac”. Danas on rukovodi takozvanim partijsko-politickim kadrovima J.A.
    Na polozaju nacelnika Glavne politicke uprave nalazi se danas poslusni Titov lakej, americki spijun general-lajtant Otmar Kreacic, rodom iz zandarmeriske porodice. Ovaj izdajnik je lako postao americki spijun, jer on nema i nikada nije imao nista zajednickog sa borbom radnicke klase. Po naredjenju svojih americkih gospodara ovaj izrod sprovodi danas u J.A. sramnu antikomunisticku i antisovjetsku propagandu.
    Svi oni, na celu sa matorim amerckim spijunom i starim prijateljem Randolfa Cercila generl-pukovnikmom Ivanom Gosnjakom, upinju se iz petnih zila da od J. A. naprave slepo i poslusno orudje anglo-americkih imperijalista.
    Tito, Rankovic, Tempo, Gosnjak i sva njihova spijunska banda likvidirali su partijske organizacije u armiji i od njih napravili pomocni policijsko-politicki organ KOS-a. Takozvane partijske organizacije u armiji sluze danas u prvom redu da omoguce organima KOS-a pronalazenje i hapsenje postenih komunista prijatelja Sovjetskog Saveza. “Izbori” koji su pocetkom o. g. sprovedeni u takozvanim partijskim organizacijama bili su gnusna lakrdija, jer su sva rukovodstva bila unapred postavljena uz blagoslov organa KOS-a. Clanovi partije morali su da glasaju za one ljude koji su im bili unapred predlozeni. Organi KOS-a sakupili su potom glasacke listice i pohapsili sve one koji nisu glasali za predlozenu listu. Drugi osnovni zadatak takozvane partijske organizacije jeste da svakodnevno vrsi antisovjetsku i
    antikomunisticku propagandu, da usadjuje u srca i u duse ljudi mrznju prema
    Sovjetskom Savezu i prema zemljama narodne demokratije.
    Nije onda ni malo slucajno sto Gosnjak, Kreacic, Micunovic i ostali izdajnici daju direktive i neposredna naredjenja da se primaju u partiju razni tudji elementi sa tamnom prosloscu, a cesto puta i sa rukama do lakata okrvaljenim narodnom krvlju. Tako je po izricitom naredjenju glavne politicke uprave primljen u partiju pukovnik Radoslav Djuric, bivsi zamenik Draze Mihailovica za Jugoistocnu Srbiju i Makedoniju sve do avgusta 1944 godine. Svima koji znaju za njegove zlocine u Toplici, Jablanici i Pustoj Reci izvesno je da je on engleski spijun. To znaju i Gosnjak i general Otmar
    Kreacic, ali su oni i pored toga, u stvari bas zbog toga naredili pukovniku
    Janku Bobetku politkomesaru pesadijske oficirske skole, da primi u partiju
    pukovnika Djurica.
    Na isti nacin general Gosnjak naredio je partijskoj organizaciji u kojoj sam i ja bio sekretar, da primi u partiju general-majora Vjekoslava Klisanica, bivseg generalstabnog potpukovnika stare Jugoslavije i bivseg nacelnika staba jedne Paveliceve divizije, koga su nase jedinice zarobile pred kraj 1943 godine. Nasa partijska organizacija ga nije primila. Onda je Glavna politicka uprava obrazovala komisiju da ispita slucaj takve neposlusnosti partijske organizacije. Cela partijska organizacija, a biro celije posebno, pretpeli su tesku kritiku. Ostro je ukazano na “nezrelost” partijske organizacije. Jedan clan biroa je kaznjen strogim partijskim ukorom i izbacen iz Generalstaba kao nepozeljan, a jedan clan partije partijskim ukorom. Takvim drasticnim merama hteli su da zavedu red, “disciplinu” i “poslusnost” u partijskoj organizaciji. Gosnjak je odmah posle toga povisio platu generalu Klisanicu i dao mu automobil na licno raspolaganje. Pre 4 meseca na Gosnjakovu intervenciju Klisanic je primljen u kandidata partije.
    Od 1946 godine clan je partije inzenjer hemije Kikovic Sekula, a jedno vreme je bio i sekretar osnovne partijske organizacije. Kikovic Sekula je 1941 godine bio u Beranskom srezu organizator cetnika Draze Mihailovica. Odatle je pobegao u Beograd gde je citavo vreme rata radio za Nemce u jednoj fabrici sapuna. Pred kraj rata trebao je da sagradi svoju sopstvenu fabriku, ali su mu Sovjetska Armija i jugoslovenski partizani pobrkali licne racune. Medjutim on se brzo snasao i stupio u J. A. Pomocu licnih veza dobio je cin majora i visok polozaj u armiji. Danas je on jedan od visih rukovodilaca komande hemijskih jedinica. Za vreme okupacije bio je agent gestapoa, a danas KOS-a. Mnogi radnici podnosili su pismene tuzbe protiv njega, dokazivali njegovu saradnju sa Nemcima i gestapom, davali imena ljudi koji su zbog njegove denuncijacije prebijani po nemackim logorima. Ali, sve to je bilo
    uzalud, signali radnika bili su glas vapijuceg upustinji.
    Primanje u partiju takvih ljudi kao sto su Kikovic, Klisanic i Radoslav Djuric nije ni malo slucajno. To nisu greske nizih partijskih organizacija koje su sirom otvorile vrata partije raznim neprijateljskim elementima, to je sistem zasnovan na naredjenjima iz vrha. To je kurs koji sprovode agenti anglo-americkih imperijalista, koji se nalaze na vlasati i koji su zaseli u vrhovima takozvane komunisticke partije Jugoslavije.
    Note Sovjetske Vlade i budimpestanski proces razobliciili su izdajnicku Titovu kliku. Svima je postalo jasno da je ta klika odavno bila u sluzbi anglo-americkih imperijalista u svojstvu njihovih placenih agenata.
    Tito, Rankovic, Kardelj i Djilas, ti matori i podli zaverenici protiv zemalja narodne demokratije i Sovjetskog Saveza odredili su J. A. duboko kontrarevolucionarne zadatke. Oni su namenili Jugoslovenskoj armiji ulogu zandarma anglo-amerikih imperijalista na Balkanskom Poluostrvu i posebno u Jugoslaviji. Vec sada, po zelji Titove bande jedinice J. A. koriste se za oruzane provokacije protiv zemalja narodne demokratije i za pomoc grckim monarho-fasistima u borbi protiv grckog naroda. Podli izdajnik Tito nastoji da pripremi J. A. za vojne avanture imperijalista protiv Sovjetskog Saveza – protiv najboljeg prijatelja i zastitnika nacionalne nezavisnosti nasih naroda…”
    Todor Todorovic, pomocnik ministra finansija NR Srbije, predratni rukovodilac rodom iz Zajecara u komunistickom listu “Napred” (izlazio u Bugarskoj) u broju od 15 jula 1950 objavio je clanak pod naslovom “Socijalna osnova fasisticke diktature Tita – Rankovica” gde kaze: “Treba imati u vidu, da je Titova klika, pre nego sto je pristupila tajnim pripremama za kontrarevolucionarni prevrat, vec imala uza se k a m a r i l u s a s t a v lj e n u od najtipicnijih pretstavnika burzoazije. Tu kamarilu okupili su oko sebe Tito i Ko. tokom rata, a narocito kada je Crvena Armija oslobodila Srbiju i Beograd. Bilo je nekoliko garnitura predstavnika burzoazije grada i sela, koji su preziveli revolucionarni nalet radnih masa krajem 1944 i pocetkom 1945 godine. Tu su ulazili bivsi kraljevski ministri i diplomate, stari spijuni
    gestapoa i obavestajnih sluzbi Engleske i SAD izraziti pretstavnici stare
    reakcionarne burzoazije i lideri gradjanskih partija. Svima je bilo zajednicko
    da kompromituju izgradnju socijalizma i da upropaste ekonomske tekovine narodne
    demokratije.
    Mnogi iz te kamarile svoju saradnju sa Titovom klikom zapoceli su kao spijuni UDB-e. Upravo preko njih je UDB-a dzelata Rankovica koordinirala svoj rad sa radom Intelidzens Servisa i americke obavestajne sluzbe. Tako naprimer nacelnik UDB-e za Beograd Vojkan Lukic drzao je na vezi: popa Milana Smiljenica narodnog poslanika i potpredsednika prezidijuma skupstine Srbije za vreme rata saradnik cetnika Draze Mihailovica, inace bogati eksploatator seoske sirotinje; profesora Sinisu Stankovica saradnika gestapoa iz vremena rata; Milana Popovica sekretara reakcionarne zemljoradnicke stranke; Vladu Simica lidera burzoaske republikanske stranke; Milosa Carevica lidera reakcionarne demokratske stranke…
    Kada je posle istoriske rezolucije Kominforma o stanju u KPJ od juna 1948 godine, tokom druge polovine 1948 i 1949 godine uglavnom okoncala kontrarevolucionarni prevrat i presla od burzoaskog nacionalizma ka fasizmu, Titova klika se nasala potpuno izolovana od narodnih masa…
    Titova fasisticka banda uspela je pomocu terora i falsifikata, kao u vreme Hitlera, da isfabrikuje jednu hajl hitlerovsku skupstinu ( titovski Rajhstag ), koja je spremna da aminuje sve akcije te bande usmerene na dalju fasizaciju zemlje i na razbijanje fronta mira i demokratije…
    Specijalni i politicki sastav najviseg organa vlasti – prezidijuma titovske skupstine, vlade Jugoslavije i republikanskih vlada upotpunjuje sliku u tome, koliko su burzoaski i fasisticki elementi prodrli u sve pore drzavnog zivota Jugoslavije. Pored vladajuce fasisticke cetvorke: Tito, Kardelj, Djilas i Rankovic, kao clanovi prezidijuma i ministi vlade Jugoslavije tu su: Sava Kosanovic kao fakticki pretstavnik Trumana u titovskoj skupstini i vladi ( preko njega vlada SAD diktira Titovoj bandi ), tu su pretstavnici burzoaskih partija – hrvatske seljacke stranke, zemljoradnicke,
    slovenacke klerikale partije, demokratske i republikanske stranke: Ivan Ribar,
    Frane Frol, Josip Rus, Vlada Zecevic, Marko Vujacic, Vaso Cubrilovic, Josip
    Vidmar, Ivan Regent, Dobroslav Tomasevic, Stanoje Simic, Aleksa Tomic, Vlada
    Simic, Kosan Pavlovic – Brdjanski, hriscanski socijalisti: Marijan Brecelj i
    Edvard Kocbek, i drugi…”
    Jos neki podaci o socijalnom sastavu Brozove vladajuce klike objavljeni su u komunistickom listu “Pod Zastavom Internacionalzma” (izlazio u Rumuniji) od 1 oktobra 1949 u clanku “Spijunske veze titovaca i anglo-amerikanaca” gde stoji: “Za vreme rata u Svajcarsku bio je poslat Misa Lompar, kome je bio postavljen zadatak da uspostavi vezu sa rukovodiocem americke spijunske organizacije u Evropi Alenom Dalsom. Dosavsi u Svajcarsku Lompar je takodje uspostavio vezu sa trockistickim grupama koje su se tamo nalazile.
    U Marselju se nalazio Latinovic, a u Bariu Vaso Jovanovic, koji su uspostavili tesne veze sa anglo-americkom obavestajnom sluzbom. U Londonu se nalazio general Velebit koji je bio stari engleski spijun. On je predavao engleskoj obavestajnoj sluzbi sav raspolozivi material, kao i obavestenja o Sovjetskoj Armiji. Kako govori Brankov, o tome je on takodje saznao iz tajne arhive Udbe.
    Sada pukovnik Cicmil zauzima polozaj jugoslovenskog poslanika u Londonu, Latinovic- – jugoslovenskog poslanika u Svajcarskoj, Lompar – saradnika jugoslovenske misije u Bukurestu. Sto se tice Velebita on je posle oslobodjenja Jugoslavije bio prvi zamenik ministra inostranih poslova. Jovanovic je bio savetnik jugoslovenske misije u Budimpesti i proteran od strane madjarskih vlasti iz Madjarske.
    Po opozivanju Cicmila veza sa anglo-americkom obavestajnom sluzbom privremeno je oslabila. Posle poznate Rezolucije Informbiroa polozaj se pogorsao i Rankovic je ponova dao zadatak da se ucvrsti veza sa anglo-americkom obavestajnom sluzbom u Madjarskoj. Brankov govori, da je u to vreme on bio u Beogradu i razgovarao sa Djilasom. Ovaj mu je ispricao o pregovorima koje je Tito imao sa Englezima i Amerikancima koji su izjavili, da su oni spremni da ukazu vojnu i politicku pomoc Jugoslaviji, ako se Tito saglasi da ide sa njima protiv Sovjetskog Saveza. Djilas je podvukao pri tom, da jugoslovenska vlada mora primiti taj predlog, jer su Englezi i Amerikanci prirodni saveznici Titove Jugoslavije…”
    U istom listu od 1 oktobra 1949 objavljen je clanak pod naslovom “Titova klika je odavno izdala interese naroda Jugoslavije”, gde stoji: “Sto se tice odnosa jugoslovenske vlade prema narodima Jugoslavije, optuzeni govori, da se Titova klika odavno odvojila od naroda, prodajuci njegove interese anglo-americkim imperijalistima. Po misljenju Brankova, izdaja Tita, Kardelja, Djilasa i Rankovica potice jos iz doba rata, koncem 1943 godine – pocetkom 1944 godine, kada je Tito dozvolio prisustvo anglo-americkih pretstavnika u vrhovnom stabu.
    Na pitanje pretsednika suda moze li Brankov kazati imena anglo-americkih pretstavnika, Brankov je izjavio da je spisak sa tim imenima bio razaslan po svim stabovima u zemlji i dat je zadatak da se nauce ta prezimena, da bi u slucaju potrebe ukazali odgovarajucu pomoc tim ljudima. Brankov je podrobno nabrojao imena i prezimena anglo-americkih pretstavnika koji su se nalazili u to vreme u Jugoslaviji. Pri Titovom vrhovnom stabu nalazila se misija SAD u sastavu pukovnika Hamiltona, potpukovnika Ferca i Teljera, misija Velike Britanije u sastavu generala Maklina, potpukovnika Mura i Seljbina i majora Cercila. Na ostrvu Visu nalazio se americki major Urban, engleski major Korvet. Pri glavnom stabu u Makedoniji nalazio se engleski major Kulnej i potporucnik Makdonald: pri glavnom stabu Srbije – americki kapetan Grils, engleski majori Hensker i Armstrong; pri glavnom stabu Hrvatske – americki kapetan Rejd i engleski major Rodzers; pri glavnom stabu Slovenije – americki major Dzojns; pri glavnom stabu Vojvodine, engleski major Lejvideli i potporucnik Vud i dr. Sva ta lica govori optuzeni saglasano tajnim podacima, koji se nalaze u arhivama Udbe bili su oprobani anglo-americki obavestajci. Oni su postavili sebi za cilj da potcine uticaju anglo-amerikancima rukovodioce Jugoslavije, a zajedno s tim narode Jugoslavije i narode susednih zemalja…
    Brankov govori, da se iz razgovora sa Cicmilom, iz tajnog materijala, iz arhive Udbe ubedio u to da su od Amerikanaca i Engleza bili za njihove agente u prvo vreme zavrbovani Djilas, Kardelj, Rankovic i, pored toga, Marko Belinic sada minister Hrvatske vlade, Petar Stambolic – sada pretsednik vlade Srbije, Karlo Mrazovic, Miha Marinko – pretsednik vlade Slovenije, Svetozar Vukmanovic – minister jugoslovenske vlade, Kidric – minister industrije i pretsednik Privrednog saveta Jugoslavije i drugi…”
    Tako su pisali oni o sebi u vremenu 1948-1953 u jeku sukoba Kominform – Tito. (Napomena: U vezi sa ovim tekstom posebno su interesantne studije Radonje Golubovica “Burzoaski nacionalizam Titove klike pod maskom socijalizma”, Moskva, 1948. godine, Gorge W. Hoffmana-a i Fred-a Warner Neal-a “Yugoslavia and the new communism, New York, 1962, Lorraine M. Lees, Keeping Tito afloat, Pennsylvania State University, 2005, Reno de Zuvenel, Tito- glavar predatelej, Moskva, 1949…) Iako se do sada situacija mozda u malome izmenila, ipak njihovi sopstveni dokumenti i podaci nesumnjivo potvrdjuju nase teze. (Vidi: SOCIJALNI SASTAV KOMUNISTICKE VLADAJUCE KLIKE – KO JE NAJVISE DOPRINEO BOLJSEVIZIRANJU JUGOSLAVIJE I KO DANAS NJOME VLADA, “Sloboda – Liberty”, Chicago, Illinois, br. od 2. aprila i od 1. maja 1959; Isto: Todorovic Todor, SOCIJALNA OSNOVA FASISTICKE DIKTATURE TITA-RANKOVICA, “Napred”, br. 12 (28) od 15. jula 1950 – Organ jugoslovensih komunista-politemigranata u NR Bugarskoj; Isto: Milutin Rajkovic, Odnarodjeni i fazizirani inteligenti u sluzbi dlara, „Nova Borba“, br. 6 (35) od 8. aprila 1950 – Organ jugoslovenskih komunista-politemigranata u NR Cehoslovackoj; Isto: Vlastimir Mihajlovic, Spijunskolice titovskog ministra Dobrivoja Radosavljevica, „Za Socijalisticku Jugoslaviju“, br. 12 (35) od 30. marta 1950 – Organ jugoslovenskih komunista-politemigranata u SSSR-u; S. Cekic, pukovnik J. A., Anglo-americki spijuni pasuju u Jugoslovenskoj armiji, „Za Socijalisticku Jugoslaviju“, br. 14 od 15. oktobra 1949 – Organ jugoslovensih komunista- politemigranata u SSSR-u; Sijunske veze titovaca i anglo-amerikanaca, „Pod Zastavom Internacionalizma“, br. 10 od 1. oktobra 1949 – Organ jugoslovenskih komunista-politemigranata u NR Rumuniji; Isto: Titova klika je odavno izdala interese naroda Jugoslavije, br. 10 od 1. X. 1949 – Organ jugoslovenskih komunista-politemigranata u NR Rumuniji).

    Свиђа ми се

  2. Ako ovo nije trenutak da se aktuelni izdajnici sruse, i ako ovo nije trenutak da se Srbija ocisti od svih koji su u vlasti ili oko nje a namnozili su se od 2000-te godine, onda ne znam kad ce. A Srbija spava, spava dubokim zimskim snom i plasim se da se nece ni probuditi nakon dolaska fasistickih tuzilaca.

    Свиђа ми се