Српски историчар Никола Жутић рекао је да Република Српска Крајина и даље формално-правно постоји, не само по резолуцијама Савета безбедности УН, већ и по референдуму на којем су се њени становници изјаснили да не желе да живе у независној Хрватској.
9. 11. 2014. ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић
Формално-правно, Република Српска Крајина и даље постоји: Никола Жутић
Жутић је истакао да је тај плебисцит био утемељен на тада важећем Уставу СФРЈ и „вилсоновском“ (Вудро Вилсон) праву народа на самоопредјељење.
„Ако је то право признато сепаратистичким покретима Хрвата, Словенаца, (тада) Муслимана, Македонаца и на крају Црногораца, који су разбили међународно признату чланицу УН, то право још више припада Србима из Крајине“, рекао је Жутић за „Прес Република Српска“.
Он сматра да су, када је реч о прекодринским Србима, све српске владе водиле капитулантску политику, нарочито када је реч о Србима у Хрватској одакле је протерано више од пола милиона Срба које нико више не помиње.
Жутић је истакао да у српској историографији преовладавају стереотипи о Хрватима као старом етничком народу који се доселио заједно са Србима у седмом веку, о њиховој старој државности и културној надмоћи.
„Чињенице говоре следеће. Према аустроугарском попису из 1850. године у Далмацији је било 330.000 Срба римокатолика и 70.000 православних Срба, без помињања Хрвата. У Славонији је 250.000 Срба православних и римокатоличких, без помињања Хрвата“, појашњава Жутић, те додаје да су се Срби у Лици почели католичити после 1679. године.
Према његовим речима, у БиХ све до аустроугарске окупације Хрвата скоро и није било.
„Тада бројни досељени странци и новостворени Срби римокатолици почињу да носе хрватско име“, истакао је Жунић и додао да су ту акцију предводили сарајавски надбискуп Јосип Штадлер и фрањевци који су тада још писали ћирилицом.
Он је нагласио да Хрвати ни пре ни после 1918. године нису имали своју државу, а да су прву добили проглашењем „марионетске“ НДХ 1941. године.
„Потом су ту творевину, подигнуту геноцидом нас милион Срба, утврдили Тито и комунисти, а довршили Ватикан и западне неолибералне силе предвођене Немачком и САД“, каже Жунић.
Жунић тврди да су Хрвати у ствари Срби, да су вештачка нација, чији је највећи дио настао покатоличавањем Срба, док је остало романско-германско-мађарска мјешавина.
СРБски ФБРепортер 
РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ
11.000 Београд, Змај Јовина 15, Република Србија
Тел: 3077-028, vladarsk@gmail.com –
Бр. 1838/14 – 8. XII 7523 (2014)
С А О П Ш Т Е Њ Е
НЕМА ХРВАТСКЕ ДИНАСТИЈЕ – I
Влада Републике Српске Крајине у прогонству упућује међународну заједницу, да се последице обављеног злочина геноцида над Србима у Републици Српској Крајини (Зони под заштитом УН) и на Косову и Метохији, од 1990. до 1999, морају уклонити. Окупацију Косова и Метохије и прогон српског и ромског народа су обавиле чланице ЕУ и НАТО 1999, а те чланице су то припремиле и омогућиле – у духу с миленијумском стратегијом Ватикана и западноевропских држава против Срба и осталих Словена. Колонијалним програмом, Аустрија, у 19. столећу, ствара хрватску вештачку нацију, како би се спречило успостављање српске државе на етничким и повјесним земљама српског народа. Таква хрватска нација ће имати задатак, да истребљује Србе православне вере, да их католичи и присиљава на прелазак у хрватски народ. По том западноевропском плану, Хрвати су обавили три страшна геноцида над православним Србима, Јеврејима и Ромима – у Првом и Другом светском рату и у време разбијања Југославије, од 1990. до 1999.
Да би та вештачка хрватска нација имала и своју средњевековну повјест, измишљена јој је средњевековна држава, које никад није било. Да би се то постигло, аустријски повјесничари (историчари) су племићку област у средњевековној Србији – Хрватску (као што су биле и друге: Далмација, Славонија, Босна, Зета, Рашка, итд) описали као посебну државу. Међутим, једна чињеница им открива ову подвалу – у тој «хрватској држави» нема владајуће династије. Син не наслеђује оца, једна породица не отима престо другој, итд – како се то збива у свакој држави тог времена, него се обласни српски племићи (без међусобног крвног сродства) проглашавају хрватским владарима (кнежевима и краљевима). Пример о непостојању хрватске средњевековне владарске породице, описао је историчар из Дубровника, Светислав М. Првановић, што је Југословенска академија знаности и умејтности у Загребу прихватила 27. 9. 1956. и регистровала под бројем: КНЈ-311, страна 301-310/Н-1500010/8. Првановић је доказао – да је наводни први хрватски владар, кнез Борна, рођен у Кучеву, код Неготина, у данашњој Србији и да је у рату Франака и Срба, почетком 9. столећа Нове ере, побегао испред Бугара (који су били на страни Франака) и предао се Францима. А Франци су тада окупирали делове Србије – данашњу Словенију, Хрватску, Славонију и Срем. Тад су Франци прихватили Борну и дали му на управу, као свом вазалу, данашње подручје Винодолског, Горски котар и део Лике. Ево дела Првановићевог записа о Борни, где истиче, даје хрватски повјесничар, Фрањо Рачки, фалсификовао место рођења кнеза Борне – наводећи, да је то код Гацког, у Лици. Узећемо Првановићев опис доласка делегације из Србије, у име српског кнеза Борне, код франачког владара:
«Једно посланство је дошло, у име Браничеваца, а друго у име Борне – заједничког кнеза Гудушчана и Тимочана, који су недавно (и једни и други), због сукоба с Бугарима, прешли у крајеве под франачком влашћу. У трагању за Борниним пореклом, овај запис мора бити узет као полазна тачка, траг за којим треба само ићи даље. Случај је, међутим, хтео, да у то посумња Фрањо Рачки, који је повукао на погрешан пут и касније хисториографе».
С поштовањем,
Милорад Буха, премијер
Дипл. инж Рајко Лежаић, председник Скупштине
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Slazem se sa vasom kostatacijom ali sta nama vredi sto smo u pravu kad nismo spremni to pravo i da odbranimo! U ustavu SFRJ je dato pravo narodima na samoopredeljenje a takodje to stoji i u povelji UN ali mi smo od naseg prava kao narod odustali odavno! Inace u danasnjem svetu nije dovoljno samo imati pravo nego imati mogucnosti i spremnosti da svoje licno pravo odbranite a u okolnostima kad srpskim narodom vladaju nesrbi i ona manjina koja je spremna da polozi svoje najvrednije za naciju gubi volju!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ
11.000 Београд, Змај Јовина 15, Република Србија
Тел: 3077-028, vladarsk@gmail.com –
Бр. 1832/14 – 1. XII 7523 (2014)
С А О П Ш Т Е Њ Е
У ХРВАТСКОЈ – ПРОТИВ ЕВРОПСКЕ ПОВЈЕСТИ
Влада Републике Српске Крајине у прогонству, обавезна да се бори за угрожена права српског народа и да упућује међународну заједницу, да се последице обављеног злочина геноцида над Србима у Републици Српској Крајини (Зони под заштитом УН) и на Косову и Метохији, од 1990. до 1999, морају уклонити. Оккупацију Косова и Метохије и прогон српског и ромског народа су обавиле чланице ЕУ и НАТО 1999, а те чланице су, такође, припремиле и омогућиле хрватски злочин над Србима и окупацију Републике Српске Крајине (1995). Све је ово у духу с миленијумском стратегијом Ватикана и западноевропских држава против Срба и осталих Словена. Против Срба је, колонијалним програмом, Аустрија у 19. столећу почела са стварањем хрватске државе и хрватске вештачке нације, како би се тиме спречило успостављање српске државе на етничким и повјесним земљама српског народа. У ту сврху је кривотворена и историја Срба и осталих Словена, те је измишљено, да су Срби дошли из Русије у 7. столећу, нове ере, а да су се описменили тек у 9. столећу, те да су с Хелма (Балкана) прогнали староседеоце: Илире, Дачане, Трачане, Дарданце, Далматинци… Но, српско (словенско) староседелаштво на Хелму (Балкану) почели су доказивати и млади повјесничари у данашњој Хрватској. Наравно, тиме доказују и да су преци Словена творци писмености и утемељивачи Цивилизације. Двојица међу овим часним научницима су Домагој Николић и Винко Кларић. Они су на видело изнели дела многих писаца из претходних столећа, који су уписивали у књиге, да су преци данашњих Словена на Хелму (Балкану): Илири, Дачани, Трачани, Дарданци, Далматинци… О томе су написали књигу «O ilirizmu i jugoslavenstvu naših starijih povjesničara“, из које узимамо сведочење Ивана Гундулића, да су преци Словена староседоци Хелма (Балкана) и да су се, најчешће, означавали илирским именом, те да антички град Троја није био у данашњој Турској, него на Хелму (Балкану). Напомиње Гундулић и да је повјесна личност из 19. столећа, бан Хрватске Јосип Јелачић, створио српску покрајину у Аустрији и да је за бана рукоположен у српској православној цркви:
– U svoje vrijeme, stvarao je Ivan Gundulić (1589-1638), simbol ilirizma Gajeve ere, koji Troju smješta „uprav srpskih strana“, moguće u Dalmaciju, a Aleksandra Velikog smatra Srbinom. Gundulić nije slučajno bio simbol ilirizma i slavenstva, iako ga se danas krivo smješta u okvir usko definiranog i isključivog hrvatstva. Naime, ideološki i profesionalni Hrvati su danas spremni Gundulića staviti na novčanice, na kazališne zastore, na trgove i ulice, ali ne daj Bože da uvaže njegova uvjerenja i stavove. Ova činjenica vrijedna je male digresije da vidimo kako se falsifikati razvijaju u vremenu. Čak se i Pavao Štoos (1806-1862), čovjek koji drži „Govor prigodom dvjestogodišnjice ilirskog pjesnika I. Gundulića“, koji je, također, vatreni Ilirac i Slaven, danas proglašava Hrvatom po mjeri velikohrvatske ortodoksije. Takva sudbina zadesila je i Štoosovog prijatelja bana Josipa Jelačića koji je život proveo u stalnom sukobu s Peštom i Bečom upravo radi svog ilirstva i jugoslavenstva, a glave su mu došli domaći izdajnici koji su se željeli okoristiti na račun propasti svog naroda. Naime, bez obzira na Bachov apsolutizam, nikakav bečki plan o nagodbi s Mađarima nije mogao uspjeti sve dok je Jelačić bio živ. Njegovu preranu smrt valja gledati u tom kontekstu. Treba podsjetiti da je upravo on zajedno s episkopom Rajačićem proglasio Srpsku Vojvodinu u Sremskim Karlovcima, a da ga je za bana rukopoložio taj isti episkop Rajačić u pravoslavnom hramu Hristovog preobraženja na Cvjetnom trgu u Zagrebu. Jelačićeva zastava, prva hrvatska trobojnica ikada, trajno je svjedočanstvo njegovog slavenstva i ilirstva, a ista zastava simbol je i današnje krivotvorene Hrvatske, koja je protuslavenski orijentirana u ideološkom smislu i zapravo je jedan od germansko-rimskih klinova u slavenskom tkivu –
С поштовањем,
Бранко Бибић, секретар Владе
Свиђа ми сеСвиђа ми се
evo linka iz vatikana gde se govori o knjizi pape Pija II gde se kaže sledeće:
pannoni, gepidi e daci, ungari, dalmati, illiri detti bosniaci, triballi o mesi detti a volte serbi a volte rasciani ili u prevodu – panonci,gepidi,dačani (preci današnjih rumuna),ugari(današnji mađari),dalmati,iliri bosanci, tribali i mezi(današnji bugari) samo nazivi za srbe iliti rašane
http://www.vatican.va/news_services/or/or_quo/cultura/2010/097q05a1.html
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Чврста Србска рука и Слога и Повратак Републике Србске Крајине је само питање времена. Нужност и неминовност!!
Свиђа ми сеСвиђа ми се