(ПРО)ЗАПАДНИ ЗЛОЧИН

(ПРО)ЗАПАДНИ ЗЛОЧИН 10: АМЕРИКАНЦИ УНИШТИЛИ СВАКИ ПРОСПЕКТ РАСВЕТЉАВАЊА ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА НА КиМ- МАРТИ


1351683160_4

АМЕРИЧКИ ИНТЕРЕС НА КОСОВУ УНИШТИО СВАКИ ПРОСПЕКТ РАСВЕТЉАВАЊА АЛБАНСКИХ ЗЛОЧИНА ПРЕМА СРБИМА

У извештају се оптужују западне владе, да су због страха од копнених губитака определиле за „стерилни“ ваздушни рат, да би на земљи користиле терористичку ОВК као своју „савезничку“ пешадију. Ова критика се пре свега упућује Американцима, за које се каже да је њихов интерес (и учешће) у формирању косовске владе чији чланови су постали готово ексклузивно терористи ОВК, резултирало у директно америчко саучешниство у прикривању ових монструозних злочина.

Он је то описао следећим речима:

2012-10-31_hilari-klinton-nezavisnost-kosova-nesporna„Ситуација, како смо нагласили претходно, је потпуно уништила сваку перспективу расветљавања албанских злочина,нарочито у случајевима где су постојале индикације да су та злодела починиле особе на власти, или особе њима блиске.“

Марти је овде додатно образложио зашто је у овом случају америчка одговорност (нарочито у светлу игнорисања злочина ОВК који су им били добро познати) највећа:

„САД имају на Косову амбасаду са импресивним ресурсима, као и војну базу Бондстил таквих размера и значаја да очигледно надмашује регионалне потребе.“

Овај део извештаја је такође веома критичан према УНМИКУ за кога каже да је од почетка наступио са веома ограниченим ресурсима, бројчано и кадровски недорастао задатку, да би потом указао на један податак, који уверен сам није уопште изненађујући за српску јавност, а то је да међународне институције, прво УНМИК, а потом ЕУЛЕКС нису могли да верују скоро ником из редова албанске популације на Косову када је у питању истраживање злочина према српском народу. 

14745Овде је једна велика разлика између УНМИКа који је наставио да користи услуге албанских кадрова, који су и оне малобројне истраге злочина према Србима компромитовали или саботирали;  И ЕУЛЕКС-а који се бар потрудио да за преводиоце доведе Албанце из других држава, или преводиоце албанског језика из других етничких група, и то по Мартијевим речима из следећег разлога:

„Међународни званичници су нам казали да је било немогуће сачувати поверљивост њихових извора– елемент који се сматра кључним у свакој криминалној истрази- посебно из разлога да су били „упућени“ на локалне преводиоце, који би потом директно преносили те информације осумњиченима.

Kао резултат тога, ЕУЛЕКС је морао да доводи преводиоце из других земаља, да би могао да спроводе безбедно истражне поступке у најосетљивијим случајевима. Исти извори су нам казали да је приступ међународне заједнице (Западних земаља) овој афери, био идеолошки зацементиран у пароли „мир и стабилност по сваку цену“(овде је та цена изгледа опет у српским главама). Очигледно да је такав приступ захтевао „хармоничне односе“ са локалним албанским властодршцима

 (Из књиге „(Про)Западни Злочин“, IV проширено издање, © 2014 Lulu, Miodrag Novakovic. All rights reserved ISBN 978-1-312-62946-2)