ДЕЛ ПОНТЕОВА ОТКРИВА ОНО ШТО ЗАПАД УПОРНО СКРИВА

У наставку свог извештаја о монструозним злочинима ОВК против српског народа на Косову, специјални иследник Европског Савета Дик Марти описује како је Карла Дел Понте, бивши Хашки тужилац (реагујући из фрустрације због опструкције „одозго“, у истрази ових злочина- која је долазила из врха Хашког трибунала, као и од стране водећих западних сила, пре свега Америке)- одлучила да у сарадњи са Чаком Судетићем, објави књигу“Трибунал- Ја и Ратни Злочинци“, у којој ће јавности открити  „оно“-  што су се западне силе трудиле тако очајнички да сакрију од светске јавности.

Даља анализа Мартијевог извештаја ће показати да су за то имали и више него довољно разлога, јер доказивањем албанских монструозних злочина према српском народу, овде се разоткривају и злочини и саучесништво њихових Западних налогодаваца…

Марти наводи у свом извештају следеће:

„У књизи, скоро десет година након косовског рата, појављују се сазнања о трговини људским органима „вађених“ из српских заробљеника, чији су извршиоци према разним изворима били команданти „Ослободилачке Војске Косова“ (ОВК).

Ти извештаји су били веома изненађујући, и изазвали су снажну реакцију „домаћина“ (илегалне косовске државе). Били су веома изненађујући пре свега, јер су дошли од особе на високом положају у међународним институцијама- тачније у самом срцу правосудног система, задужене да истражује ратне злочине почињене у оквиру разних конфликта на територији бивше Југославије.

Али пре свега, они су изненађујући зато што су разоткрили веома видљиво „одсуство“ званичне реакције (окупационих снага на Косову) на те оптужбе, али је зато  очигледно да су били довољно озбиљни и узнемиравајући да присиле бившу тужитељку, да их укључи у своје мемоаре.

Овде је очигледно да она није могла да игнорише мрачне и далекосежне последице тих оптужби- те је зато одлучила да их учини веома јавним.“

Он даље објашњава да пошто је Комисија за правне односе и људска права Европског Савета, била упозната са овим горњим наводима поткрепљеним конкретним доказима: у форми документа број #11574, који је активирао Резолуцију за детаљну истрагу у криминалне радње, које је Дел Понтеова обзнанила светској јавности, као и њиховим последицама.

…И у циљу откривања пуне истине, пружања правде жртвама, као и хапшења извршиоца ових монструозних злочина.

Комисија је поставила Дика Мартија на чело ове истраге у својству Специјалног Известиоца. Те му је у ту сврху наложено да припреми посебни документ „резолуцију“, и потом да достави комплетан извештај Комисији.

Енглески сајт „Another World is possible“ описује у детаље злочин над овом српском породицом, који се десио на Косову крајем 1998. У средини је леш трудне жене, коју су Тачијеви УЧК терористи прво силовали, а потом живој извадили нерођену бебу из стомака. Док су вршили овај монструозни злочин, њеном мужу су секиром одсекли обе ноге у висини колена, али су га одржавали у животу да би гледао бестијално иживљавање над својом женом и нерођеним дететом (Наводи овај сајт, на следећем линку: http://www.a-w-i-p.com/index.php/2011/01/02/washington-s-humanitarian-war-and-the-kl) За Запад су овакви злочини над Србима ствар прошлости „коју не треба дирати“, тако да не чуди да такозвани неутрални „мировњаци“ (из редова окупационог КФОР-а и Еулекса) и дан данас заташкавају овакве монструозне злочине над Србима, што је веома очигледно на примеру „злочина столећа“- трговине људским органима…

ЗА ЗАПАД СРПСКЕ ЖРТВЕ СУ СТВАР ПРОШЛОСТИ

Марти овде посебно наглашава, да ти злочини који су се десили пре десет година, никада нису прописно истражени, или нису уопште истраживани, од ниједне стране- „националних или међународних ауторитета, који су имали јурисдикцију над територијама где су се злочини дешавали.“ Да би потом указао на следеће:

„Све су индикације да су напори да се утврде чињенице о косовском конфликту и казне извршиоци ратних злочина, били концентрисани у само једном правцу, и базирани на унапред створеној предрасуди да је једна страна (албанска) била жртва, а друга страна (српска) злочинац.“

Потом образлаже да ситуација у стварности није црно-бела и да је много више „комплексна“, и да треба имати у виду племенски и нецивилизовани карактер албанске заједнице- што је све ометало његову истрагу, нарочито у прикупљању информација на терену. Онда дословце каже:

„Свуда влада страх, који често прераста у комплетан „терор“, који смо ми приметили код неких информаната, одмах након што  им је предочен разлог наше истраге.“

Овде је посебно забрињавајући данашњи однос међународних (западних) институција на Косову, које и поред свих ужасавајућих открића ове истраге, покушавају да исту заташкају.  Марти је то описао у свом извештају следећим речима:

„Чак и  одређени представници међународних институција, нису сакривали своју неспремност да се суоче са чињеницама: „Прошлост је прошлост“, речено нам је; „сада морамо да се фокусирамо на будућност.“

(Из књиге „(Про)Западни Злочин“, IV проширено издање, © 2014 Lulu, Miodrag Novakovic. All rights reserved ISBN 978-1-312-62946-2)