• Шта је дакле недвосмислено јасно из ових вести? Да се припрема нови закон о ракији, који ће највероватније бити донет већ током ове, или најкасније 2014. године. Вести на ову тему које се постепено пласирају, служе за то да се јавно мњење припреми за доношење новог закона, с обзиром на осетљивост овог питања за грађане Србије– морамо имати у виду да је ракија део наше културе и традиције, почев од процеса прављења до конзумације.

• Kао разлог за доношење новог закона се наводи губитак државе од око 200 милиона евра годишње. Ко производи ову ракију која се налази у “сивој зони“ и на тај начин узрокује губитак у буџету од 200 милиона евра? Па српски сељак. Интересантно је притом да се не примећују, рецимо, губитци у буџету мерени стотинама милиона евра као последица снижавања,односно укидања пореза на увоз робе из ЕУ? А шта је са губитцима који су последица бројних спорних приватизација и других афера у којима су учесници бројни политичари, од оних на највишим државним функцијама до оних на локалном нивоу, и са њима повеза лица, тајкуни, како их најчешће зову?

***

21.11.2013. ФБ Реци не ЕУ, аутор Димитрије Марковић,
за ФБР приредила Биљана Диковић

Очекује нас нови закон о ракији, већ у току ове, или идуће године – наводимо словачки закон о производњи алкохола као пример шта од новог закона можемо да очекујемо.

Дана 1. августа 2013 године појавио се у “Куриру“ чланак са насловом “На црно продају 48 милиона литара ракије“ и уводом “Црна статистика!“ (са знаком узвика на крају реченице!). У тексту се каже: “Према статистичким подацима из 2012. године у Србији се производи око 12 милиона литара ракије, али реални показатељи указују на количину од око 60 милиона литара, објавила је Привредна комора Београда. Заправо, око 48 милиона литара налази се у сивој зони, чиме држава у буџету директно губи око 200 милиона евра годишње. Због тога су чланови Групације произвођача ракије, у склопу припрема за доношење закона о ракији, одлучили да на наредној редовној седници у септембру предложе три члана групације за Радну групу Министарства пољопривреде, шумарства и пољопривреде. Они ће директно учествовати у припреми предлога закона и дати свој допринос кроз примедбе, предлоге и решења.“

У вести на РТС од 28. септембра 2013. под насловом ‘‘Ракија спремна, закон недопечен“ се такође наводи губитак од 200 милиона евра годишње, и између осталог каже: Агроекономиста Миладин Шеварлић истче да је потребно закон ускладити са законима Европске уније. „За спровођење закона о ракији, који би требало усагласити са прописима Европске уније, претходно треба обезбедити материјалну основу. Донети подзаконске акте која би се усвојила у пакету са предложеним законом“ рекао је Шеварлић. Закон о ракији требало би да буде усвојен до краја године. У изради тог акта учествују представници Министарства пољопривреде и произвиођача ракије, који предлажу да им се прикључе и представници Министарства финансија и трговине.

Шта је дакле недвосмислено јасно из ових вести? Да се припрема нови закон о ракији, који ће највероватније бити донет већ током ове, или најкасније 2014. године. Вести на ову тему које се постепено пласирају, служе за то да се јавно мњење припреми за доношење новог закона, с обзиром на осетљивост овог питања за грађане Србије – морамо имати у виду да је ракија део наше културе и традиције, почев од процеса прављења до конзумације.

Од почетка јесени па све до дубоко у зиму људи се окупљају око казана, уз ватру, да поразговарају, пију тек испечену ракију, док се испод казана истовремено, у жару, пече кромпир. Око казана је увек весело. Када се каже ракија, најчешће се мисли на шљивовицу – српску шљивовицу, за коју Срби умеју да кажу да је уствари душа из шљиве извађена. Са њом се наздравља када се роди дете, на славама, просидбама, свадбама, испраћајима… али се користи и као лек. Али не треба заборавити ни лозовачу, клековачу, крушковачу, дуњу, кајсију…

Kао разлог за доношење новог закона наводи се губитак државе од око 200 милиона евра годишње. Ко производи ову ракију која се налази у “сивој зони“ и на тај начин узрокује губитак у буџету од 200 милиона евра? Па српски сељак. Интересантно је притом да се не примећују, рецимо, губици у буџету мерени стотинама милиона евра као последица снижавања, односно укидања пореза на увоз робе из ЕУ? А шта је са губицима који су последица бројних спорних приватизација и других афера у којима су учесници бројни политичари, од оних на највишим државним функцијама до оних на локалном нивоу, и са њима повезана лица, тајкуни, како их најчешће зову? И тако даље?

Да погледамо на примеру Словачке шта отприлике можемо да очекујемо од новог закона о ракији. Словачка је чланица Европске уније од 2004 године.

Да кренемо најпре од последица – шта се дешава уколико не поштујете закон

Царинска управа Републике Словачке, датум 31.3.2008, предмет: Извештај за штампу – недозвољена производња алкохола: “Цариници Царинске криминалистичке управе у Трнави дана 20. марта 2008. извршили су на основу налога судије, претрес куће у породичној кући у селу Краковани, где пензионер који живи у овој кући нелегално држи уређај за производњу алкохола (односно казан или лампек, примедба преводиоца), којим производи без одобрења алкохол а након тога га продаје разним особама у селу Краковани и блиској околини. Приликом претреса дограђеног дела породичне куће нађена су два комплетна нелегална уређаја за производњу алкохола укупне вредности cca 30.000 словачких круна (непуних 1.000 евра, 1 евро=30,156 словачких круна, примедба преводиоца) 375 литара течности која показује трагове алкохола и непуних 3.000 литара комине спремне за дестилацију. Ови предмети су осигурани од стране полицајаца царинске службе. Претпостављена вредност одузетог алкохола је 75.000 словачких круна (око 2.487 евра, примедба преводиоца) а претпостављени губитак на порезу од алкохола чини део од око cca 60.000 словачких круна (око 1.990 евра, примедба преводиоца). У наведеном предмету од стране полиције царинске службе покренуто је кривично гоњење за дело неовлашћена производња алкохола на основу § 253 став 2 Кривичног закона. Починиоцу овог дела прети казна губитка слободе на две године.“
c.i. Ing. Martina Kereková, портпарол GR CR SR

И да погледамо сличну вест из дневне штампе:

Још у уторак 7 августа открили су незакониту производњу алкохола у Шуранима у општини Нове Замки. При даљој контроли је цариницима у сарадњи са Криминалистичком управом финансијске инспекције успело да открију још један нелегалан уређај за печење алкохола, овај пут у селу Лехота, недалеко од Нитре.

“Контрола је била усмерена на недозвољену производњу алкохола и недозвољено држање уређаја за производњу код Јана Ш. Он је на позив цариника добровољно предао нелегални казан, као и домаћу ракију у количини од 80 литара, што чини 36 литара чистог алкохола. Висина губитка на порезу у овом случају је 400 евра. Поменути уређај за производњу, као и неспецификовани алкохол били су осигурани у сврху даље експертизе.“ Навела је Алена Наштицка поверена привременим вршењем функције директора Царинске управе Нитра.
Човеку из Лехоте сада за дело поседовања уређаја за недозвољену производњу алкохола прети казна губитка слободе чак на две године. Предмет су већ проследили иследнику финансијске инспекције. Уколико он обустави поступак, цео случај ће бити окарактерисан као прекршај за који прети казна у висини губитка на порезу, најмање међутим у висини од 3.319 евра.
„Откривањем по домаће произведене нелегалне ракије је спречен не само губитак на потрошачком порезу на алкохол, већ и угрожавање здравља, јер нестручно испечена ракија, конкретно њен део мравља киселина, дугорочним коришћењем изазива слепоћу.“ Подсетила је Наштицка и истовремено упозорила да приликом нестручне манипулације са уређајем за производњу алкохола може да дође до случајне експлозије. (извор: TASR)

Из извештаја словачке царинске управе, и вести, је јасно да је поседовање уређаја за производњу алкохола, односно казана за печење ракије, забрањено. Па шта се онда дешава са казанима које сељаци поседују?

Следећа вест из дневног листа SME нам даје одговор и на ово питање: “Од 1 марта је повећан потрошачки порез на алкохол. До петнаестог марта међутим важи за нелегалне казане слична амнестија као за оружје. У околини Жилине је пет легалних дестилерија, оних нелегалних је много више. Од првог до петнаестог марта би требао свако ко поседује уређај за производњу алкохола, о његовом поседовању писмено да обавести царинску службу. Према информацијама од царинске службе, ова обавеза пријаве уређаја за производњу ракије ће бити слична амнестији за оружје.“ (извор: http://zilina.sme.sk/c/5266216/ciernu-palenicu-mozete-nahlasit-budete-vsak-platit.html#ixzz2csAcjJlC)

Дакле, они који производе алкохол легално, односно пеку ракију у складу са законом, дужни су држави да плате порез – то и јесте суштина оваквих закона, због тога се и доносе.

Да видимо колико конкретно износе ови порези у Словачкој: “Према важећем закону плаћају воћари у узгајивачким дестилеријама за литар испеченог стопроцентног дестилата 4,69 евра као потрошачки порез држави. Сада, када у државној каси нема пара, влада хоће, почев са првим мартом 2010. порез за печење да повећа на 5,40 евра.“/…/ У Аустрији на пример воћари (они који доносе воће да се од њега испече ракија, примедба преводиоца) уопште не плаћају порез за првих пет литара које су испекли у узгајивачкој дестилерији“, наводи пример Јозеф Бењо.То је по њему ефикасан начин како привући људе у легалне дестилерије, а не само повећавати порезе и репресију./…/ Разлог зашто ће људи почети да пеку другде је једноставан. Дестилерије које раде на црно испеку литар омиљене педесетдвојке (ракија од педесет два степена, примедба преводиоца) за 2 евра док у узгајивачким дестилеријама печење сада кошта укључујући и порез од 4,32 до 5 евра. “Када се повећа порез део муштерија ће без сумње побећи произвођачима на црно,“ претпоставља Бењо. (извор: Jozef Sedlak,Pravda)

Видимо да се у Аустрији за разлику од Словачке, на првих пет литара не плаћа порез. У Мађарској су отишли и корак даље, и подигли ову границу на педесет литара.

Због тога словачка Царина упозорава своје грађане: „Порез ће платити узгајивач (воћа, који од њега пече ракију, примедба преводиоца) само у случају ако прекорачи дозвољену количину од 50 литара или га даље прода. То значи да ситни узгајивач у Мађарској не може, на пример за словачког узгајивача да произведе дестилат’‘. Објаснила је портпарол Царинске службе Зузана Павликова. У вези са новинама у Мађарској, информисали су наши цариници, да ће спроводити контроле, да ли неко не крши закон и не пече ракију код наших јужних суседа. Радиће се углавном о контроле на путу аута која долазе из Мађарске. Ако буде неко имао код себе домаћи алкохол мораће да докаже да га је легално стекао у дестилерији на територији Словачке (доказ је “отпремни“ лист). (извор:http://kosice.korzar.sme.sk/c/5877150/slovaci-za-hranicami-alkohol-palit-nemozu.html#ixzz2cs8T8FGa)

Да се мисли на све, показује и ова вест: Противзакониту продају алкохола преко интернета до сада није утврдила ни Државна ветеринарска и прехрамбена инспекција. “За сад се то веома тешко прати“ тврди портпарол Паулина Комарова.За овакву продају могуће је одредити казну од минимално 3319 евра. (извор http://www.sme.sk/c/6536423/nelegalny-alkohol-na-webe-stat-nezaujima.html#ixzz2cs8EQR4h)

И на крају, шта је потребно да би неко у Словачкој могао да добије одобрење за производњу алкохола и пуштање у промет? И овај, као и сви закони, до детаља прописује услове и процедуру за добијање одобрења, тако да ћемо навести само оно најбитније. Одобрење могу добити физичко или правно лице, а посебно одобрење је потребно за дистрибуцију и продају.

Закон, од 2. јула 2002. о производњи и пуштању у промет алкохола

§ 3 Услови за издавање одобрења

(1) Производити алкохол и прерађивати акохол,манипулисати са љих и пуштати га у промет може само правно лице и физичко лице[§ 2 став 5 слово a)], којем је на основу захтева Министарство пољопривреде Републике Словачке (даље само “министарство“) издало одобрење за производњу алкохола и прераду алкохола у погону за дестилацију и његову продају (даље само “одобрење“)…

(2)Уколико је подносилац захтева за одобрење правно лице …

(3)Подносилац захтева из става (2) (дакле правно лице, примедба преводиоца) уз захтев ће приложити … б) документ о томе да су плаћена улагања у основну имовину подносиоца захтева достигла до дана подношења захтева суму од минимално 20.000.000 словачких круна (око 663.218 евра, дакле близу седам стотина хиљада евра, примедба преводиоца)

(5) Уколико је подносилац захтева за одобрење физичко лице ...

(6) Подносилац из става (5) (дакле физичко лице, примедба преводиоца) уз захтев ће приложити … ц) документ о улагању или о одобрењу кредита од минимално 20.000.000 словачких круна (дакле поново иста сума, без обзира што је у питању физичко лице – близу седам стотина хиљада евра, примедба преводиоца) на дан подношења захтева или докуменат који показује вредност личне имовине подносиоца захтева које на основу завршног рачуна или ванредног завршног рачуна не старијег од три месеца,овереног, не сме бити нижа од 20.000.000 Ск.

§ 7 Одузимање одобрења (1) Министарство ће власнику одузети одобрење уколико …
ц) основна имовина корисника који је правно лице, падне испод минималне вредности наведене у § 3став3 слово б),
д)лична имовина корисника који је физичко лице падне испод минималне вредности наведене у § 3став 6 слово
ц) (дакле у оба случаја 20.000.000 примедба преводиоца) (извор Збирка закона: Zbierka zákonov č. 467/2002www.zbierka.sk)

На основу прелазних одредби наведених у § 51j закона бр.105/2004 З.з мора правно лице или физичко лице, које жели да буде власник одобрења за дистрибуцију, да затражи од царинске службе издавање одобрења за дистрибуцију најкасније до 15 октобра 2010.
Подносиоц захтева, који жели да буде власник одобрења за дистрибуцију, мора да испуњава ове услове:
b) складишна површина свих његових складишних простора прелази 200 m2,
c) има годишњи обрт од продаје корисничког паковања алкохола минимално 100.000 евра
d) минимални број његових запослених у сталном радном односу је више од 10 запослених

Као што смо већ поменули, словачки закон разликује одобрење за дистрибуцију и одобрење за продају. Разлика је у томе што власници одобрења за продају, од 1 јануара 2011. могу да продају алкохол само крајњем кориснику,  док власници одобрења за дистрибуцију могу да га продају и другим власницима одобрења за дистрибуцију, власницима одобрења за продају и крајњим корисницима.

Када су у питању губици из буџета као последица укидања царина на увоз робе из ЕУ, и када се појави нека вест на ову тему у штампи, некако увек изостане онај увод из Курира “Црна статистика!“. А када је реч о поменутим аферама и спорним приватизацијама, још нико није, од оних на највишим функцијама, па надаље, сносио одговорност, тачније увек на крају, уколико и дође до судског поступка, изостане правоснажна пресуда. Али нема сумње да ће, уколико наш нови закон о ракији буде сличан оном из Словачке, када буде реч о неком сељаку из Оклетца, Горње Врбаве, Вучковице, Дуге Пољане, Великог Шиљеговца, Рготине, Прњавора, Сремске Раче, Алибунара, Чантавира или Новог Милошева, наше правосуђе бити брзо и ефикасно. И немилосрдно.
Јер они продају ракију на црно и оштећују државу за 200 милиона евра годишње, а то озбиљна држава не сме да дозволи, зар не ?

Као што смо видели на почетку овог текста, професор Шеварлић је мишљења да би нови закон о ракији требало ускладити са законима Европске уније. Дакле, то је први корак.

Шта бисмо могли, када је ова област у питању да очекујемо након ступања у Европску унију? Да видимо шта о томе каже мр. Дејан Мировић у књизи “Аргументи против Европске уније“:

„Једна од ретких области где смо у 2004 остварили суфицит била је производња вина и алкохолних пића. Извоз је износио 43,4 милиона долара (за 11 месеци), а увоз 11,4 милиона долара. Да ли ће овај позитиван тренд бити настављен ако приступимо ЕУ или ће бити обратно, показују следећи подаци.

Законодавство ЕУ предвиђа следеће мере у овој области: строга правила која дефинишу слатко вино, остале врсте вина, производе на бази вина, алкохолна пића, специјални третман за вина произведена у одређеним регионима, вођење архиве вина./…/У међувремену, судећи по искуствима других земаља, вероватно ћемо бити обавезни да без царине увозимо вински талог, вермут и остала вина од свежег грожђа, шљивовицу (уз квоту која ће се сваке године повећавати) и ракију./…/ Може се закључити да се ни у овом пољопривредном сектору уласком у ЕУ не могу очекивати позитивни помаци. Напротив, разним ограничењима, стандардима и неравноправном утакмицом каква чека наше произвођаче када ступе на тржиште ЕУ, производња вина и алкохолних пића може само да опада.“

Д. М.