Заблуде о здравој храни
Сам термин “здрава храна” се толико одомаћио и толико пута бивао злоупотребљен, да није ни чудо колико заблуда постоји о здравој храни.
Шта је здрава храна?
Ништа. Здрава храна не постоји. Постоји само здрава исхрана. Сваки организам је другачији, те је сама подела хране на здраву и нездраву опасна класификација. Скоро свака храна може бити здрава за једног човека и нездрава за другог. За људе који имају целијакију (Целијакија је неподношљивост организма на глутен – беланчевину које има у житарицама: пшеници, ражи, јечму), парче ражаног хлеба је нездрава храна. За људе који имају дијабетес, и воће може бити нездрава храна. За људе који немају никаквих здравствених проблема, једнолична храна, или храна која се дугорочно конзумира а њом не уносе сви телу потребни нутријенти, је нездрава храна.
2. 11. 2014. МАГАЦИН, за ФБР приредила Биљана Диковић
У наставку текста прочитајте које су то најчешће заблуде везане за здраву храну.
МИТ 1: Здраву храну купујем у продавници здраве хране
У овим продавницама се продаје свашта. Заблуда је да ћете тамо наћи храну која је здравија. Проблем је што често производи немају декларацију и што ћете тамо наићи на скупе и безукусне производе које ће вам продати под паролом да су здравији. Кекс у ринфузи коме је истекао рок употребе од стајања у витрини ни у ком контексту не може бити здрава храна.
Људи се најчешћу окрећу овим продавницама када желе да смршају. Жути шећер, глукоза, фруктоза, малтекс, агавин сируп итд. су само форме шећера. Дијет, лајт, фитнес, фит, слим, фун и остали производи имају најчешће смањен садржај масти у односу на конвенционалне производе, али осим што се мање укусни могу имати више калорија, или бар шећера, него што бисте помислили. Зато, увек читајте декларацију. Ако је има.
МИТ 2: Здраву храну купујем на пијаци
Ретко ко на пијаци зна шта заправо купује. Да ли је зеље убрано поред аутопута и да ли је препуно тешких метала од издувних гасова тешко да одокативно можете да процените. Не можете да знате ни како је који сељак примењивао агротехничке мере: где је то поврће гајено, чиме и колико је прскано. Не знате да ли је слатка бака заиста убрала јабуке у својој башти или их је донела са Кванташа.
Плантажно гајена храна се контролисано узгаја, а то значи да се пестициди, инсектициди и остала средства користе онолико колико је потребно- не више од тога. Одлазак на пијацу може бити интересантан, али ако мислите да ћете ту наћи здравију храну, неретко сте у заблуди.
МИТ 3: Органска храна је хранљивија
Урађена су бројна истраживања са циљем поређења обичне и органске хране. Са једне стране имамо оне који тврде да је органска храна здравија, јер је нутритивно вреднија. Са друге стране, неки сугеришу да је ова храна заправо мање здрава јер се у њој може наћи већа количина микотоксина (отровне супстанце које производе плесни) због неупотребе пестицида.
Једна истраживања указују да нека органска храна, попут парадајза, има виши садржај појединих нутријената, док друга органска храна, органски овас на пример, има мање нутријената од обичног. Што се тиче микотоксина, и ту истраживања варирају од производа до производа и од године до године. Посматрано у глобалу, што се тиче и хранљивости и микотоксина, нема значајне разлике између органске и конвенционалне хране.
Иако се ниво остатака пестицида код конвенционалне хране контролише и не сме прећи одређену границу, органска храна несумњиво има мање остатака пестицида. То је оно што органску храну чини бољом опцијом код неких производа, а не хранљивост.
МИТ 4: Индустријска храна није здрава
Заблуда о здравој храни, која се провлачи кроз све горепоменуте митове, је да се од “здраве хране” мршави. У том контексту здрава храна је сва индустријски непрерађена храна. Многе популарне дијете се у неком облику користе геслом да ћете смршати ако једете “здраву храну”, а не једете индустријски прерађену храну.
То је тачно. Ако вам је приступ храни ограничен и избор сужен, будите уверени да ћете смршати. Индустријска храна нису само чипс и Цоца Цола. Асортиман индустријске хране је велики, а шта ћете и колико појести зависи само од вас. Дакле, сувише је уопштено рећи да је индустријска храна нездрава. И у оквиру ње можете правити здраве изборе.
Нема ничег скривеног у индустријској храни од чега се можете угојити. Не постоји никаква тајна нити глобална завера прехрамбене индустрије. Они који у ове приче верују се самооправдавају.
———
Референце:
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/20425661
http://www.belspo.be/belspo/organisation/publ/pub_ostc/CP/CP30_en.pdf
http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S095671351300090X
http://annals.org/article.aspx?articleid=1355685
Извор: Шта једемо
Категорије:АКТУЕЛНО, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, Други пишу, ЗДРАВЉЕ-ЕКОЛОГИЈА, Мишљење, Новости, СРБИЈА, MAIL - RSS FEED
Хм, са добрим делом написаног се човек може сложити али текст је промашио тему. Не ради се о томе већ како, колико и ко је храну произвео. Здрава-Био храна подразумева да се користило органско ђубриво, заштита је третирана природним препаратима и најважније на семену нису спровођене генетски модификоване радње (ту се не подразумева укрштање сорти ради бољег приноса које се дужи временски период на пољима обавља путем селекције).
Свако добро
Свиђа ми сеСвиђа ми се