Као што вам је познато, руководство међународних кривичних трибунала сваке године подноси извештај пред Генералном Скупштином ОУН.

МТБЈ и Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале (МРМКТ) поднели су извештај у октобру текуће године. Теодор Мерон, као председник оба трибунала наступио је пред Генералном скупштином 13. октобра. Главни проблем тих извештаја свих ових година представљају лажне информације које се подносе државама-чланицама УН. Достављање лажних информација сам по себи представља озбиљан прекршај, међутим, у ситуацији када то чини суд – то већ представља злочин.

21.10.2014. Фонд стратешке културе, за ФБР приредила Биљана Диковић

Прво, као и увек, Мерон је прикрио веома важну информацију.

Тако је потпуно скривена информација по предмету Радован Караџића. Ево шта о том предмету могу сазнати државе-чланице УН.

Радован Караџић је оптужен у 11 тачака за злочин геноцида, злочин против човечности и кршење закона и обичаја рата у вези са делима за које се претпоставља да су извршена у Босни и Херцеговини у периоду 1992-1995. године. У састав Претресног већа улазе судија Квон (председавајући), Морисон, Берд и Латанци (резервни судија). Судски процес је почео 26. октобра 2009. године. Изношење доказа одбране завршено је 2. маја 2014. године, а јавна расправа требало би да се одржи у септембру 2014. године, док се доношење пресуде очекује у октобру 2015. године.¹

Као што видимо, уместо извештаја о ходу процеса током године, Мерон је једноставно поновио све оно што је писао о том предмету и пре две, и пре три године уназад. “Новост” представља само датум 2. мај 2014. године – дан завршетка судског процеса. И то је извештај Мерона о раду трибунала?

А ево шта је рекао Мерон о току разматрања у предмету генерала Р. Младића:

Ратко Младић је оптужен у 11 тачака за злочин геноцида, злочин против човечности и кршење закона и обичаја рата у вези са делима за које се претпоставља да су извршена у Босни и Херцеговини у периоду од 12. маја 1992. године до 30. новембра 1995. године. У састав Претресног већа улазе судија Ори (председавајући), Фљуге и Молото. Судски процес је почео 16. маја 2012. године. Изношење доказа одбране почело је 19. маја 2014. године, а доношење пресуде очекује се у јулу 2016. године.

Овакви “годишњи извештаји” не представљају ништа друго него – скривање правих информација.

Као друго, што је такође већ традиција, Мерон је представио лажне информације. Тако је, на пример, он изјавио да је делатност МТБЈ заснована на “високим међународним стандардима”.²

То је лаж. Зар лишавање права оптуженог да добије све материјале тужилаштва представља високе међународне стандарде? Оптужени пред МТБЈ су лишени тог права. У извештају Мерона то се прећуткује.

Ни лишавање права оптуженом да му буде суђено пред независним и непристрасним судијама не представља високе међународне стандарде. О томе како је Мерон обезбедио да Младићу суде представници оних земаља који су бомбардовали његову армију, он је у извештају такође прећутао.

Међу високе стандарде правосуђа такође не спада ни држање оптуженог у затвору више од 11 година без пресуде. Али и о предмету Шешеља Мерон такође или ћути или представља искривљену информацију. Ево шта о предмету Шешељ могу сазнати они који прочитају извештај Мерона:

Војислав Шешељ терети се по 9 тачака оптужнице за злочине против човечности и кршење закона и обичаја рата у вези са делима за које се претпоставља да су извршена у Хрватској, Босни и Херцеговини и Војводини (Србија) у периоду од августа 1991. године до септембра 1993. године. У резултату дисквалификације судије Хархофа у октобру 2013. године, када се ствар налазила у етапи разматрања, у састав Претресног већа сада улазе судија Антонети (председавајући), Нианг и Латанци. Жалбено веће је подржало одлуку Претресног већа о наставку поступка без обзира на смену судије Хархофа судијом Ниангом. Судија Нианг сада мора да покаже да се упознао са материјалом у поступку до његове обнове. Судија Нианг је изјавио да му је за упознавање са материјалом у поступку потребно време у најмању руку до краја 2015. године. Председавајући судија Антоанети је указао да ће урадити све што је у његовој моћи да скрати рок неопходан за изрицање пресуде, чим се судија Нианг упозна са околностима предмета.

Овде бар постоји нека нова информација – први пут је наведен рок који је повезан са завршетком упознавања новог судије са материјалима из предмета. Међутим, извештај Мерона у целини, не указује на суштину проблема у предмету В. Шешеља. Мерон покушава да ствар представи тако као да он не сноси никакву одговорност за оно што се дешава у МТБЈ!

Постоји још један аспект – Мерон лаже о томе ко финансира трибунале. А новац који се издваја за трибунале је огроман. МРМКТ је током 2012-2013. године добио бише од 40 милиона долара. А у периоду 2014-2015. године већ више од 120 милиона америчких долара!

Подсећамо да је идеја о стварању МРМКТ била повезана са неопходношћу престанка рада МТБЈ и Међународног трибунала за Руанду. Стварање МРМКТ требало је да представља прелазну фазу после затварања та два трибунала. Шта је испало у стварности? Све потпуно обрнуто! Уместо затварања два трибунала, био је отворен – трећи! Уместо уштеде средстава (што је такође означено као један од главних циљева), земље-чланице УН су почеле да троше много више. МРМКТ је запослио 133 нова сарадника на чије плате су издвојени милиони долара! А сад је још донета одлука о изградњи нове зграде за МРМКТ! Све до сада је Мерон говорио како он штеди новац, распоређујући та 133 сарадника у зграду МТБЈ у Хагу и у зграду МТР у Аруши. Али штедња се завршила – донета је одлука о изградњи нове зграде за МРМКТ. Зар то није фантасмагорија?

Недавна финансијска инспекција у МРМКТ такође изазива питања. Као прво, прикрива се веома занимљива чињеница да је тај трибунал користио куповину својим средствима хартија од вредности. Тешко је проценити њихову вредност, али називи су веома интересантни: „Стандард & Поор“, „Мудис“, „Фич“ …

Све те новчане манипулицаје са буџетом трибунала назване су “Инвестијама главног новчаног фонда”.³ Лепо звучи, зар не? Као друго, веома је занимљив извештај финансијских ревизора. Општег закључка једноставно нема. Са једне стране циљ провере представља постојање или непостојање нетачне информације. То је јасно наведено у почетку извештаја. Међутим, закључка по питању тог главног циља упркос свему нема. Ни “да”, ни “не”. Ипак, извештај се завршава фразом која захтева напрезање ума: „Резерве и стање средстава МРМКТ показују кумулативни дефицит од 3,2 милиона америчких долара, по стању од 31. децембра 2013. године, пошто трошкови плаћања за прекид службе и после пензионисања у износу од 3,3 милиона долара САД донети на основу актуарне процене, нису били профинансирани. Поред тога, наведени су и трансфери кредита у износу од 34,7 милиона америчких долара … „.

Ми схватамо са једне стране да су ревизори идентификовали дефицит. Са друге стране, објашњење дефицита са ослањањем на добијање кредита уопште не појашњава ситуацију. Уопште речено, по свој прилици, ствар са финансијама МРМКТ ће се још морати разматрати.

Међутим, неопходно је бавити се свим овим трибуналима. И то радикално. Те наказне институције одавно је требало ликвидирати.