ПРОЗА

Стефан Симић – Волим Русију…


stefan simic

Стефан Симић
16 октобар 2014.

Волим Русију…
Руске зиме, руски идеализам, руску душу…
Волим Ану Карењину која се није стидела да буде жена…
Волим Мајаковског, његов шамар јавности и свему што је банално и ниско…
Волим Јесењинову керушу и увек ме срце заболи када се сетим те песме…Волим Љермонтова и његовог сувишног човека…
Волим Пушкинов занос и његову поему “Цигани” која се равна са слободом…
Волим Толстојев пркос свему, и Богу, и науци, и систему, и људима, у име Бога, и људи…
Најежим се када неко помене Достојевског, Чехова, Петровград, Сибир, Лењинову револуцију…
Волим и црвени СССР који није био толико црн као што се прича. И поред жртава, било је ту пуно заноса, лепоте, живота, и идеалиста који су веровали у нови свет.
Волим Стаљинове тенкове у тренутку када заустављају Хитлера…
Волим вотку иако је никада нисам пробао…
Увек заплачем када чујем “Тамна је ноћ”, или “Подмосковске вечери”…Rusija

Волим једну Рускињу са којом сам провео ноћ у купеу брзог воза Београд – Бар…
Волим Берђајева и његову књигу о слободи и ропству…
Волим руске боготражитеље који су једини успели да пронађу оно што не постоји…
Волим хор црвене армије и њихову верзију “Каљинке” и “Каћуше”…
Волим руски језик иако ретко коју реч разумем…
Волим генерације које су расле уз романе “Мати”, “Како се калио челик” и непревазиђеног Корчагина…
Волим Макаренкову педагогију иако се не слажем у свему са њом…
Волим Шолохова и његову сумњу из “Тихог дона”, да ли изабрати револуцију или традицију?
Волим поезију Евгенија Јевтушенка и песме Владимира Висоцког.
Волим филм “Варљиво сунце” и Никиту Михалкова у улози команданта Котова.
Волим Тарковског и његовог Рубљова…
Волим Раскољникова, кнеза Мишкина, Мармеладове, старца Зосиму, оца Сергеја, Аљошу и осталу браћу Карамазов…
Волим нашу словенску и православну браћу…
Волим људе који у нама виде културни и историјски народ а не сировински извор и марионету за поткусуривање…
И вероватно се Русија у мом срцу пуно разликује од оне праве Русије али нема везе…
Оно што је у нама увек је јаче од онога што је око нас…
Волим руску душу, отворену и слободну као хоризонт жеља једне младости, каквих је све мање и мање!
Волим душу о којој више нико не прича…
Волим!

2 replies »