Новинар и радио водитељ, мр Биљана Ђоровић о књизи (Про)Западни Злочин…

 “Нација може да преживи своје будале, па чак и амбициозне. Али нација не може да преживи издају изнутра. Непријатељ пред вратима је мање страшан, јер је познат и носи своју заставу отворено, док се издајник креће слободно унутар градских капија; његов лукави шапат шири се свим улицама и чује се … у кулоарима владе. Такав издајник нам се не појављује као издајник, он прича гласом који је жртвама близак и пријатан; његово лице и начин одевања сличан је њиховом и он оживљава ону поквареност која лежи дубоко у срцу сваког човека. Издајник разара душу нације,  подрива темеље града, шири заразу у телу политике, све док она не подлегне његовој болести. Мање се треба плашити убица – издајник је куга!

Цицерон

Књигу (Про)Западни Злочин можете наручити кликом на горњу слику. Такође је доступна бесплатна електронска верзија на следећем линку: http://www.scribd.com/miodragnovakovic

„(Про)Западни Злочин“, Миодрага Новаковића, књига велика по обиму и још више по значају, представља јединствену хронологију удруженог злочиначког подухвата против Срба и Србије чији је праксеолошки циљ прегнантно садржан у изјави министра спољних послова Немачке, Клауса Кинкела изреченој 1998. на скупу Бартелсман – фондације о „додатном усавршавању Европске уније“ који је том приликом рекао да ће „Србија у свима даљим процесима европских интеграција бити на губитку те да ће бити сведена на енклаву“ Глобалистана. Ова изјава, добила је своју потврду и у отвореном писму Вилија Вимера^[1], потпредседника Европског парламента и посланика Бундестага, немачком канцелару Герхарду Шредеру, написаној након што је крајем априла 2000. присуствовао „НАТО“ конференцији у главном граду Словачке, Братислави, у чијој су организацији учествовали амерички „Стејт Департмент“ и Институт за спољну политику америчке Републиканске партије. Конфернција поводом које је Вимер упутио отворено писмо Герхарду Шредеру, демонстрирала је праве намере Запада и лидера НАТО-а према српској нацији и Србији: распарчавање и трајно онеспосбљавање земље и народа за било какву улогу на Балкану. Вимер је своје закључке образложио у 11 тачака које су показале да се распарчавање Србије мора одиграти мимо постојећег правног поретка у Европи, те да су сва средства дозвољена када је у питању циљ западних предатора – уништење Србије: кршење свих принципа међународног права, стварање етничких територија – држава, механизмом „самоопредељења“ и применом двоструких стандарда. Учесници конференције су потврдили да су „током илегалног рата против СР Југославије 1999. свесно прекршили скоро све принципе међународног права и хуманитарних конвенција“.

„Ова књига нам свима треба као насушни хлеб, будући да мало аутора пише о тој тематици, још мање је њих који знају да напишу тако важне књиге, а најмање је оних који истрају у борби за истину. СВЕ ТО у ситуацији када се борба шири из подручја борбе за истину према подручју борбе против марионетске власти, па тек онда ка борби против истинских, ВЕКОВНИХ непријатеља, који су се намножили после изгубљених ратова. Свака част аутору. Желим му победу у борби са безбројноглавом аждајом…“ Београд, јун 2014, Проф. др Светозар Радишић

Тачка осам, како нам је то открио Вили Вимер, садржала је одредбу по којој „Србија мора трајно да буде искључена из европског развоја“.

Нови светски поредак (Глобалистан) своје давно зацртане планове уништења Србије и Срба реализује типом владавине који надилази појам диктатуре и прелази у тиранију: у питању је власт која је подржана силом, која нема никаквих законских ограничења у временском или било ком другом погледу – власт која нема ограничења у универзалним правилима и законима.

Патологија глобалистанске методологије у унутрашњој је кохеренцији са европском традицијом затирања народа: од освајачких похода до физичког истребљења. У спровођењу погрома над Србима, власт Глобалистана се ослања на привид политичких избора, рад судова Новог светског поретка и судова у Србији, корупцију и финансијска условљавања „српских“ власти и осталих припадника институционалне номенклатуре и континуирану медијску, образовну и свеопшту лоботомију становништва Србије, обједињену у програмском начелу „промене националне свести“ која је постала приоритетни задатак највише државне политике, циљ и обавеза свих председника државе или владе Србије, чија би заклетва пред ступање на дужност (уколико желимо да буде у кохеренцији са истином) морала да гласи: „Заклињем се пред Богом и народом да ћу радити на промени свести српског народа и да ћу овај циљ истицати јавно у свакој прилици, као и да ћу га истаћи као свој приоритетан задатак када дође мој ред на интервју са Басаром“.

„Ова књига је, дакле, не само извор знања, информисања и самооријентације, већ и својеврстан споменик. Споменик (скоро) незнаном српском јунаку новог доба, који, одбачен или презрен од лажних елита које су, после скоро 80 година државног и националног самозаборава, испливале на површину политичког и јавног живота српских земаља. Незнаном јунаку који сам на себе и своја плећа, о свом времену и трошку, преузима дужност одбране отаџбине онако како најбоље зна и уме.“ – Београд јул 2014, политички аналитичар Александар Павић

Но, без обзира на сву силу, притиске и уцене, овакакaв облик тиранске владавине Глобалистана не би могао да се успостави без готово свеопштег саучесништва и пристанка политичара и интелектуалне „елите“, однегованих у титоистичком тоталитарном поретку. Србију воде у провалију политичари и „интелектуалаци“ које, како је то увидео Предраг Драгић – Кијук, карактерише „пре свега конформизам и сервилни дух, због чега су служили … прагматизму, уместо истини… То је интелигенција која је могла да са истом страшћу спроводи некада идеологију комунизма, а сада идеологију глобализма. …Ти интелектуализирани циркузанери преводе народ у Европу са свом хипотеком коју је, из геостратешких разлога, Србима наметнула НАТО фаланга. Ови бивши интелектуалци (бивши редитељи, социолози, правници, писци, преводиоци и остали перверзњаци), због свог конформизма и услужног лидерства, Србе прозивају за ксенофобију и агресивну националну политику, потпуно занемарујући чињенице да су Срби једини народ који је у процесу рата у Југославији (1990 – 1999) етнички очишћен у Хрватској, Босни и Херцеговини, у Метохији и на Косову. Ова група плаћених секташа, потпуно игнорише истину и српске жртве“ ^[2].

У књизи „(Про)западни злочин“, Миодраг Новаковић, процесе уништавања Србије и србског народа подвргава свеобухватној анализи „студија случаја“ које обједињују генезу догађаја, анализу докумената (тајних докумената из државних архива западних земаља, депеша Викиликса и бројних објављених докумената, написаних у институцијама и организацијама Новог светског поретка, који су овај процес тактички разрађивали током последње две деценије), улогу тајних служби, организација и институција попут Америчке националне задужбине за демократију“ (NED), MPRI („главног војног „саб-контрактора“ америчког Пентагона и осталих „прљавих агенција“ и „егзотичне колекције ратних злочинаца и плаћеника“, као и најпресуднију и најдалекосежнију политичку праксу глобалистанских намештеника у Србији, политичара, НВО делатника, медијских посленика и осталих извршилаца задатака на терену, оних чију „издају изнутра“ нација не може да преживи.

Обједињујући знање и искуство обавештајца са аналитичарским способностима првога реда, „хронологије“ злочина објављене у књизи „(Про)западни злочин“ представљају увиде чији је значај тешко преценити и из којих се јасно и прецизно сагледава методологија србождерства чији је крајњи циљ: „брисање Србије са политичке мапе Европе и десетковање србске нације кроз културни геноцид по старој ватиканској формули – тако да никада више не будемо препрека НАТО присуству на Балкану, нити да будемо способни да се одупремо даљој експлоатацији српских природних богатстава од стране англо-германских предаторских корпорација“, показујући да се ради о „брижљиво планираној више-деценијској злочиначкој завери против Србије“ и „удруженом злочиначком подухвату Западних сила“.

Од документације која сведочи о пројектованом разбијању Југославије од стране САД и Запада (план НСДД 133 и старијег документа из 1982. под ознаком НСДД 54), преко анализе извештаја Дика Мартија за Савет Европе о „најморбиднијој не само криминалној и ратно-злочиначкој, већ и политичкој афери“ трговине органима, преко „Викиликс – хронологије злочина издаје; анализе писма Вилија Вимера немачком канцелару Шредеру, 2. маја 2000.; анализе делатности и психопатског профила Др Крега Јуришевића –ратног злочинца и убице који је користио своју професију хирурга запосленог у Краљевској болници у Аделаиди (Аустралија) као покриће за „превентивно, медицинско“ убијање Срба на Косову и Метохији (Поља смрти Др Јуришевића) као и у Северној Албанији где су се налазили логори за Србе које су киднаповани ради трговине органима; анализе студије словеначких новинара Матеја Шулца и Блажа Згаге изнетој у двотомној књизи (планирана је још једна): „У име државе“ која документовано сведочи о улози Западних сила, земаља чланица НАТО и ЕУ за потпиривање ратних сукоба у Југославији деведесетих, као и за ратно профитерство остварено продајом оружја и муниције сецесионистима; анализе СОФА споразума чијим је потписивањем Борис Тадић 2006. “потписао капитулацију и де-факто легализовао окупацију Србије“; анализе рада (про)западних (не)владиних организација; анализе тајног документа британске тајне службе MI6 (Chapter 36 of MI6), који је „процурео“ у јавност 2001. да би убрзо био уклоњен са Интернета (поново се појавио 2004.) који садржи тајне податке за Босну као и необориве доказе о организовању атентата на Слободана Милошевића и друге светске лидере, опис обавештајне методологије и детаљне описе тајне методологије рада са посебним акцентом на регрутовању водећих новинара у земљи и иностранству и списка MI6 агентуре ангажоване на Балкану; ангажовање новинара из Србије (Б92 и Политике) од стране Стратфора – медијског огранка ЦИА-е; анализа рада антисрбског, инквизицијског Хашког трибунала и инагурације „Сребреничког геноцида“ чији је наратив ПОСТАО „водећа лаж епохе“ и као такав обавезујући за политичаре у Србији од Бориса Тадића па надаље, читалац је у прилици да се упозна са обимним доказним материјалом, документима, главним учесницима, методологијом која је омогућила да Србија постане рај за предаторе у коме се „окончава реализација Бизмарковог пројекта брисања Србије са политичке карте Европе“.

„Они који буду читали ову књигу морају имати јак стомак да би сварили ову тешку и претешку храну. У њој је делимично описан заплет једног од најтежих периода у нашој историји, када се усамљени србски народ нашао на жестоком удару здруженог Западног злочина и геноцида, какав није виђен у новијој светској историји.
Као православни хришћани имамо заповест од Бога да праштамо својим личним непријатељима и да их љубимо. Међутим, ово се не односи на непријатеље нашега народа, Цркве и отаџбине. У том смислу ова књига је јасно, аргументовано и драгоцено сведочанство о тим нашим непријатељима и бројним видовима њихове агресије и злочина којима је био (и још увек је) изложен србски народ.“  – Протосинђел Евтимије, Успеније Пресвете Богородице, 2014

„(Про)Западни Злочин“ представља један од најзначајнијих доприноса истини о погрому над Србима који је зацртан као стратешки циљ мрачних коридора моћи. У информационим ратовима који бесне Планетом, нестанак Србије и пројекат Србије без Срба спроводи се здруженим медијским операцијама по моделу специјалног рата и (црних) психолошких операција у којима здружено учествују ватиканско-германско-англо-саксонки стратези и хорде оних који се крећу слободно унутар градских капија; док се њихов лукави шапат шири свим улицама и чује… на свим ТВ екранима и осталим медијима; кези се са биоскопског платна, позоришних дасака, интернет портала који делују под лажном заставом Србије, одавно „радећи за оног другог“.

Лажима, проклетим лажима Новог светског поретка, свом снагом прибављеном од истине, супротставља се Миодраг Новаковић, стојећи усправно, под углом од деведесет степени, својим ФБРепортером, својим студијама и својом хронологијом бешчашћа оличеном у студији „(Про)Западни Злочин“, књигом коју је у обавези да прочита не само сваки Србин већ свако ко жели да разуме природу зла које нас је окружило са свих страна.

Београд, септембар 2014

Биљана Ђоровић

[1] Упореди: М. Новаковић, (Про)западни злочин“, СРБски ФБРепортер, 2014, стр. 147-154).

[2] В. Димитријевић, „Прећутана културна историја Срба“, Catena Mundi, Београд, 2012, стр.137.

 

ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ:

Александар Павић: Кратка рецензија зa књигу Миодрага Новаковића „(Про)Западни Злочин“

Протосинђел Евтимије – O новој књизи Миодрага Новаковића (Про)Западни злочин

ЕКСКЛУЗИВНО: ИНТЕРВЈУ ФБР УРЕДНИКА М. НОВАКОВИЋА ЗА ЛИСТ „ГЕОПОЛИТИКА“ (бр.77,авг.2014)

(ПРО)ЗАПАДНИ ЗЛОЧИН – Промоција најновије књиге Миодрага Новаковића на радију Снага Народа