Интересантне су, не само личне, већ и политичке „трансформације“ премијера Александра Вучића. Док за домаће медије прича једно, и шири (неосновани?) оптимизам, свакако подцењујући и заборављајући родољубива и мегаломанска предизборна обећања (своја, и свог „политичког тате“ универзитетски образованог председника Србије Николића)- изгледа да се његови медијски наступи на Западу своде на кукњаву и „извртање празних кеса“ у белосветским студијима, а све у складу са политичко-просјачким курсом данашњег српског (камелеонског) режимског естаблишмента.

У свом најновијем интервјуу за „ЕУ Тудеј“, где је иницијално покушао да шири „временски одложени оптимизам“ обећавајући (уз болне резове) „нормалан живот“ у Србији за једно четири године (питање је како ће обични грађани, којима се најављују још неподношљивији услови од оних у које су данас доведени) уопште и преживети дотле. Ипак оно што ме је понукало да напишем овај коментар, јесте непримерено дефетистички (и истовремено сурово реални) иступ првог човека Владе Србије, који је ситуацију у Србији описао отприлике овако (оргиналан текст је у прилогу): „Не можемо више да мењамо курс, укрцали смо се на Титаник након што је већ ударио у ледени брег, а путници почели да скачу у море“.

Иако под Титаником, Вучић очигледно упућује западне читаоце на затечено стање у Србији, након његовог преузимања власти, што би консекветно требало да створи утисак да Вучићева влада нема одговорност за данашње катастрофално стање у коме се налази Србија- српски премијер, као доказани „мајстор обсцене“ је покушао да прикрије праве узроке кризе, која се у нашој земљи, након (про)западно нео-колонијалног државног удара 5 октобра 2000 креће прогресивном узлазном путањом.

Иако нисам економиста, нити школовани политички аналитичар, могу са великим самопоуздањем да изјавим, да поред политичке и сваке друге корупције у послератном периоду Србије, највећи кривац за катастрофално стање у земљи, и то по свим аспектима, јесте девијантни евроунијски концепт, који је у данашњој Србији уздигнут на ниво религије…

Прво- нетачна је Вучићева тврдња да не можемо да променимо тај катастрофални курс, јер је по њему Титаник (Србија) већ ударио у ледени брег (кризу) и путници (грађани Србије) су почели да се даве!?

Нетачна је- зато што његово банално поређење Србије са Титаником не држи воду- у метафоричном смислу под Србијом једино могу да се подразумевају  њени грађани, док једино правилно поређење Титаника, може да буде (са политички и економски истрошеном, и „климактеричном“) ЕвроУнијом. Данас сви узроци „зла“ и катастрофалне ситуације у земљи, управо леже у беспоговорном прихватању свих досадашњих евроунијских диктата, и нама наметнутих, поражавајућих економских, политичких и културних модела, од стране те исте „перверзне“ ЕУ. Тачно је да су тај концепт иницијално прихватили и почели да спроводе Вучићеви „жути претходници“, и да је он преузео то политичко наслеђе, али ту се прича и завршава.

Не треба да заборавимо сва она предизборна обећања „Алека Вучича“ и његовог „политичког тате“ универзитетски образованог председника Србије Томе Николића, где су они управо обећавали раскид са тако атроцијском про-евроунијском политиком, поништавање свих штетних споразума, очување КиМ у Србији, економски просперитет у Србији до краја ове године, итд., листа је сувише дугачка да би овде све то појединачно набрајали.

Друго- једино правилно упоређивање „Титаника“ у горњем контескту би било упоређивања ове уклете лађе са (још уклетијом) ЕвроУнијом, што консеквентно оповргава Вучићеву дефетистичку тезу „да тонемо попут Титаника“…

…ЕвроУнија је у ствари „Титаник“ који тоне, и на том свом путу ка дну океана, та уклета лађа покушава да потопи и наш „мали чамац“. Да нам се то не би десило, само треба да се измакнемо од тог уклетог евроунијског брода. 

У том грму и лежи зец. Србија дакле није на „Титанику“(у ЕУ) – већ седи, понижена, опљачкана и осакаћена у сваком погледу, у „чекаоници трећег разреда“ за укрцавање на ту уклету лађу, последњих деценију и по. Да би се решила те агоније, Србија само треба да изађе из те „чекаонице“, и крене својим путем…

…А ако „наш“ премијер није сигуран који је то пут, треба да уђе у било који српски православни храм, клекне пред олтар, и казаће му се…

Написао Миодраг Новаковић

ПРИЛОГ- ВУЧИЋЕВА ИЗЈАВА ЗА „ЕУ ТУДЕЈ“

Vučić: Mi smo na Titaniku nakon što je udario u ledeni breg

24.09.2014 Слободна Европа

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je za briselski portal “ EU tudej“ da su bolni rezovi neophodni da bi Srbija u dogledno vreme stabilizovala finansije i podstakla privredni rast.

“Mere štednje su tek mali deo planova ze ekonomski opravak”, rekao je Vučić, dodavši da očekuje da se od 2016. uspostavi stabilan privredni rast, a da Srbija u roku od 3-4 godine postane normalna, prosperitetna zemlja.

On je ukazao da je svestan da će te mere biti bolne i teške za građane, ali da ne želi da obmanjuje narod, kao što to nije činio ni u predizbornoj kampanji.

“Treba imati na umu da se nismo ukrcali na Titanik u Sautemptonu, pa da možemo da menjamo kurs. Ukrcali smo se nakon što je brod već udario u ledeni breg, a putnici počeli da skaču u more”, rekao je Vučić.

Vučić je istakao da Srbija i pored teške situacije nije pred bankrotom, jer vlada odgovorno troši novac, a usvajanje zakona o radu, privatizaciji i bankrotstvu je povratilo poverenje investitora i poverilaca. On je podsetio da se Srbija sada zadužuje sa kamatnom stopom od 9,5 odsto, dok je ranije ona iznosila 13,9 odsto.