Језик

А шта је са Србима у Мађарској? – истраживање


О колективном положају српске мањине у Мађарској у  протеклих четврт века, откако су започеле крупне  друштвено-политичке промене, писао је млади истраживач Драган Вукелић.

10.09.2014. КМ новине, за ФБР приредила Биљана Диковић

srbi u madjarskoj

Драган Вукелић, политиколог-истраживач

Научни приступ положају српске заједнице у Мађарској

Тема научно-истраживачког рада који је Драган Вукелић спровео у Мађарској, била је: утицај промене политичког  система на правни статус мањина и живот заједница у Мађарској. Недавно је, на крају мастер студија на Катедри за  социологију ЕЛТЕ универзитета у Будимпешти, успешно одбранио свој научни рад. Овај двадесетшестогодишњак је на мастер студије стигао 2011. године, као стипендиста „Фонда Вишеград”, након завршених основних студија на Факултету политичких наука у Београду.

5 Dragan Vukelic 35 2014 - foto 1

Драган Вукелић, политиколог-истраживач

– На мојој групи било је нас шесторо студената из различитих земаља: Камеруна, Турске, Пољске, Индонезије, Азербејџана, и ја из Србије. У јуну месецу дипломирало нас је само троје и ми представљамо прву генерацију студената на енглеском језику који су одбранили мастер рад на овој катедри – каже Драган,  док нам показује свој рад од шездесетак страница, писан на енглеском језику.

– Овај рад се заснива на серији интервјуа које сам обавио, о кључним темама кроз које се прелама живот српске заједнице у Мађарској. Разговарали смо о култури, школству, медијима,  цркви, и наравно Самоуправи Срба у Мађарској, о томе како  ове области функционишу и шта оне значе за живот заједнице. Свакако, поред школе, медија и културних манифестација које јачају осећај националног духа, мој је закључак да је на овом простору била пресудна улога цркве као стожера заједнице, ма какве да је притиске српска заједница у прошлости трпела. У последњим деценијама се углавном склапају национално мешовити бракови, што асимилацију чини бржом. Међутим, дошло је доста људи из Србије, који су сада такође грађани Мађарске и може се рећи да су они својим ангажовањем освежили језик и саму заједницу – каже Вукелић.

У разговору са њим сазнајемо да рад обухвата и промене Закона о националним и етничким мањинама од 1989. године. Драган се бавио и питањем како је текла практична примена прописа и како се то одражавало на свакодневни живот обичних људи.

– У време када се Мађарска припремала за улазак у ЕУ, за земљу је било веома важно да усклади своје законодавство са законима Европске уније, па је и пажња јавности била више усмерена ка питању мањина и људских права. У то време ратификована је Међународна повеља о мањинама и људским правима. Мађарска је 1999. године постала чланица НАТО савеза, а 2004. званично и чланица Европске уније. Након тога, може се рећи да фокус на питања мањина слаби и Мађарска се сада бави много више Мађарима који живе у суседним земљама него домаћим мањинама – примећује овај истраживач.

Студија истиче да, према попису из 2011. године, број Срба  који живе у Мађарској износи 10.038 и да је то значајан пораст, који се вероватно може објаснити развојем демократије и осећајем слободе појединаца да изразе своју националну припадност, али и чињеницом да се већи број наших сународника из матице у протеклом периоду доселио и наставио да живи у Мађарској. Они су данас, према важећим законима, равноправни припадници овдашње српске мањине. Једна четвртина српског живља сконцентрисана је у главном граду, а остатак углавном живи у јужним деловима Мађарске. Срби чине већинско становништво једино у Ловри, док у осталим насељима чине 2% до 5% становништва.

НАЈВАЖНИЈЕ ЈЕ ОЧУВАЊЕ ЈЕЗИКА У ПОРОДИЦАМА
Драган Вукелић каже да националне мањине у Мађарској имају утисак да нису посебно важне, да не постоји довољно интересовање медија за њихове проблеме, а у току је и процес централизације и јачања бирократије, па се дешава да се поједине месне мањинске самоуправе гасе. Проблем су, наравно, и финансијска средства, објашњава Вукелић и додаје:

– Ипак, треба истаћи да мађарска држава финансира мањинско школство, као и самоуправе. Значај и улога школа за сваку заједницу је очигледна, а очување језика од кључне важности за идентитет било ког народа.

– Најзначајнији задатак заједнице свакако је њен опстанак – објашњава Драган крајњи резултат свог истраживања и додаје:

– Пут до остварења тог задатка треба да води преко међусобне тешње сарадње мањина, пре свега на културном плану.

Сарадња између месних и регионалних самоуправа са такозваним „великим” самоуправама, треба да буде законски регулисана, а потребна је и што већа повезаност са осталим институцијама. Улазак представника српске заједнице у Парламент свакако је важан корак, али је српској заједници потребан пуноправни представник који ће имати право гласа, како би се заједница заиста осећала законски признатом. Такође, када је у питању законска регулатива, увек је важан степен њене примене у пракси.

Драган Вукелић истиче да своје истраживање намерава да  настави и да је ово тема којом би желео и надаље да се бави, јер простор да се теза допуни и надогради постоји.

 

Аутор: Добрила Боројевић

Српске недељене новине, лист српске заједнице у Мађарској

http://www.kmnovine.com/2014/09/dragan-vukelic-srbi-u-madjarskoj10.html