АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

Како је Александар Вучић спасао свет од катастрофе, јер је одлучио да не уводи санкције Русији…


Члан савезне солидарности

Дмитриј СЕДОВ
Фонд Стратешке Културе 07.09.2014.

Ових дана у Москви се одиграла чудна прича. По граду је путовао трамвај у коме су седела дебела и румена господа. Говорили су на страним језицима, забављали се и трговали свим и свачим иза трамвајских прозора. Али онда је ушао строги кондуктер и замолио је неколико путника да изађу из превоза. Они су изашли на следећој станици, жалoсни, не знајући шта да раде. И одједном виде како неки окретни субјект (касније се испоставило српске националности), покушава да се попне у тај исти трамвај. Они су, наравно, хорски закрештали:

– Куда си пошао дрзниче! Зар не видиш да су то наша места?
– Како ваша – успротивио се дрзник – ви сада не тргујете у трамвају…
– Шта тебе брига да ли тргујемо или не. Трамвај ће мало кружити без нас, а потом ћемо ми поново заузети наша места. А уколико тебе пустимо у њега, ко ће те после истрести. Као наш будући члан ти мора да показујеш атлантску и сваку другу солидарност и да не будеш лаком на туђе. То јест, на наше…

И ту су одмах ова господа срочила меморандум српском начелнику Александру Вучићу у коме му саопштавају да се “уздржи од било каквих мера субвенционисања извоза у Русију”, то јест, тражили су да се не повећава удео српског извоза на руско тржиште, који би заменио извоз из земаља ЕУ.

Као изванредан војсковођа и врхунски мислилац, Александар Вучић је прихватио меморандум на извршење и дрхтавим гласом изјавио да ће “уважавати захтеве ЕУ и да неће субвенционисати извоз робе у Русију, али и да неће уводити санкције Руској Федерацији”.

По свему судећи, Александар Вучић се потајно поносио улогом своје личности у историји. Са једне стране, он је до неслућених висина подигао атлантску солидарност Србије. Ту је он упоредио себе са најкрупнијим стратезима Европе који такође зарад те солидарности подмећу клипове у точкове сопствених произвођача. И он се такође наметнуо, за шта је добио захвалност од самог Штефана Филеа, прес-секретара ЕУ по питању проширења и добросуседске сарадње. А колико тек вреди стајати у истом реду са Меркеловом и Камероном и добити свечани пољубац пред стројем од самог прес-секретара.

Vučko

Али то још није све. Александар Вучић је спасао свет од катастрофе, јер је одлучио да не уводи санкције Русији. Није му то лако пошло за руком, видимо да је било позива да их уведе. Пожелео је да добије још један пољубац од прес-секретара, али му је гигантски интелект дошапнуо: боље то не ради.

Начелник у Кремљу је са олакшањем одахнуо, јер су са нестрпљењем ишчекивали на коју ће се страну окренути тас на ваги у кабинету српског премијера.

Сасвим је другачија ствар била са његовим сопственим, српским произвођачима. Они су из неког разлога на издисају.

Зато су постављали питања: зашто се Турска која је члан НАТО пакта, не плаши увећања трговине са Русијом, а плаши се Србија код које се натовска пиша још није оформила? Због чега је Словачка која је члан ЕУ послала меморандум на нецензурисану адресу, а Србија није послала? Зашто се она устручава, кад њена евроунијска пиша још није ни у заметку?

Можда зато што је Александар Вучић заузео став “мирно” (у преводу на пријатељски немачки «stillgehstanden, Maulhalten») због тога што је српска производња у великом паду и Срби морају да самостално издрже искушења како би се прекалили? Као што је говорио генералисимус Александар Суворов: за једног обученог војника дајем двојицу необучених. А по чему је Александар Вучић лошији од руског генералисумуса? Он такође жели да у искушењима прекали Србе, као Суворов руске војнике! Можда чак размишља да их упути на ледени поход преко Алпа у Италију, ради тражења посла.

Премда је, кажу, руски генералисимус још говорио и да сваки војник мора знати свој маневар.

Можда би Срби и извршили свој маневар раширивши трговину са Русијом? Они морају схватити да на трамвају на ком су планирали да се возају у будућности, царује, ако ћемо право, криминална пракса. Само се мало забленеш, муњевито остајеш без новчаника. Због тога не треба слушати румене ујкице из тог трамваја. Јер ће то послушање донети каљења у изобиљу, али ће при том бити штетно по здравље.

Уосталом, нека се они сами упуштају у своје атлантске солидарности. Колико ли су само међусобно покрали новчаника, под истом том мелодијом о страсној љубави. А присиљавати на њу кандидате са још неоформљеним савезничким пишама, једноставно није лепо. Пред њима је још увек сложени пубертетски период.

______
Фото колаж на основу текста објављеног на сајту: Србија данас