ДРУШТВО

Рајица Марковић – Постали смо друштво подељено по америчком сатанском моделу на робове и господаре


АМЕРИЧКИ МОДЕЛ

рајица марковић
Марковић Рајица, 3.9.2014.

Рат који је прошао нашим просторима деведесетих година ни у чему није био спонтано дешавање. Ово је истина коју данас и врапци знају. А знају ли шта је то зло напољу пројектовано и дириговано учинило нашем народу на дуги рок? Ово зло не би могло бити спроведено у дело да није имало зле сарднике са наше стране. За многе неупућене они су важили за јунаке док су у суштини били најобичнији ратни профитери.

Овај ограничени рат, за обичне људе на ратним просторима био је рат у коме су гинули а за његове организаторе ратиште је било маневарски простор за спровођење политичких маневара и личног богаћења. После ових убојних маневара многе су куће завијене у црно, напуштене, многа места испражњена од својих становника. Рат је изазвао велико пресељење народа, произвео многу сиротињу и нове богаташе стасале из ратних профитера.

За ратом је дошао мир и промена унутрашњих злих играча из истих старих привилегованих кругова. Њима је запало у део да изврше транзицију државног и друштвеног уређења многим болним резовима. Болни резови или непопуларне мере, како то они кажу, спровођени су само са једним циљем да изврше раслојавање између народне већине и привилеговане мањине. Охолост привилегованих лопова упоредо ја расла са противправно умножаваним богатством. Народ се постепено претварао у сиротињу рају на чијој су грбачи сви привилеговани вуци тренирали своја зверска права.

d0bbd0b5d0b3d180d0b8Данас ми смо постали друштво подељено по америчком моделу беле и афро Америке. По овом сатанском моделу поделе на робове и господаре, сви ми који нисмо пристали да пређемо у издајнике и лопове, теоретски, још увек имамо многа законом загарантована права. Покушамо ли да ова права практично остваримо, схватићемо да су она само мртва слова на папиру, уосталом као и највећи законски акт Устав републике Србије.

Све службе које нису приватизоване и које су наводно дужне да нам пруже остварење законских права раде на минимуму законског дуга максимумом лажи и неодговорности не би ли нас пребацили у приватне воде.

Пођемо ли код стоматолога да бесплатно поправљамо зубе, на шта ка незапослена лица имамо право, многе ће се препреке испречити испред нас. Затајиће или систем или људски материјал који му служи. Једном неће бити потребног стоматолошког материјала, други пут ће бити неисправна бушилица за зубе, и све ће се завршавати променом лека у зубу.

Ако смо стрпљиви ово може да потраје док нам не поиспадају сви зуби, или ћемо радом на црно омогућити својим зубима приватног стоматолога који ће их у рекордном року довести у ред. Може се десити да у приватној ординацији набасамо на оног истог лекара који нам у државној ординацији годинама мења лек.

Срећа наша што се од зубобоље готово никад не умире, али тешко нама ако нас снађе нешто теже, јер поуздано знам да се медицинско особље и према оболелима од тумора не понаша ништа боље од стоматолога.
Шта нас тек чека сутра кад се све ово зацементира новим законима и новим вучијим овлашћењима привилеговане лоповлуком створене плутократије.