Народна скупштина Републике Србије

Генералном секретару Јани ЉУБИЧИЋ: за сваког народног посланика

sekretar@parlament.rs

Доставља се:

Његова Екселенција председник Републике Томислав НИКОЛИЋ

predstavkegradjana@predsednik.rs

Председник Владе Александар ВУЧИЋ

kabinetpremijera@gov.rs

Војска Србије

Начелник генералштаба генерал Љубиша ДИКОВИЋ

vojska.srbije@mod.gov.rs

Средства јавног обавештавања: свим држављанима Републике Србије

Предмет: Предлог новог Устава Србије

На основу чланова 1, 2, 56, 62, 97, 98, 99 и 203 Устава Републике Србије подноси вам се у даљем тексту предлог Устава Србије као усавршени Устав Републике Србије.

Образложење предлога Устава Србије је у Додатку 1 овог документа.

Самостална Сједињена Слободна Солидарна

УСТАВ СРБИЈЕ

(Предлог)

ПРЕАМБУЛА

(Усавршавање Прембуле садашњег Устава)

Поштујући:

историјску државност Србског народа стварану и развијану на његовим земљама,

староседелаштво Србског народа на делу Балканског полуострва чији су стожер Рашка, Косово и Метохија,

посебан историјски: државни, национални, одбранбени, културни, духовни и материјални значај Рашке, Косова и Метохије, следе уставне обавезе свих државних органа да се посебно ангажују да заступају и штите: суверенитет Србије, људска права и слободе у Рашкој, на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним државним и политичким односима,

историјску приврженост Србског народа светим опште људским и његовим посебним вредностима истине, правде, слободе, самосталности, независности, равноправности, солидарности, човечности и саборности,

историјску монархистичку државност и новију републиканску државност Србског народа,

историјску обавезу Србског народа да та наслеђа чува, негује развија и преноси његовим следећим генерацијама,

држављани садашње Републике Србије својом слободном референдумском одлуком њу уздижу у државу чије је име Србија и доносе

УСТАВ СРБИЈЕ

ПРВИ ДЕО

ОСНОВНА НАЧЕЛА

Темељни акт

Члан 1.

(Нови Члан)

Устав је темељни државни акт. Сви закони, правилници, уредбе, одредбе, одлуке, решења, и други општи акти, и све радње, и сва деловања, могу да буду важећи само ако су на Уставу засновани, у складу с њим, и оживотворују његове одредбе.

Општи акт се не ограничва само на општи правни акт.

Сваки држављанин Србије је обавезан да поштује њен Устав и њене законе и да користи права њиме му дата.

Сваки странац је обавезан, свака страна организација и свака страна институција је обавезна, да поштује Устав и закон Србије у Србији.

Врховни државни органи су обавезни да осталим држављанима Србије, институцијама и организацијама у њој дају пример поштовања Устава и закона и њихових оживотворења.

Противуставно деловање је кривично дело, дело против народа и државе, издаја или велеиздаја.

Државно устројство и држављани

Члан 2.

(Усавршен Члан 1 садашњег Устава)

Србија је држава чији је историјски конститутиван народ Србски народ.

Србија се заснива на владавини права, друштвеној и државној правди, начелима човечности, слободе, независности, равноправности и солидарности, на поштовању и спровођењу одлука меродавне већине својих држављана, као и на одговорности органа власти држављанима Србије.

Одговорност органа власти држављанима Србије се остварује правом држављана Србије да покрену код Народне скупштине поступак за: опозов или разрешење Монарха, председника Србије, народног посланика, Народну скупштину, судију Народног суда или Народни суд; неповерење Влади Србије. Поступак опозива или разрешења спроводи Народна скуппштина на захтев најмање 150 000 (сто педесет хиљада) бирача Србије по истом поступку који важи, следствено, за избор Монарха Србије, председника Србије, народног посланика, за избор судије Народног суда. Одбијање Народне скупштине да прихвати тај захтев је дело против народа и државе.

Одговорност органа власти држављанима Србије се остварује правом држављана Србије да код председника Србије покрену поступак општег изјашњавања о распуштању Народне скупштине. Председник Србије је обавезан да распише опште изјашњавањем о распуштању Народне скупштине, и њиме руководи, на захтев најмање 150 000 (сто педесет хиљада) бирача Србије.

Држављани Србије су сви који су држављани садашње Републике Србије, њихова деца и њихови потомци, као и сва лица која стекну њено држављанство према Уставу и по закону Србије.

У Србији сви њени држављани имају равноправно сва права и све обавезе одређене Уставом и законом.

Држављнин Србије постаје пунолетан на свој осамнаести рођендан.

Сваки пунолетан држављанин Србије стиче статус њеног бирача и тиме стиче бирачко право.

Држављанину Србије не може да се одузме њено држављанство.

Држављанин Србије може само лично да се одрекне њеног држављанства по поступку одређеним законом. Држављанин Србије који се једном одрекао њеног држављанства може да га обнови само на лични захтева и ако није прихватио држављанство друге државе.

Србија може да преда другој држави или међународној институцији свог држављанина само на основу одговарајуће одлуке Врховног суда Србије, и то једино ако она проистиче из међународних обавеза Србије, и само за недело учињено на територији те државе.

Сваки држављанин Србије је слободан и обавезан да плати законом одређени порез у законском року за приход који је остварио у Србији, а пунолетни мушки држављанин Србије и да испуњава своје уставне и законске војне обавезе.

Свака институција и свака организација је обавезна да на време измирује своју пореску обавезу одређену законом.

Законом се утврђује смањивање пореза држављанину Србије који поклони финансијску или материјалну вредност здравственој, просветној, културној или научноистраживачкој организацији, или домаћој привредној организацији у оснивању, у Србији.

Суверенитет

Члан 3.

(Усавршен Члана 2 садашњег Устава)

Србија је суверена, независна, самостална и слободна јединствена држава. Њени држављани су извор и носилац њеног суверенитета. Они свој суверенитет остварују и извршавају тајним изјашњавањем на општем изјашњавању, на општем референдуму свих бирача Србије, на обласном или локалном референдуму свих бирача који стално живе у тој области, односно у том локалном подручју, мирнодопским народним покретањем поступка изјашњавања, и преко својих представника слободно изабраних уставном и законском већином на тајном гласању.

Ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од држављана Србије, нити може успоставити власт мимо слободно изражене воље њених држављана. Такво присвајање је дело против народа и државе.

Нико нема право ни овлашћење да прихвати или потпише предају у име Србије. Такав акт је ништаван и представља тешко кривично дело велеиздаје државе и народа.

Србија може да се укључује у шире државне заједнице само ако је то у складу с њеним Уставом и законом.

Јединство

Члан 4.

(Нови Члан)

Јединство Србије се огледа у јединству њеног:

– територијалног и граничног уређења,

– одбранбеног система

– правног система,

– законодавства, судства и тужилаштва,

– службеног језика и писма,

– образовног система од основног до високо школског,

– здравственог и социјалног система,

– финансијског и царинског система,

– тржишта,

– саобраћајног система (аеродрома, путева, пруга, мостова, речних токова).

Равноправност полова

Члан 5.

(Усавршен Члан 15 садашњег Устава)

Држава јемчи равноправност жена и мушкараца засновану на њиховој природној различитости и развија политику њихових једнаких могућности.

Брак

Члан 6.

(Нови Члан)

Брак је слободно и својевољно успостављена заједница двоје разнополних пунолетних држављана Србије, који се пред државом и народом добровољно сједињују прихватајући породична права и обавезе одређене Уставом и законом.

У изузетним случајевима, одређеним законом, малолетник старији од 16 година може да склопи брак с лицем супротног пола.

Родитељство

Члан 7.

(Нови Члан)

Запослене држављанке Србије имају право на 100% плаћено порођајно једногодишње одсуство, 75% плаћено одсуство следећа три месеца и 50% плаћено одсуство још три месеца.

У случају да је отац једини родитељ који се стара о новорођенчеду, онда се претходни став односи на њега.

Свакој породици с дететом, која нема стан, држава је обавезна да обезбеди дугорочни зајам без камате за куповину стана.

Ако су оба родитеља детета радно способна, а незапослена, држава је дужна да једном од родитеља обезбеди запослење према његовим/њеним стручним квалификацијама и личним способностима.

Државна и народна имовина Србије

Члан 8.

(Усавршен Члан 87 садашњег Устава)

Природна богатства, добра за које је законом одређено да су од општег интереса и имовина коју користе органи Србије су државна имовина. У државној имовини могу бити и друге ствари и права, у складу са законом.

Државна имовина може да буде неотуђива или отуђива.

Неотуђива државна имовина Србије су природна богатства (територија Србије, рудници, водни извори и токови, језера); саобраћајнице (пруге, путеви, мостови, пристаништа, аеродроми, просторне путање), железница, пошта, телекомуникације; оруђа, исправна незастарела оружја и остала материјална средства одбранбених снага Србије и свих државних институција; државни домови здравља, државне болнице и клинике, државне школе, факултети и универзитети, Србска академија наука и уметности.

Отуђивање неотуђиве државне имовине је кривично дело против народа и државе.

Државна својина над пољопривредним земљиштем, шумским земљиштем и градским грађевинским земљиштем може да се пренесе једино држављанину Србије на привремено, трајно или наследно коришћење у складу с Уставом и законом.

Природна богатства се користе под условима и на начин предвиђен законом.

Имовина области и јединица локалне самоуправе, начин њеног коришћења и располагања, уређују се законом.

Србија поништава закон о национализацији непокретне имовине донет у ФНРЈ и обавезује се да законски обезбеди да се та имовина или врати или исплати пуна њена вредност власницима или њиховим законским наследницима у року од 10 година од ступања на снагу овог Устава.

Територијални састав Србије

Члан 9.

(Нови Члан)

Београд је главни град и престоница Србије и администартивни центар територије Београда.

Србија признаје и поштује право свaког народа на слободно организовање своје државе у његовој отаџбини.

Tо право Србија остварује за Србски народ на њеној територији коју неодвојиво чине следећих шеснаест области (синоними су: окрузи, срезови): Бачка, Банат, Срем, територија Београда, Посавина и Подриње, Влашичка област, Шумадија, Тимочка Крајина, Златиборско-Драгачевска-Пештерска област, Жупска област, Озренско-Старо планинска област, Рашка и Копаоничка област, Суво планинска -Широко планинска област, Варденичка област, Косово и Метохија.

Географске међе раздвајања области се одређују законом.

Свака област има свој административни центар.

Држављани Србије стално настањени у једној области, осим на територији Београда, на обласном референдуму одређују које ће место бити обласни административни центар као седиште обласне управе.

Обласна права и обавезе свих области Србије су једнака.

Идеологија и држава

Члан 10.

(Нови Члан)

Ниједна идеологија не може да буде успостављена као државна или обавезна.

Државно уређење

Члан 11.

(Нови Члан)

Државно уређење Србије је хармонично сједињење демократског, монархистичког и републиканског државног уређења.

Оно је утврђено Уставом.

Династија Србије

Члан 12.

(Нови Члан)

Династија Србије симболички оличава трајност србске монархије и србске државности.

Династија Србије је србска Династија. Она је наследна по србској монархистичкој традицији. Монарх Србије је Његово Краљевско Величанство Краљ Србије односно Њено Краљевевско Величанство Краљица Србије ако је она устоличена за Монарха Србије. Монарх је старешина Династије.

Династију Србије при њеном успостављању бирају бирачи Србије међу србским породицама или фамилијама чији су сви чланови држављани само Србије.

Породицу или фамилију држављана Србије србске националности као кандидата за династију Србије може да предложи Народној скупштини: Србска Православна Црква, Председник Србије, најмање трећина народних посланика, Влада и најмање 150 000 (сто педесет хиљада) бирача Србије.

Народна скупштина објављује у року од 1095 (хиљаду и деведесет пет) дана од доношења Устава примање предлога за династију Србије, које траје 90 (деведесет) дана.

Народна скупштина расписује опште тајно изјашњавање по добијеним предлозима у року од 90 (деведесет) дана од дана закључивања пријема предлога за Династију.

За Династију Србије је изабрана србска породица или фамилија која је добила више од 50% гласова од укупног броја бирача гласалих на општем изјашњавању, а које је важеће ако је на њему учествовало најмање 60% (шесдесет процената) од укупног броја бирача Србије.

Династију Србије проглашава Народна скупштина на основу резултата јавног изјашњавања.

Ако јавно изјашњавање није било важеће Народна скупштина понавља претходни поступак у року од пет година, а не пре три године, после неуспелог оштег изјашњавања.

Породица или фамилија која је била кандидат за Династију Србије на претходном општем изјашњавању не може поново да буде кандидат за Династију. Овај поступак се понавља док не буде устоличена Династија Србије.

Из династије се искључује њен члан који је држављанин друге државе, или који је постао подржавалац, сарадник или припадник тајног друштва или организације, или који је осуђен за тешко кривично дело, за дело против народа и државе, за издају или велеиздају.

О Династији Србије се доноси закон.

Владавина правде и права

Члан 13.

(Усавршен Члан 3 садашњег Устава)

Србија поштује и негује мирољубивост, правдољубивост и правду, родољубље, патриотизам и слободу човека и народа до границе која означава повређивање слободе и права другог.

Владавина истине и правде и на њима заснованог права је основна гаранција оживотворења Устава и остваривања људских права и слобода.

Владавина права се остварује слободним и непосредним изборима или изјашњавањима, уставним јемствима људских и мањинских права, поделом власти, независном судском влашћу и повиновањем власти Уставу и закону.

Строго се забрањују следећа тешка кривична дела:

• Издаја

• велеиздаја,

• дело против народа и државе,

• лаж и превара на Суду и у осталој државној служби,

• мито, корупција, у државној служби,

• убиство које није изазвано неопходном животном одбраном.

Власт

Члан 14.

(Усавршен Члан 4 садашњег Устава)

Уређење власти почива на подели власти на трајну (наследну) власт и изборне власти.

Трајну (наследну) власт чини Монарх Србије.

Изборну власт чине законодавна, извршна и судска власт.

Законодавну власт чини Народна скупштина.

Извршну власт је управљачка или политичка. Управљачку извршну власт чини председник Србије. Влада Србије је политичка извршна власт.

Судску власт чине судови Србије.

Однос све четири гране власти се заснива на равнотежи, међусобној сарадњи и надзору у складу с Уставом и законом.
Судска власт је независна од трајне и извршне власти.

Све четири гране власти су одговорне држављанима Србије.

Одбранбени систем

Члан 15.

(Нови Члан)

Чиниоци одбранбеног система Србије су:

• Војска Србије, која је на територији Србије бранитељ Устава, уставног система, државе и народа,

• Полиција и жандармерија Србије, који су бранитељи реда, мира и спровођења Устава и закона на територији Србије,

• обавештајна служба, која помаже државним органима у тачном, потпуном и правовременом обавештавању о покушајима насилног уништавања уставног система, државе, државних органа, људских права и слобода,

• друге безбедносне јединице које успостави Народна скупштина на основу Устава и закона

О чиниоцима одбранбеног система Србије се доносе закони.

Политика и политичке странке

Члан 16.

(Усавршен Члан 5 садашњег Устава)

Политика Србије је мирнодопска и одбранбена у складу с Уставом и законом.

Јемчи се и признаје улога политичких странака у демократском слободном исказивању политичке воље грађана.
Оснивање политичких странака је слободно у складу с Уставом и законом. Обавештења о изворима њиховог финансирања су доступно јавности.
Недопуштено је деловање политичких странака које је усмерено на насилно рушење уставног поретка, кршење зајемчених људских или мањинских права или изазивање и развијање мржње.
Политичке странке не могу непосредно вршити власт, нити је потчинити себи.

Запошљвање или напредовање у државној служби на основу страначког подржавања или чланства у политчкој странци је кривично дело.

Забрана сукоба интереса

Члан 17.

(Члан 6 садашњег Устава)

Нико не може да врши две државне функције или јавну функцију која је у сукобу са његовом државном функцијом.
Постојање сукоба интереса и одговорност при његовом решавању одређују се Уставом и законом.

Грб, застава и химна

Члан 18.

(Члан 7 садашњег Устава)

Србија има свој грб, заставу и химну. Они симболизују србску историјску државну и народну трајност.
Грб Србије се користи као Велики грб и као Мали грб.
Застава Србије постоји и користи се као Народна застава и као Државна застава.
Химна Србије јесте химна Кнежевине Србије и Краљевине Србије „Боже правде“.
Изглед и употреба грба, заставе и химне, уређују се законом.

Симболе других држава (нпр. заставе, грбове) могу да постављају на јавним зградама и јавним местима, која не припадају страним амбасадама или конзулатима, државни органи, или физичка или правна лица по одобрењу одговарајућег државног органа.

Територија и граница

Члан 19.

(Усавршен Члан 8 садашњег Устава)

Територија Србије је јединствена и недељива.
Граница Србије је спољна граница према суседним државама. Она је неповредива, а мења се по поступку предвиђеном за промену Устава.

У Србији не постоје унутрашње границе. Између области Србије постоје само географске међе одређене законом.

Језик и писмо

Члан 20.

(Усавршен Члан 10 садашњег Устава)

У Србији у службеној и јавној употреби су обавезни србски језик, србски правопис и србско ћирилично писмо.

Сваки пунолетан држављанин Србије је обавезан да зна србски језик, србски правопис и србску ћирилицу.

Службена употреба других језика и њихових писама уређује се законом, на основу Устава.

Слободно је јавно коришћење страних језика и писама.

Световност државе

Члан 21.

(Усавршен Члан 11 садашњег Устава)

Србија је световна држава.
Цркве и верске заједнице су одвојене од државе.
Ниједна вера не може да се успостави као обавезна.

Верско опредељење је слободан и интиман избор појединца.

Обласна самоуправа

Члан 22.

(Усавршен Члан 12 садашњег Устава)

Државна власт је ограничена правом грађана на обласну или локалну самоуправу.
Право држављана на обласну или локалну самоуправу подлеже надзору уставности и законитости.

Заштита држављана Србије и Срба у иностранству

Члан 23.

(Члан 13 садашњег Устава)

Србија штити права и интересе својих држављана у иностранству.
Србија развија и унапређује односе Срба, који живе у иностранству, са њом.

Заштита националних мањина

Члан 24.

(Члан 14 садашњег Устава)

Србија штити права националних мањина у складу са међународним обавезама.
Држава јемчи заштиту националним мањинама ради остваривања потпуне равноправности и очувања њиховог идентитета.

Међународни односи

Члан 25.

(Усавршен Члан 16 садашњег Устава)

Спољна политика Србије је мирнодопскка и почива на општепризнатим начелима и правилима међународног права.

Сви уговори потписани у име Народне Републике Србије, Социјалистичке Републике Србије, Републике Србије или Србије супротно њиховим Уставима су неважећи и поништавају се. Потписник таквог уговора у име Србије чини тешко кривично дело против народа и државе.
Општеприхваћена правила међународног права и потврђени међународни уговори су саставни део правног поретка Србије и непосредно се примењују. Потврђени међународни уговори морају бити у складу с Уставом.

Положај странаца

Члан 26.

(Усавршен Члан 17 садашњег Устава)

Странци, у складу са међународним уговорима, имају у Србији сва права зајемчена Уставом и законом, изузев права која по Уставу и закону имају само држављани Србије.

Странци који поштују Устав и закон Србије могу слободно да се крећу по целој територији Србије.

ДРУГИ ДЕО

ЉУДСКА И МАЊИНСКА ПРАВА И СЛОБОДЕ

1. Основна начела

Непосредна примена зајемчених права

Члан 27.

(Усавршен Члан 18 садашњег Устава)

Људска и мањинска права зајемчена Уставом непосредно се примењују.
Уставом се јемче, и као таква, непосредно се примењују људска и мањинска права зајемчена општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима и законима. Законом се може прописати начин остваривања ових права само ако је то Уставом изричито предвиђено или ако је то неопходно за остварење појединог права због његове природе, при чему закон ни у ком случају не сме да утиче на суштину зајемченог права.

Одредбе о људским и мањинским правима тумаче се у корист унапређења вредности демократског друштва, сагласно важећим међународним стандaрдима људских и мањинских права.

Сврха уставних јемстава

Члан 28.

(Члан 19 садашњег Устава)

Јемства неотуђивих људских и мањинских права у Уставу служе очувању људског достојанства и остварењу пуне слободе и једнакости сваког појединца у праведном, отвореном и демократском друштву, заснованом на начелу владавине права.

Ограничења људских и мањинских права

Члан 29.

(Члан 20 садашњег Устава)

Људска и мањинска права зајемчена Уставом могу законом бити ограничена ако ограничење допушта Устав, у сврхе ради којих га Устав допушта, у обиму неопходном да се уставна сврха ограничења задовољи у демократском друштву и без задирања у суштину зајемченог права.
Достигнути ниво људских и мањинских права не може се смањивати.
При ограничавању људских и мањинских права, сви државни органи, а нарочито судови, дужни су да воде рачуна о суштини права које се ограничава, важности сврхе ограничења, природи и обиму ограничења, односу ограничења са сврхом ограничења и о томе да ли постоји начин да се сврха ограничења постигне мањим ограничењем права.

Забрана дискриминације

Члан 30.

(Усавршен Члан 21 садашњег Устава)

Пред Уставом и законом сви су једнаки.
Свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације.
Забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, a нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
Не сматрају се дискриминацијом посебне мере које Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим држављанима.

Заштита људских и мањинских права и слобода

Члан 31.

(Усавршен Члан 22 садашњег Устава)

Свако има право на судску заштиту ако му је повређено или ускраћено неко људско или мањинско право зајемчено Уставом и законом, као и право на уклањање последица које су повредом настале.
Држављани Србије имају право да се обрате међународним институцијама ради заштите својих слобода и права зајемчених Уставом.

2. Људска права и слободе

Достојанство и слободан развој личности

Члан 32.

(Члан 23 садашњег Устава)

Људско достојанство је неприкосновено и сви су дужни да га поштују и штите.
Свако има право на слободан развој личности, ако тиме не крши права других зајемчена Уставом.

Право на живот

Члан 33.

(Усавршен Члан 24 садашњег Устава)

Људски живот је неприкосновен.
У Србији нема смртне казне.
Забрањено је клонирање бића: људи, животиња и биљака.

Неповредивост физичког и психичког интегритета

Члан 34.

(Члан 25 садашњег Устава)

Физички и психички интегритет појединца је неповредив.
Нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању, нити подвргнут медицинским или научним огледима без свог слободно и свесно датог пристанка.

Забрана ропства, положаја сличног ропству и принудног рада

Члан 35.

(Члан 26 садашњег Устава)

Нико не може бити држан у ропству или у положају сличном ропству.
Сваки облик трговине људима је забрањен.
Забрањен је принудни рад. Сексуално или економско искоришћавање лица које је у неповољном положају сматра се принудним радом.
Принудним радом се не сматра рад или служба лица на издржавању казне лишења слободе, ако је њихов рад заснован на принципу добровољности, уз новчану надокнаду, рад или служба лица на војној служби, као ни рад или служба за време ратног или ванредног стања у складу са мерама прописаним приликом проглашења ратног или ванредног стања.

Право на слободу и безбедност

Члан 36.

(Усавршен Члан 27 садашњег Устава)

Свако има право на личну слободу и безбедност. Лишење слободе допуштено је само из разлога и у поступку који су предвиђени законом.
Лице које је лишено слободе од стране државног органа одмах се, на службеном језику Србије ако је њен држављанин, или на језику који разуме ако је странац, обавештава о разлозима лишења слободе, о оптужби која му се ставља на терет као и о својим правима и има право да без одлагања о свом лишењу слободе обавести лице по свом избору.
Свако ко је лишен слободе има право жалбе суду, који је дужан да хитно одлучи о законитости лишења слободе и да нареди пуштање на слободу ако је лишење слободе било незаконито.
Казну која обухвата лишење слободе може изрећи само суд по Уставу и закону.

Поступање с лицем лишеним слободе

Члан 37.

(Члан 28 садашњег Устава)

Према лицу лишеном слободе мора се поступати човечно и с уважавањем достојанства његове личности.
Забрањено је свако насиље према лицу лишеном слободе.
Забрањено је изнуђивање исказа.

Правни заступник ухапшеног (супруг(а), родитељ, старатељ, брат, сестра, адвокат) мора да буде обавештен у року од 24 сата о хапшењу дотичног лица.

Допунска права у случају лишења слободе без одлуке суда

Члан 38.

(Члан 29 садашњег Устава)

Лицу лишеном слободе без одлуке суда, одмах се саопштава да има право да ништа не изјављује и право да не буде саслушано без присуства браниоца кога само изабере или браниоца који ће му бесплатно пружити правну помоћ ако не може да је плати.
Лице лишено слободе без одлуке суда мора без одлагања, а најкасније у року од 48 часова, бити предато надлежном суду, у противном се пушта на слободу.

Притвор

Члан 39.

(Члан 30 садашњег Устава)

Лице за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело може бити притворено само на основу одлуке суда, ако је притварање неопходно ради вођења кривичног поступка.
Ако није саслушано приликом доношења одлуке о притвору или ако одлука о притвору није извршена непосредно по доношењу, притворено лице мора у року од 48 часова од лишења слободе да буде изведено пред надлежни суд, који потом поново одлучује о притвору.
Писмено и образложено решење суда о притвору уручује се притворенику најкасније 12 часова од притварања. Одлуку о жалби на притвор суд доноси и доставља притворенику у року од 48 часова.

Трајање притвора

Члан 40.

(Члан 31 садашњег Устава)

Трајање притвора суд своди на најкраће неопходно време, имајући у виду разлоге притвора. Притвор одређен одлуком првостепеног суда траје у истрази најдуже три месеца, а виши суд га може, у складу са законом, продужити на још три месеца. Ако до истека овог времена не буде подигнута оптужница, окривљени се пушта на слободу.
После подизања оптужнице трајање притвора суд своди на најкраће неопходно време, у складу са законом.
Притвореник се пушта да се брани са слободе чим престану разлози због којих је притвор био одређен.

Право на правично суђење

Члан 41.

(Члан 32 садашњег Устава)

Свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
Свакоме се јемчи право на бесплатног преводиоца, ако не говори или не разуме језик који је у службеној употреби у суду и право на бесплатног тумача, ако је слеп, глув или нем.
Јавност се може искључити током читавог поступка који се води пред судом или у делу поступка, само ради заштите интереса националне безбедности, јавног реда и морала у демократском друштву, као и ради заштите интереса малолетника или приватности учесника у поступку, у складу са законом.

Посебна права окривљеног

Члан 42.

(Члан 33 садашњег Устава)

Свако ко је окривљен за кривично дело има право да у најкраћем року, у складу са законом, подробно и на језику који разуме, буде обавештен о природи и разлозима дела за које се терети, као и о доказима прикупљеним против њега.
Свако ко је окривљен за кривично дело има право на одбрану и право да узме браниоца по свом избору, да с њим несметано општи и да добије примерено време и одговарајуће услове за припрему одбране.
Окривљени који не може да сноси трошкове браниоца, има право на бесплатног браниоца, ако то захтева интерес правичности, у складу са законом.
Свако ко је окривљен за кривично дело, а доступан је суду, има право да му се суди у његовом присуству и не може бити кажњен, ако му није омогућено да буде саслушан и да се брани.
Свако коме се суди за кривично дело има право да сам или преко браниоца износи доказе у своју корист, испитује сведоке оптужбе и да захтева да се, под истим условима као сведоци оптужбе и у његовом присуству, испитују и сведоци одбране.
Свако коме се суди за кривично дело има право да му се суди без одуговлачења.
Лице које је окривљено или коме се суди за кривично дело није дужно да даје исказе против себе или против лица блиских себи, нити да призна кривицу.
Сва права која има окривљени за кривично дело има, сходно закону и у складу са њим, и физичко лице против кога се води поступак за неко друго кажњиво дело.

Правна сигурност у казненом праву

Члан 43.

(Усавршен Члан 34 садашњег Устава)

Нико се не може огласити кривим за дело које, пре него што је учињено, Уставом, законом или другим прописом заснованим на Уставу или закону није било предвиђено као кажњиво, нити му се може изрећи казна која за то дело није била предвиђена.
Казне се одређују према пропису који је важио у време кад је дело учињено, изузев кад је каснији пропис повољнији за учиниоца. Кривична дела и кривичне санкције одређују се законом.
Свако се сматра невиним за кривично дело док се његова кривица не утврди правноснажном одлуком суда.
Нико не може бити гоњен ни кажњен за кривично дело за које је правноснажном пресудом ослобођен или осуђен или за које је оптужба правоснажно одбијена или поступак правоснажно обустављен, нити судска одлука може бити измењена на штету окривљеног у поступку по ванредном правном леку. Истим забранама подлеже вођење поступка за неко друго кажњиво дело.
Изузетно, понављање поступка је допуштено у складу с казненим прописима, ако се открију докази о новим чињеницама које су, да су биле познате у време суђења, могле битно да утичу на његов исход или ако је у ранијем поступку дошло до битне повреде која је могла утицати на његов исход.

Казна за принудни рад је од пет година до тридесет година затвора.
Кривично гоњење и извршење казне за дело против државе и народа, за издају, за велеиздају, за ратни злочин, за геноцид и за злочин против човечности не застарева.

Казна за дело против државе и народа је од 30 (тридесет) до 40 (четрдесет) година затвора, за издају је од 40 (четрдесет) до 50 (педесет) година затвора, за велеиздају је од 50 (педесет) година до доживотног затвора, за геноцид и за злочин против човечности је доживотни затвор без права на помиловање.

Право на рехабилитацију и накнаду штете

Члан 44.

(Усавршен Члан 35 садашњег Устава)

Ко је без основа или незаконито лишен слободе, притворен или осуђен за кажњиво дело има право на рехабилитацију, накнаду штете од Србије и друга права утврђена законом.
Свако има право на накнаду материјалне или нематеријалне штете коју му незаконитим или неправилним радом проузрокује државни орган, ималац јавног овлашћења, орган обласне управе или орган јединице локалне самоуправе.
Закон одређује услове под којима оштећени има право да захтева накнаду штете непосредно од лица које је штету проузроковало.

Право на једнаку заштиту права и на правно средство

Члан 45.

(Члан 36 садашњег Устава)

Јемчи се једнака заштита права пред судовима и другим државним органима, имаоцима јавних овлашћења и органима аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе.
Свако има право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу.

Право на правну личност

Члан 46.

(Члан 37 садашњег Устава)

Свако лице има правну способност.
Лице пунолетством стиче способност да самостално одлучује о својим правима и обавезама. Избор и коришћење личног имена и имена своје деце слободни су.

Право на стицање држављанства

Члан 47.

(Усавршен Члан 38 садашњег Устава)

Стицање и престанак држављанства Србије уређује закон.

Држављанин Републике Србије не може бити протеран, ни лишен држављанства или права да га промени.

Дете рођено у Србији, чији ни један родитељ није држављанин Србије, има право на држављанство Србије, ако нису испуњени услови да стекне држављанство друге државе.

Основни услов за добијање држављанства Србије је поштовање Устава и закона Србије, знање Србског језика, србског ћириличног писма и правописа.

Слобода кретања

Члан 48.

(Усавршен Члан 39 садашњег Устава)

Свако има право да се слободно креће и настањује у Србији, да је напусти и да се у њу врати.
Слобода кретања и настањивања и право да се напусти Србија могу се ограничити законом, ако је то неопходно ради вођења кривичног поступка, заштите јавног реда и мира, спречавања ширења заразних болести или одбране Србије.
Улазак странаца у Србију и боравак у њој уређује се законом. Странац може бити протеран само на основу одлуке надлежног органа, у законом предвиђеном поступку и ако му је обезбеђено право жалбе и то само тамо где му не прети прогон због његове расе, пола, вере, националне припадности, држављанства, припадности одређеној друштвеној групи, политичког мишљења или где му не прети озбиљно кршење права зајемчених овим уставом.

Неповредивост стана

Члан 49.

(Члан 40 садашњег Устава)

Стан је неповредив.
Нико не може без писмене одлуке суда ући у туђи стан или друге просторије против воље њиховог овлашћеног држаоца, нити у њима вршити претрес. Овлашћени држалац стана и друге просторије има право да сам или преко свога заступника и уз још два пунолетна сведока присуствује претресању. Ако овлашћени држалац стана или његов заступник нису присутни, претресање је допуштено у присуству два пунолетна сведока.
Без одлуке суда, улазак у туђи стан или друге просторије, изузетно и претресање без присуства сведока, дозвољени су ако је то неопходно ради непосредног лишења слободе учиниоца кривичног дела или отклањања непосредне и озбиљне опасности за људе или имовину, на начин предвиђен законом.

Овлашћени држалац стана је дужан да на захтев власника стана напусти стан у року од 90 (деведесет) дана. Неовлашћени држалац стана је дужан да на захтев власника стана напусти стан у року од 3 (три) дана.

Тајност писама и других средстава општења

Члан 50.

(Члан 41 садашњег Устава)

Тајност текста писма и других средстава комуницирања је неповредива.

Одступања су дозвољена само на одређено време и на основу одлуке суда, ако су неопходна ради вођења кривичног поступка или заштите безбедности Србије, на начин предвиђен законом.

Заштита података о личности

Члан 51.

(Усавршен Члан 42 садашњег Устава)

Зајемчена је заштита података о личности.

Писма која нису могла бити достављена морају да се врате назад пошиљаоцу са објашњењем неуручења.
Прикупљање, држање, обрада и коришћење података о личности уређују се законом.
Забрањена је и кажњива употреба података о личности изван сврхе за коју су прикупљени, у складу са законом, осим за потребе вођења кривичног поступка или заштите безбедности Србије, на начин предвиђен законом.
Свако има право да буде обавештен о прикупљеним подацима о својој личности, у складу са законом, и право на судску заштиту због њихове злоупотребе.

Слобода мисли, савести и вероисповести

Члан 52.

(Члан 43 садашњег Устава)

Јемчи се слобода мисли, савести, уверења и вероисповести, право да се остане при свом уверењу или вероисповести или да се они промене према сопственом избору.
Нико није дужан да се изјашњава о својим верским и другим уверењима.
Свако је слободан да испољава своју веру или убеђење вероисповедања, обављањем верских обреда, похађањем верске службе или наставе, појединачно или у заједници с другима, као и да приватно или јавно изнесе своја верска уверења.
Слобода испољавања вере или уверења може се ограничити законом, само ако је то неопходно у демократском друштву, ради заштите живота и здравља људи, морала демократског друштва, слобода и права грађана зајемчених Уставом, јавне безбедности и јавног реда или ради спречавања изазивања или подстицања верске, националне или расне мржње.
Родитељи и законски стараоци имају право да својој деци обезбеде верско и морално образовање у складу са својим уверењима у складу с Уставом и законом.

Цркве и верске заједнице

Члан 53.

(Члан 44 садашњег Устава)

Цркве и верске заједнице су равноправне и одвојене од државе.
Цркве и верске заједнице су равноправне и слободне да самостално уређују своју унутрашњу организацију, верске послове, да јавно врше верске обреде, да оснивају верске школе, социјалне и добротворне установе и да њима управљају, у складу са законом.
Уставни суд може забранити верску заједницу само ако њено деловање угрожава право на живот, право на психичко и физичко здравље, права деце, право на лични и породични интегритет, право на имовину, јавну безбедност и јавни ред или ако изазива и подстиче верску, националну или расну нетрпељивост.

Одузета црквена имовина мора да се врати цркви или да се обештети у законском року не дужем од 7 (седам) година.

Приговор савести

Члан 54.

(Члан 45 садашњег Устава)

Лице није дужно да, противно својој вери или убеђењима, испуњава војну или другу обавезу која укључује употребу оружја.
Лице које се позове на приговор савести може бити позвано да испуни војну обавезу без обавезе да носи оружје, у складу са законом.

Слобода мишљења и изражавања

Члан 55.

(Усавршен Члан 46 садашњег Устава)

Јемчи се слобода мишљења и изражавања, као и слобода да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештењa и идеје.
Слобода изражавања може се законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других, чувања ауторитета и непристрасности суда и заштите јавног здравља, морала демократског друштва и националне безбедности Србије.

Слобода изражавања националне припадности

Члан 56.

(Члан 47 садашњег Устава)

Изражавање националне припадности је слободно.
Нико није дужан да се изјашњава о својој националној припадности.

Подстицање уважавања разлика

Члан 57.

(Усавршен Члан 48 садашњег Устава)

Мерама у образовању, култури и јавном обавештавању, Србија подстиче разумевање, уважавање и поштовање разлика које постоје због посебности етничког, културног, језичког или верског идентитета њених грађана.

Забрана изазивања расне, националне и верске мржње

Члан 58.

(Члан 49 садашњег Устава)

Забрањено је и кажњиво свако изазивање и подстицање расне, националне, верске или друге неравноправности, мржње и нетрпељивости.

Слобода медија

Члан 59.

(Усавршен Члан 50 садашњег Устава)

Свако је слободан да без одобрења, на начин предвиђен законом, оснива новине и друга средства јавног обавештавања.
Телевизијске и радио-станице оснивају се у складу са законом.
У Србији нема цензуре. Надлежни суд може спречити ширење информација и идеја путем средстава јавног обавештавања само ако је то у демократском друштву неопходно ради спречавања позивања на насилно рушење Уставом утврђеног поретка или нарушавање територијалног интегритета Србије, спречавања пропагирања рата или подстрекавања на непосредно насиље или ради спречавања заговарања расне, националне или верске мржње, којим се подстиче на дискриминацију, непријатељство или насиље.
Остваривање права на исправку неистините, непотпуне или нетачно пренете информације којом је повређено нечије право или интерес и права на одговор на објављену информацију уређује се законом.

Финансирање медија је слободно и подложно јавности.

Право на обавештеност

Члан 60.

(Члан 51 садашњег Устава)

Свако има право да истинито, потпуно и благовремено буде обавештаван о питањима од јавног значаја и средства јавног обавештавања су дужна да то право поштују.
Свако има право на приступ подацима који су у поседу државних органа и организација којима су поверена јавна овлашћења, у складу са законом.

Изборно право

Члан 61.

(Усавршен Члан 52 садашњег Устава)

Сваки пунолетан држављанин Србије има бирачко право да бира, и да буде биран ако није на издржавању кривичне казне.

Изборно право је опште и једнако, избори су слободни и непосредни, а гласање је тајно и лично.
Изборно право ужива правну заштиту у складу са законом.

Право на учешће у управљању јавним пословима

Члан 62.

(Усавршен Члан 53 садашњег Устава)

Држављани Србије имају право да учествују у управљању јавним пословима и да под једнаким условима ступају у јавне службе и на јавне функције.

Слобода окупљања

Члан 63.

(Усавршен Члан 54садашњег Устава)

Мирно окупљање грађана је слободно.

Јавно потписивање петиција је слободно и не подлеже такси.
Окупљање у затвореном простору не подлеже одобрењу, ни пријављивању.
Зборови, демонстрације и друга окупљања грађана на отвореном простору пријављују се државном органу, у складу са законом.
Слобода окупљања може се законом ограничити само ако је то неопходно ради заштите јавног здравља, морала, права других или безбедности Србије.

Слобода удруживања

Члан 64.

(Члан 55 садашњег Устава)

Јемчи се слобода политичког, синдикалног и сваког другог удруживања и право да се остане изван сваког удружења.
Удружења се оснивају без претходног одобрења, уз упис у регистар који води државни орган, у скаду са законом.
Забрањена су тајна и паравојна удружења.
Уставни суд може забранити само оно удружење чије је деловање усмерено на насилно рушење уставног поретка, кршење зајемчених људских или мањинских права или изазивање расне, националне или верске мржње.
Судије Уставног суда, судије, јавни тужиоци, Заштитник грађана, припадници полиције и припадници војске не могу бити чланови политичких странака.

Право на петицију

Члан 65.

(Члан 56 садашњег Устава)

Свако има право да, сам или заједно са другима, упућује петиције и друге предлоге државним органима, организацијама којима су поверена јавна овлашћења, органима аутономне покрајине и органима јединица локалне самоуправе и да од њих добије одговор када га тражи.
Због упућивања петиција и предлога нико не може да трпи штетне последице.
Нико не може да трпи штетне последице за ставове изнете у поднетој петицији или предлогу, осим ако је тиме учинио кривично дело.

Право на уточиште

Члан 66.

(Усавршен Члан 57 садашњег Устава)

Странац који основано страхује од прогона због своје расе, пола, језика, вероисповести, националне припадности или припадности некој групи или због својих политичких уверења, има право на уточиште у Србији.
Поступак за стицање уточишта уређује се законом.

Право на имовину

Члан 67.

(Члан 58 садашњег Устава)

Јемчи се мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона.
Право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне.
Законом се може ограничити начин коришћења имовине.
Одузимање или ограничење имовине ради наплате пореза и других дажбина или казни, дозвољено је само у складу са Уставом и законом.

Право наслеђивања

Члан 68.

(Члан 59 садашњег Устава)

Јемчи се право наслеђивања, у складу са законом.
Право наслеђивања не може бити искључено или ограничено због неиспуњавања јавних обавеза.

Право на рад

Члан 69.

(Усавршен Члан 60 садашњег Устава)

Јемчи се право на рад, у складу са законом.
Свако има право на слободан избор рада.
Свима су, под једнаким условима, доступна сва радна места.
Свако има право на поштовање достојанства своје личности на раду, безбедне и здраве услове рада, потребну заштиту на раду, ограничено радно време, дневни и недељни одмор, плаћени годишњи одмор, правичну накнаду за рад и на правну заштиту за случај престанка радног односа. Нико се тих права не може одрећи нити му се могу одузети.

Основна радна недеља, лични доходак и радни стаж

Члан 70.

(Нови Члан)

Основна радна недеља износи 37,5 (тридесест седам и по) ефективних радних сати уз обавезних 2,5 (два и по) сата одмора. На томе је заснован основни месечни лични доходак – плата.

Прековремени недељни рад држављанина Србије, осим Монарха, председника Србије, народног посланика, председника Владе, министра и припадника одбранбених снага Србије, не може да буде већи од додатних 20 (двадесет) ефективних радних сати. Законом се одређују услови за прековремни рад.

У Србији се утврђује стална скала плата и то:

1. У свим организацијама и институцијама, осим: за Монарха, председника Србије, председника Народне скупштине, народног посланика, председника Владе, министра и припадника одбранбених снага Србије, највиша плата је највише 7 (седам) пута већа од најниже плате у Србији.

2. Плата припадника одбранбених снага Србије, осим начелника генералштаба, је највише 7,2 (седам и два десета) пута већа од најниже плате у Србији.

3. Плата народног посланика и министра је највише 7,4 (седам и четири десета) пута већа од најниже плате у Србији.

4. Плата председника Народне скупштине, председника Владе и начелника Генералштаба Војске Србије је највише 7,5 (седам и по) пута већа од најниже плате у Србији.

5. Плата председника Србије до устоличења Монарха Србије је највише 8,2 (осам и два десета) пута већа од најниже плате у Србији, а после устоличења Монарха Србије је највише 8 (осам) пута већа од најниже плате у Србији.

6. Плата Монарха је највише 8 (осам) пута већа од најниже плате у Србији.

7. Законом се одређује скала плата за све остале запослене у државној служби у Србији у оквиру највишег односа највише плате према најнижој плати у Србији: 7 (седам) према 1 (један). Скалу плата запослених у државној служби доноси Народна скупштина на основу Устава и резултата општег изјашњавања о поднетим предлозима Народној скупштини.

8. Свака постојећа организација и институција, осим државне, је обавезна да у року од 6 (шест) месеци од доношења закона региструје скалу плата код одговарајуће државне службе одређене законом. У њој је највиши однос плате према најнижој плати у Србији: 7 (седам) према 1 (један).

9. Свака организација и институција, осим државне, створена после доношења закона је обавезна да приликом регистрације поднесе скалу плата.

Скала плата је јавна у свакој организацији и институцији.

Предлог скале плата у државној служби Народној скупштини може јавно да поднесе Монарх, председник Србије, Влада, једна трећина народних посланика од укупног броја народних посланика, синдикална организација, и 50 000 (педесет хиљада) држављана Србије.

Народна скупштина одлучује о скали плата у државној служби већином од укупног броја народних посланика.

Женама, омладини и инвалидима омогућују се посебна заштита на раду и посебни услови рада, у складу са законом.

Пун радни стаж износи 40 (четрдесет) година рада. Радни стаж у може да се продужи у складу са законом још најдуже 5 (пет) година осим за Монарха и за председника Србије. За Монарха нема старосне границе. За председника Србије старосна граница је 70 (седамдесет) година старости.

Старосна граница за редовно пензионисање је 65 (шесдесет и пет) година старости, осим за председника Србије и Монарха.

Право на штрајк

Члан 71.

(Члан 61 садашњег Устава)

Запослени, осим запослених у државној служби, имају право на штрајк, у складу са Уставом и законом.
Право на штрајк може бити ограничено само законом, сходно природи или врсти делатности.

Право на закључење брака и равноправност супружника

Члан 72.

(Члан 62 садашњег Устава)

Свако има право да слободно одлучи о закључењу и раскидању брака.
Брак се закључује на основу слободно датог пристанка мушкарца и жене пред државним органом.
Закључење, трајање и раскид брака почивају на равноправности мушкарца и жене.
Брак и односи у браку и породици уређују се законом.
Ванбрачна заједница мушкарца и жене се изједначава са браком, у складу са законом.

Слобода одлучивања о рађању

Члан 73.

(Усавршен Члан 63 садашњег Устава)

Свако има право да слободно одлучи о рађању деце.
Србија подстиче родитеље да се одлуче на рађање деце и помаже им у томе.

Права детета

Члан 74.

(Члан 64 садашњег Устава)

Деца уживају људска права примерено свом узрасту и душевној зрелости.
Свако дете има право на лично име, упис у матичну књигу рођених, право да сазна своје порекло и право да очува свој идентитет.
Деца су заштићена од психичког, физичког, економског и сваког другог искоришћавања или злоупотребљавања.
Деца рођена изван брака имају једнака права као деца рођена у браку.
Права детета и њихова заштита уређују се законом.

Права и дужности родитеља

Члан 75.

(Члан 65 садашњег Устава)

Родитељи имају право и дужност да издржавају, васпитавају и образују своју децу, и у томе су равноправни.
Сва или поједина права могу једном или обома родитељима бити одузета или ограничена само одлуком суда, ако је то у најбољем интересу детета, у складу са законом.

Посебна заштита породице, мајке, самохраног родитеља и детета

Члан 76.

(Усавршен Члан 66 садашњег Устава)

Породица, мајка, самохрани родитељ и дете у Србији уживају посебну заштиту, у складу са законом.
Мајци се пружа посебна подршка и заштита пре и после порођаја.
Посебна заштита пружа се деци о којој се родитељи не старају и деци која су ометена у психичком или физичком развоју.
Деца млађа од 15 година не могу бити запослена нити, ако су млађа од 18 година, могу да раде на пословима штетним по њихово здравље или морал.

Кршење било које одредбе из овог Члана је тешко кривично дело.

Право на правну помоћ

Члан 77.

(Члан 67 садашњег Устава)

Свакоме се, под условима одређеним законом, јемчи право на бесплатну правну помоћ.
Правну помоћ пружају адвокатура, као самостална и независна служба, и службе правне помоћи које се оснивају у јединицама судова локалне самоуправе, у складу са законом.
Законом се одређује када је правна помоћ бесплатна.

Здравствена заштита

Члан 78.

(Усавршен Члан 68 садашњег Устава)

Свако има право на заштиту свог физичког и психичког здравља.
Деца, труднице, мајке током породиљског одсуства, самохрани родитељи са децом до седме године и стари остварују здравствену заштиту из јавних прихода, ако је не остварују на други начин, у складу са законом.
Здравствено осигурање, здравствена заштита и оснивање здравствених фондова уређују се законом.
Србија помаже развој здравствене и физичке културе.

Социјална заштита

Члан 79.

(Усавршен Члан 69 садашњег Устава)

Држављани Србије и породице, којима је неопходна друштвена помоћ ради савладавања социјалних и животних тешкоћа и стварања услова за задовољавање основних животних потреба, имају право на социјалну заштиту, чије се пружање заснива на начелима социјалне правде, хуманизма и поштовања људског достојанства.
Права запослених и њихових породица на социјално обезбеђење и осигурање уређују се законом.
Запослени има право на накнаду зараде у случају привремене спречености за рад, као и право на накнаду у случају привремене незапослености, у складу са законом.
Инвалидима, ратним ветеранима и жртвама рата пружа се посебна заштита, у складу са законом.
Фондови социјалног осигурања оснивају се у складу са законом.

Пензијско осигурање

Члан 80.

(Усавршен Члан 70 садашњег Устава)

Пензијско осигурање уређује се законом.
Србија се стара о економској сигурности пензионера.

Право на образовање

Члан 81.

(Усавршен Члан 71 садашњег Устава)

Свако има право на образовање.
Основно образовање је обавезно и бесплатно, а средње образовање је бесплатно.
Сви грађани имају, под једнаким условима, приступ високошколском образовању. Србија омогућује успешним и надареним ученицима бесплатно високошколско образовање, у складу са законом.
Оснивање школа и универзитета уређује се законом.

Аутономија универзитета

Члан 82.

(Члан 72 садашњег Устава)

Јемчи се аутономија универзитета, високошколских и научних установа.
Универзитети, високошколске и научне установе самостално одлучују о своме уређењу и раду, у складу са законом.

Слобода научног и уметничког стварања

Члан 83.

(Члан 73 садашњег Устава)

Научно и уметничко стваралаштво је слободно.
Ауторима научних и уметничких дела јемче се морална и материјална права, у складу са законом.
Србија подстиче и помаже развој науке, културе и уметности.

Здрава животна средина

Члан 84.

(Усавршен Члан 74 садашњег Устава)

Свако има право на здраву животну средину и на благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању.
Свако, а посебно Србија у целини, и свака њена област појединачно, одговоран је за заштиту животне средине.
Свако је дужан да чува и побољшава животну средину.

Права припадника националних мањина
Основна одредба

Члан 85.

(Члан 75 садашњег Устава)

Припадницима националних мањина, поред права која су Уставом зајемчена свим грађанима, јемче се додатна, индивидуална или колективна права. Индивидуална права остварују се појединачно, а колективна у заједници са другима, у складу са Уставом, законом и међународним уговорима.
Путем колективних права припадници националних мањина, непосредно или преко својих представника, учествују у одлучивању или сами одлучују о појединим питањима везаним за своју културу, образовање, обавештавање и службену употребу језика и писма, у складу са законом.
Ради остварења права на самоуправу у култури, образовању, обавештавању и службеној употреби језика и писма, припадници националних мањина могу изабрати своје националне савете, у складу са законом.

Забрана дискриминације националних мањина

Члан 86.

(Усавршен Члан 76 садашњег Устава)

Припадницима националних мањина јемчи се равноправност пред законом и једнака законска заштита.
Забрањена је било каква дискриминација због припадности националној мањини.
Не сматрају се дискриминацијом посебни прописи и привремене мере које Србија може увести у економском, социјалном, културном и политичком животу, ради постизања пуне равноправности између припадника националне мањине и грађана који припадају већини, ако су усмерене на уклањање изразито неповољних услова живота који их посебно погађају.

Равноправност у вођењу јавних послова

Члан 87.

(Члан 77 садашњег Устава)

Припадници националних мањина имају, под истим условима као остали грађани, право да учествују у управљању јавним пословима и да ступају на јавне функције.
При запошљавању у државним органима, јавним службама, органима локалне самоуправе води се рачуна о националном саставу становништва и одговарајућој заступљености припадника националних мањина.

Забрана насилне асимилације

Члан 88.

(Члан 78 садашњег Устава)

Забрањена је насилна асимилација припадника националних мањина.
Заштита припадника националних мањина од сваке радње усмерене ка њиховој насилној асимилацији уређује се законом.
Забрањено је предузимање мера које би проузроковале вештачко мењање националног састава становништва на подручјима где припадници националних мањина живе традиционално и у значајном броју.

Право на очување посебности

Члан 89.

(Члан 79 садашњег Устава)

Припадници националних мањина имају право: на изражавање, чување, неговање, развијање и јавно изражавање националне, етничке, културне и верске посебности; на употребу својих симбола на приватним местима; на коришћење свог језика и писма; да у срединама где чине значајну популацију, државни органи, организације којима су поверена јавна овлашћења, органи аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе воде поступак и на њиховом језику; на школовање на свом језику у државним установама и установама аутономних покрајина; на оснивање приватних образовних установа; да на своме језику користе своје име и презиме; да у срединама где чине значајну популацију, традиционални локални називи, имена улица, насеља и топографске ознаке буду исписане и на њиховом језику; на потпуно, благовремено и непристрасно обавештавање на свом језику, укључујући и право на изражавање, примање, слање и размену обавештења и идеја; на оснивање сопствених средстава јавног обавештавања, у складу са законом.
У складу са Уставом, на основу закона, обласним прописима могу се установити додатна права припадника националних мањина.

Право на удруживање и на сарадњу са сународницима

Члан 90.

(Усавршен Члан 80 садашњег Устава)

Припадници националних мањина могу да оснивају просветна и културна удружења, која добровољно финансирају.
Србија признаје просветним и културним удружењима националних мањина посебну улогу у остваривању права припадника националних мањина.
Припадници националних мањина имају право на несметане везе и сарадњу са сународницима изван територије Србије.

Развијање духа толеранције

Члан 91.

(Члан 81 садашњег Устава)

У области образовања, културе и информисања Србија подстиче дух толеранције и међукултурног дијалога и предузима ефикасне мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу свим људима који живе на њеној територији, без обзира на њихов етнички, културни, језички или верски идентитет.

Санкције или ембарго Србији аутоматски погађа и одговарајућу националну мањину подједнако као и све остале држављане Србије.

ТРЕЋИ ДЕО

ЕКОНОМСКО УРЕЂЕЊЕ И ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

1. Економско уређење

Основна начела

Члан 92.

(Усавршен Члан 82 садашњег Устава)

Економско уређење у Србији почива на тржишној привреди, отвореном и слободном тржишту, слободи предузетништва, самосталности привредних субјеката и равноправности приватне и других облика својине.
Србија је јединствено привредно подручје са јединственим тржиштем роба, рада, капитала и услуга.
Утицај тржишне привреде на социјални и економски положај запослених усклађује се кроз социјални дијалог између синдиката и послодаваца.

Слобода предузетништва

Члан 93.

(Усавршен Члан 83 садашњег Устава)

Предузетништво је слободно.
Предузетништво се може ограничити законом, ради заштите здравља људи, животне средине и природних богатстава и ради безбедности Србије.

Положај на тржишту

Члан 94.

(Члан 84 садашњег Устава)

Сви имају једнак правни положај на тржишту.
Забрањени су акти којима се, супротно закону, ограничава слободна конкуренција, стварањем или злоупотребом монополског или доминантног положаја.
Права стечена улагањем капитала на основу закона, не могу законом бити умањена.
Права и обавезе страних лица на тржишту се утврђују законом.

Својинска права странаца

Члан 95.

(Усавршен Члан 85 садашњег Устава)

Страна физичка и правна лица не могу стећи својину на непокретностима.
Странци не могу стећи мањинско право коришћења природних богатства и добара од општег интереса.

Равноправност свих облика својине

Члан 96.

(Усавршен Члан 86 садашњег Устава)

Јемче се државна, приватна, задружна и јавна својина. Јавна својина је државна својина, својина области и својина јединице локалне самоуправе. Сви облици својине имају једнаку правну заштиту.
Постојећа друштвена својина претвара се у приватну или државну својину под условима, на начин и у роковима предвиђеним законом уз сагласност запослених и одговарајуће локалне управе.
Средства из отуђиве јавне својине отуђују се на начин и под условима утврђеним законом.

Отуђива државна имовина

Члан 97.

(Усавршен Члан 87 садашњег Устава)

Добра за које је законом одређено да су од општег интереса и која нису неотуђива државна имовина Србије су отуђива државна имовина. У отуђивој државној имовини могу бити и друге ствари и права, у складу са законом.
Држављани Србије и организације које су у власништву држављана Србије могу стећи поједина привремена, трајна или наследна права на одређеним добрима у општој употреби у складу с Уставом и законом.

Земљиште

Члан 98.

(Усавршен Члан 88 садашњег Устава)

Коришћење и располагање пољопривредним земљиштем, шумским земљиштем и градским грађевинским земљиштем је слободно за држављане Србијеу складу с Уставом и законом.
Законом се могу ограничити облици коришћења и располагања, односно прописати услови за коришћење и располагање да би се отклонила опасност од наношења штете животној средини или да би се спречила повреда права и на Уставом и законом заснованих интереса других лица.

Чување наслеђа

Члан 99.

(Усавршен Члан 89 садашњег Устава)

Свако је дужан да чува природне реткости и научно, културно и историјско наслеђе, као добра од општег интереса, у складу са законом.
Посебна одговорност за очување наслеђа је на држави Србији, физичким и правним лицима, областима и јединицама локалне самоуправе.

Заштита потрошача

Члан 100.

(Усавршен Члан 90 садашњег Устава)

Србија штити потрошаче.
Посебно су забрањене радње усмерене против здравља, безбедности и приватности потрошача, као и све нечасне радње на тржишту.

2. Јавне финансије

Порези и други приходи

Члан 101.

(Усавршен Члан 91 садашњег Устава)

Средства из којих се финансирају надлежности Србије, области и јединица локалне самоуправе обезбеђују се из пореза и других прихода утврђених законом.

Обавеза плаћања пореза и других дажбина је општа и заснива се на економској моћи обвезника.

Буџет

Члан 102.

(Усавршен Члан 92 садашњег Устава)

Србија, области и јединице локалне самоуправе имају буџете у којима морају јавно бити приказани сви приходи и расходи којима се финансирају њихове надлежности.
Законом се утврђују рокови у којима буџет мора бити јавно усвојен и начин привременог финансирања.
Извршавање свих буџета контролише јавно Државна ревизорска институција.
Народна скупштина разматра јавно предлог завршног рачуна буџета по прибављеном мишљењу Државне ревизорске институције.

Јавни дуг

Члан 103.

(Усавршен Члан 93 садашњег Устава)

Србија, области и јединице локалне самоуправе могу да се задужују само по одлуци Народне скупштине донете на основу става већине бирача усвојеног на општем изјашњавању на коме је учествовало најмање 60% од укупног броја бирача Србије, области односно локалне самоуправе, следствено.
Услови и поступак задуживања се уређују законом.

Уједначавање развоја

Члан 104.

(Усавршен Члан 94 садашњег Устава)

Србија се стара о равномерном и одрживом обласном развоју, у складу са законом.

Народна банка Србије

Члан 105.

(Члан 95 садашњег Устава)

Народна банка Србије је централна банка Србије, самостална је и подлеже надзору Народне скупштине, којој и одговара.
Народном банком Србије руководи гувернер, кога бира Народна скупштина.
О Народној банци Србије се доноси закон.

Државна ревизорска институција

Члан 106.

(Усавршен Члан 96 садашњег Устава)

Државна ревизорска институција је највиши државни орган ревизије јавних средстава у Србији, самостална је и подлеже надзору Народне скупштине, којој и одговара.
О Државној ревизорској институцији доноси се закон.

ЧЕТВРТИ ДЕО

НАДЛЕЖНОСТ СРБИЈЕ

Надлежност Србије

Члан 107.

(Усавршен Члан 97 садашњег Устава)

Србија уређује и обезбеђује:

1. сувереност, самосталност, независност, територијалну целовитост и безбедност Србије, њен међународни положај и односе са другим државама и међународним организацијама,

2. остваривање и заштиту слобода и права грађана; уставност и законитост; поступак пред судовима и другим државним органима; одговорност и санкције за повреду слобода и права грађана утврђених Уставом и за повреду закона, других прописа и општих аката; амнестије и помиловања за кривична дела,

3. територијалну организацију Србије; систем локалне самоуправе,

4. одбрану и безбедност Србије и њених грађана; мере за случај ванредног стања,

5. систем преласка границе и контроле промета роба, услуга и путничког саобраћаја преко границе; положај станаца и страних правних лица,

6. јединствено тржиште; правни положај привредних субјеката; систем обављања појединих привредних и других делатности; робне резерве; монетарни, банкарски, девизни и царински систем; економске односе са иностранством; систем кредитних односа са иностранством; порески систем,

7. својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине,

8. систем у области радних односа, заштите на раду, запошљавања, социјалног осигурања и других облика социјалне сигурности; друге економске и социјалне односе од општег интереса,

9. одрживи развој; систем заштите и унапређења животне средине; заштиту и унапређивање биљног и животињског света; производњу, промет и превоз оружја, отровних, запаљивих, експлозивних, радиоактивних и других опасних материја,

10. систем у областима здравства, социјалне заштите, борачке и инвалидске заштите, бриге о деци, образовања, културе и заштите културних добара, спорта, јавног информисања; систем јавних служби,

11. контролу законитости располагања средствима правних лица; финансијску ревизију јавних средстава; прикупљање статистичких и других података од општег интереса,

12. развој Србије, политику и мере за подстицање равномерног развоја појединих делова Србије, укључујући и развој недовољно развијених подручја; организацију и коришћење простора; научно-технолошки развој,

13. режим и безбедност у свим врстама саобраћаја

14. празнике и одликовања Србије,

15. финансирање остваривања права и дужности Србије, утврђених Уставом и законом,

16. организацију, надлежност, рад и јавну контролу републичких и обласних органа и органа локалне самоуправе,

17. друге односе од интереса за Србију, у складу с Уставом.