Чим сам завршио чланак о томе зашто Новоросијани не могу у контраофанзиву, они то учинише. Јел тако?
Па, не баш. Жао ми је. Ничије задовољство не желим да кварим, али морамо пажљиво проценити шта се дешава. Пажљиво сам слушао извештаје из Новоросије и ево шта ја мислим да се догодило...

25.08.2014. The Vineyard of the Saker, за ФБР приредила Биљана Диковић

Од гериле до операција здружених снага

Новоросијска војна команда је саопштила да је са чисто герилског типа операција прешла на „праве“ војне операције (здружених снага). Шта то значи? Па, у датом контексту, то значи да ће, уместо „удри и бегај“ тактике коју сам  јуче описао, Новоросијани кренути у офанзивне нападе с тенковима и уз артиљеријску подршку. Званично, Новоросијани су формирали бар два тенковска батаљона, неколико артиљеријских батаљона, и ослободили су седам места (Агрономическоје, Новодворскоје, Осиково, Новокатерниково, Лењинскоје, Строитељ и Новоазовск) и опколили још шест (Благодатноје, Кутејниково, Војковскиј, Ољеновскоје, Успенку, Алексејевскоје). У јужном „прстену“  је сада преко 5000 опкољених Укија из Ајдарског, Донбаског и Шахтерског батаљона Националне гарде). Коначно, укијевске снаге у Иловајску се убрзано повлаче. Све ово јесте веома добра вест. Али то није стратешка контраофанзива и све док Новоросијани не заузму Новоазовск и крену на Мариупољ далеко је то од краја.

Као прво, иако се чини да су Укији ухваћени неспремни,  далеко је од тога да их треба отписати. Друго, ако Новоросијани заиста крену дуж обале ка Мариупољу, онда ризикују да буду окружени на исти начин као Укији у „јужном прстену“. Последње, али не и најмање важно, пар тенковских батаљона, чак и уз подршку артиљерије, нису снаге које ће ослободити читаву Новоросију.

Немојте ме погрешно схватити, оно што се догодило јесте веома добра вест, али није „контраофанзива на Кијев“, као што су неки очекивали. Ипак, ако Новоросијани овог пута заиста успеју, то би могло значити да је хунта достигла „тачку пуцања“, као што сам поменуо у недавном чланку.

Укијевски Дан независности у Кијеву и Доњецку

Бизаран дан. Док су нацисти у Кијеву славили своју (сада стварно изгубљену) „неовисност“, Новоросијани су улицама Доњецка парадирали са заробљеним Укијима и после „римејка“ параде немачких ратних заробљеника у Москви у лето 1944. и проласка заробљеника опрали улицу. Таква парада јесте кршење Женевске конвенције, али наспрам чињенице да је нацистичка хунта још од пуча који их је довео на власт навелико и систематски кршила све могуће норме цивилизованог понашања, Новоросијани су били прилично скромни у кршењу обавеза према заробљеницима. А Укији су то и заслужили. Парада је била и велики ПР потез. И најбоље од свега, заиста је демантовала Порошенкову дугоочекивану победу за 24. Уместо да су заузеле Луганск, његове снаге су потиснуте, опкољене и парадирају као заробљеници. Да ми га је било видети како бесни … 🙂

Добар дан, али не и Дан победе (још увек)

Шта писац хоће да каже: Данас је био велики дан и желим да вам свима честитам на свим овим  добрим вестима, али хајде да не бајамо да је ово почетак краја и да су укијевске снаге „kaput“. Могуће је да су Укији близу тачке пуцања, али у овом тренутку немамо елементе за такав закључак.

The Saker

Извор: The Vineyard of the Saker: What is, and what is not, happening in Novorussia
Превео: Александар Јовановић